Palenta na sto načina

Objavljeno: 07.11.2007

Pa­len­ta je si­no­nim za ku­ku­ruz­nu kru­pi­cu, ko­ji je nas­tao po naj­poz­na­ti­jem je­lu ko­je se od nje pri­pre­ma, prem­da se, na­rav­no, ku­ku­ruz­na kru­pi­ca može ko­ris­ti­ti i na dru­ge na­či­ne, baš kao što se pa­len­ta može ra­di­ti i s dru­gim ži­ta­ri­ca­ma.

Pri­je ne­go što je ku­ku­ruz iz Sje­ver­ne i Sred­nje Ame­ri­ke do­šao u Eu­ro­pu, pa­len­ta, žgan­ci ili pu­ra u sta­rom se Ri­mu ra­di­la od pro­sa, kes­te­no­vog ili sla­nut­ko­vog braš­na, ječ­ma i dru­gih ži­ta­ri­ca. Helj­di­ni ili haj­di­ni žgan­ci, po­len­ta ne­ra ili po­len­ta ta­rag­na u Ita­li­ji, os­ta­la je do da­nas po­pu­lar­na u odre­đe­nim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske i Ita­li­je. U go­to­vo sva­koj svjet­skoj ku­hi­nji pos­to­ji ne­ka vrs­ta gri­za, pa­len­te ili ka­še ko­ja se ra­di od au­to­hto­ne ži­ta­ri­ce u toj re­gi­ji.

Ali, vra­ti­mo se mi na­šoj ku­ku­ruz­noj kru­pi­ci, ko­ja može bi­ti žu­ta, bi­je­la, pla­va, krup­no ili fi­no mlje­ve­na... Naj­bo­lja ku­ku­ruz­na kru­pi­ca do­bi­va se tra­di­cio­nal­nim mlje­ve­njem ka­me­nim mli­nom. Tak­va kru­pi­ca la­kše se kva­ri od one mlje­ve­ne mo­der­ni­jim me­to­da­ma, ta­ko da se tre­ba ku­po­va­ti u ma­lim ko­li­či­na­ma i ču­va­ti na hlad­nom mjes­tu.

U Ita­li­ji, po­go­to­vo sje­ver­noj, pri­pre­ma pa­len­te po­dra­zu­mi­je­va či­tav ri­tu­al i sma­tra se da je pra­va pa­len­ta je­di­no ona ku­ha­na iz­nad ži­ve va­tre u bak­re­nim kot­li­ći­ma zva­nim pai­o­lo, uz oba­vez­no mi­je­ša­nje, i to naj­ma­nje jed­no­sat­no! U ne­kim res­to­ra­ni­ma čak ser­vi­ra­ju kao po­se­ban spe­ci­ja­li­tet sa­mo "ko­ru od pa­len­te", tj. sa­mo onaj dio ko­ji se "uh­va­ti" za dno lon­ca.

Niš­ta ma­nje bi­tan ni­je ni iz­bor ku­ku­ru­za, pa je ta­ko naj­cje­nje­ni­ja kru­pi­ca ona iz oko­li­ce Ber­ga­ma, gdje pro­iz­vo­de spe­ci­jal­ni blend vi­še sor­ti ku­ku­ru­za i na­zi­va­ju je bra­ma­ta. Ia­ko se kod nas još uvi­jek može na­ći ja­ko do­bra kru­pi­ca, žu­ta ili bi­je­la, od sta­rih sor­ti ku­ku­ru­za, in­stant kul­tu­ra, na ža­lost, ni­je za­o­biš­la ni pa­len­tu, pa je ta in­stant va­ri­jan­ta pre­pla­vi­la trž­iš­te.

Uv­je­re­na sam da su ve­ći­nu onih ko­ji tvr­de da ne vo­le pa­len­tu kao ma­le "šo­pa­li" upra­vo tak­vom, br­zin­skom, a da ni­kad ni­su pro­ba­li pra­vu stvar. Za­to mo­ram ci­ti­ra­ti au­to­ri­ce jed­ne od mo­jih omi­lje­nih ku­ha­ri­ca, ko­je hlad­no po­ru­ču­ju: ako ne­ma­te vre­me­na sku­ha­ti do­bru pa­len­tu, ne­moj­te je ni ku­ha­ti.

U tr­go­vi­na­ma sa zdra­vom hra­nom i bo­lje oprem­lje­nim su­per­mar­ke­ti­ma ima od­lič­ne žu­te, a na trž­ni­ca­ma i bi­je­le ku­ku­ruz­ne kru­pi­ce. Kad god mož­e­te, bi­raj­te onu or­gan­ski uz­go­je­nu i iz­bje­ga­vaj­te in­stant va­ri­jan­te.

Ku­ku­ruz­na kru­pi­ca u obli­ku pa­len­te, baš kao i paš­ta, ri­ža ili kruh, savr­še­na je pod­lo­ga za raz­ne um­ake, može se jes­ti sa­ma s ma­lo mas­la­ca ili mas­li­no­va ulja ili oh­la­di­ti i on­da re­za­ti na fe­te, pe­ći ili prž­i­ti. Ku­ku­ruz­na kru­pi­ca može se ko­ris­ti­ti i um­jes­to di­je­la pše­nič­nog braš­na u ko­la­či­ma, piz­za­ma i tjes­te­ni­ni. Mi­je­ša­nje po­ti­če is­puš­ta­nje šk­ro­ba i do­bro mi­je­ša­na pa­len­ta bit će kre­mas­ti­ja, ali ve­ći­nu lju­di od­bi­ja po­mi­sao na to da sto­je uz lo­nac i ne­pres­ta­no mi­je­ša­ju. Ia­ko bi sva­ki ta­li­jan­ski ku­har na to vje­ro­jat­no za­ko­lu­tao oči­ma, pa­len­ta se može us­pješ­no na­pra­vi­ti i u peć­ni­ci, bez mi­je­ša­nja.

Može se ku­ha­ti u te­melj­ci­ma, vrh­nju, mli­je­ku, sa za­či­ni­ma, ia­ko je s kva­li­tet­nom kru­pi­com mož­da naj­bo­lje upo­tri­je­bi­ti vo­du. Za raz­li­ku od tjes­te­ni­ne ili ri­že, pa­len­ta se ne može ras­ku­ha­ti. Vri­je­me ku­ha­nja va­ri­ra od kru­pi­ce do kru­pi­ce, ovi­si o nje­zi­noj svje­ž­i­ni i vla­ž­nos­ti, o to­me ka­ko je mlje­ve­na i gdje se ču­va­la, ali u sva­kom slu­ča­ju tre­ba je ku­ha­ti naj­ma­nje 45 mi­nu­ta. Kon­zis­ten­ci­ja pa­len­te stvar je uku­sa.

Ta­li­ja­ni me­ka­nu pa­len­tu čes­to ser­vi­ra­ju vr­lo ri­jet­ku, kao guš­ću ju­hu. Sva­ka pa­len­ta, bez ob­zi­ra na to ka­ko ri­jet­ko je sku­ha­na stis­nut će se na­kon hlađ­e­nja, ia­ko za kas­ni­je prž­e­nje ili pe­če­nje uvi­jek tre­ba bi­ti čvr­š­ća. Može se dos­ta du­go drž­a­ti na pa­ri da bi os­ta­la me­ka­na. Om­jer vo­de i kru­pi­ce u ša­li­ca­ma ok­vir­no je 4:1 za čvr­š­ću pa­len­tu, a 6:1 za me­kšu. U pa­len­tu ko­ju će­mo oh­la­di­ti i kas­ni­je prž­i­ti ili pe­ći na ža­ru bo­lje je ne do­da­va­ti mas­lac ili sir, jer bi se mo­gla mr­vi­ti.

Osim kod ku­ha­nja, po­treb­no je ima­ti strp­lje­nja i kod čiš­će­nja lon­ca na­kon ku­ha­nja pa­len­te. Pa­len­ta os­tav­lja sloj na dnu po­su­da u ko­ji­ma smo je ku­ha­li, ali pro­blem rje­ša­va jed­no­stav­no "na­ma­ka­nje" od ne­ko­li­ko sa­ti u hlad­noj vo­di. Sloj ko­re sam će se od­vo­ji­ti od po­su­de.

Torta od krušaka i kukuruzne krupice

1 kg krušaka

130 g kukuruzne krupice

50 ml meda

350 g maslaca

250 g šećera

4 jaja

130 g oguljenih, mljevenih badema

40 g brašna

1 žličica praška za pecivo

naribana korica od 2 neprskana limuna

Zagrijte pećnicu na 150°C. Obložite namašćeni kalup za tortu promjera 26 cm masnim papirom. Ogulite kruške i narežite ih na kockice od oko 1,5 cm. Rastopite 80 g maslaca i pustite da dobije svijetlosmeđu boju. Odvojite 100 g šećera i na vatri na velikoj tavi pustite da prijeđe u zlatno-smeđi karamel.

Oprezno dodajte kruške i ostavite na vatri da se karamel ponovno rastopi i da tekućina koju su pustile kruške malo ispari.

Maknite s vatre, dodajte rastopljeni maslac i med u kruške i pustite da se ohladi. Tucite ostatak šećera i maslaca, dok smjesa ne bude pjenasta. Dodajte jedno po jedno jaje, zatim bademe, brašno, krupicu i prašak za pecivo. Umiješajte kruške i koricu od limuna.

Ulijte smjesu u kalup i pecite 60-75 minuta dok kolač ne dobije lijepu tamnu boju.

Ana Ugarković

Broj preporuka: 1

ARHIVA ČLANAKA

Krajem listopada raketa Antares izgorjela je neposredno nakon lansiranja u velikoj eksploziji. Pogledajte kako iz izgledalo izdizanje ogromne vatrene kugle s tri kilometra udaljenosti.

KLJUČ JE U BOJAMA

JESENSKA DOZA ZDRAVLJA Imamo recept za vas: kako da kišne dane ne provedete uspavani?

Što biste rekli kad bismo vam odali recept da vas kraći i kišoviti dani ne uspavaju?

DOBRO JE ZNATI

PREHRANOM PROTIV UMORA Ovo su namirnice koje će ukloniti konstantan osjećaj umora

Budući da živimo ubrzanim tempom nije slučajno da se kod većine ljudi pojavljuje konstantan osjećaj umora koji se zapravo objašnjava kao mehanizam protiv prekomjerne živčane aktivnosti.

SAVJETI STRUČNJAKA

RAZNOLIKA PREHRANA Liječnici: 'Idealan tanjur trebao bi izgledati ovako...'

Čokolada s velikim udjelom kakaovca izvrstan je antioksidanas, a k tome nas čini i sretnima.

magazinrss

Opći uvjeti korištenja | Pravila prenošenja sadržaja | Zaštita privatnosti | Pravila komentiranja | Impressum | Kontakt | Oglašavanje

EPH Digital: Jutarnji list | Slobodna Dalmacija | Gloria | Globus | Sportske Novosti | Autoklub | Dom & dizajn | Dobra hrana | Bestseller | Dodo | Dosi | Gorila | LikeCroatia | Gameland | Dubrovacki Vjesnik

WAZ: Der Westen