Primal Scream: Beautiful future

ZAGREB - Gle­da­te­lji sla­bi­je upo­zna­ti s re­per­to­a­rom eki­pe Bob­bi­e­ja Gil­le­spi­e­ja je­di­no su po bur­ni­jim re­a­kci­ja­ma fa­no­va iz pr­vih re­do­va mo­gli na­slu­ti­ti da se “Mo­vin' On Up” svi­ra već dva­de­se­tak go­di­na, a “The ­Glory Of Lo­ve” i “­Uptown” tek ne­ko­li­ko tje­da­na.

No, al­bum “Be­a­u­ti­ful Fu­tu­re” ­ipak ne zvu­či kao po­na­vlja­nje do­bi­tnih kom­bi­na­ci­ja s ko­ji­ma je Pri­mal Scre­am po­sti­zao višemi­li­jun­ske na­kla­de. 46-go­dišnji Gil­le­spie još je ­sklon istra­ži­va­nji­ma, pa i ri­skan­tnim po­te­zi­ma ka­kve je vu­kao pri­je če­tvrt sto­lje­ća, kad je na­pu­stio Je­sus and ­Mary Cha­in i otišao svo­jim pu­tem. Ispr­va se či­ni­lo da je ga­dno po­gri­ješio jer je ­JAMC već na­kon bri­ljan­tnog de­bi al­bu­ma “­Psychocandy” ­imao pla­ne­tar­ni ­kult sta­tus, dok je Pri­mal Scre­am iz 80-ih bio sa­svim mar­gi­na­lan ­bend ko­ji je pre­ži­vlja­vao ugla­vnom za­hva­lju­ju­ći Ala­nu McGe­e­ju, vla­sni­ku utje­caj­ne izda­va­čke ku­će Cre­a­ti­on i Bob­bi­e­je­vu pri­ja­te­lju iz škol­skih klu­pa u ­Glasgowu.

Spe­kta­ku­lar­ni pre­o­kret do­go­dio se s tre­ćim al­bu­mom “Scre­a­ma­de­li­ca” (1991.) na ko­jem je Pri­mal Scre­am uz po­moć DJ-a ­Andyja ­Weathearalla na­pra­vio ge­ni­jal­nu fu­zi­ju psi­ho­de­li­čnog ro­cka i ­acid-ho­u­sea. Na­ra­vno, po­sli­je sva­kog ula­ska u stu­dio nje­go­vi fa­no­vi pri­želj­ku­ju re­pri­zu “Scre­a­ma­de­li­ce”, ali Gil­le­spie im to ni­je ­priuštio ni na al­bu­mu “Be­a­u­ti­ful Fu­tu­re”.

Su­ra­dnja s ­Weatherallom obno­vlje­na je u klup­skom ­remixu pje­sme “­Uptown”, me­đu­tim pro­du­kci­ja al­bu­ma po­vje­re­na je dvo­ji­ci mla­đih su­ra­dni­ka ko­ji su Pri­mal Scre­a­mu do­ni­je­li do­volj­no svje­ži­ne za na­dme­ta­nje s na­ju­zbu­dlji­vi­jim ­newco-merima po­put ­MGMT-a.

Pa­ul ­Epworth ko­ji se pro­sla­vio pro­du­ci­ra­ju­ći ­Bloc ­Party i ­Bjorn ­Yttling iz šved­skog tri­ja Pe­ter, ­Bjorn & ­John do­bro su ra­zu­mje­li že­lju Bob­bi­e­ja Gil­le­spi­e­ja  da se Pri­mal Scre­am pri­bli­ži no­voj ge­ne­ra­ci­ji pop-­rock pu­bli­ke. Al­bum otva­ra iro­ni­čno in­to­ni­ra­na na­slo­vna pje­sma, “­Uptown” do­no­si za­ra­zni di­sco ri­tam, “­Glory Of Lo­ve” ot­kri­va utje­caj Mar­ca Bo­la­na, “Zom­bie Man” zvu­či kao ne­za­o­bi­la­zna po­sve­ta Sto­ne­si­ma, a “Be­a­u­ti­ful Sum­mer” kao po­slje­dnji po­zdrav New Or­de­ru. Pri­mal Scre­am su u ­završni­cu uba­ci­li i ne­ko­li­ko atra­kti­vnih po­ja­ča­nja.

U pje­smi “I Lo­ve To ­Hurt” ugo­sti­li su pje­va­či­cu ­Lovefoxxx iz bra­zil­skog di­sco-­punk ben­da CSS, ­Josh Hom­me od­svi­rao je gi­ta­ru u “Ne­cro Hex Blu­es”, a obra­du ­Fleetwood Ma­co­ve “­Over And ­Over” Gil­le­spie je ­izveo u du­e­tu s en­gle­skom ­folk-­rock iko­nom Lin­dom Thom­pson. Ako im opro­sti­te ne­ko­li­ko bom­ba­sti­čnih na­slo­va i ne­po­dnošlji­vo in­fan­til­nih sti­ho­va, Pri­mal Scre­am će vas još je­dan­put do­bro za­ba­vi­ti.