Naslovnica Vijesti Komentari Sport Vita J2 Kultura Spektakli Fotogalerije

Naslovnica >> Arhiva >> Žele podzemnu garažu ispod Zdenca života

Žele podzemnu garažu ispod Zdenca života

Objavljeno: 04. 01. 2009. 08:50

Uređeno: 26. 06. 2009. 04:28

Autor: Portal Jutarnji.hr

img
ZA­GREB - Ar­hi­te­kton­ski stu­dio APZ izra­dio je za Za­greb­par­king pri­je­dlog pro­je­kta pod­ze­mne ga­ra­že na za­gre­ba­čkom Tr­gu maršala Ti­ta ko­ji će se, ako ­ovih da­na do­bi­je ze­le­no svje­tlo od Za­vo­da za zašti­tu spo­me­ni­ka, sa­gra­di­ti do kra­ja go­di­ne. APZ je izra­dio dva pri­je­dlo­ga, ali fa­vo­ri­zi­ra­ni pri­je­dlog, ko­ji obja­vlju­je­mo, pod­ze­mnu ga­ra­žu pla­ni­ra sjeverno od HNK. Ga­ra­ža bi se na­la­zi­la na po­te­zu ­ispod Zden­ca ži­vo­ta i ima­la bi oko 600 mje­sta.

Dubina do 16 metara

Istočno od HNK do du­bi­ne od go­to­vo 16 me­ta­ra smje­sti­le bi se pro­sto­ri­je za HNK, ra­di­o­ni­ca, po­mi­čna po­zor­ni­ca Ma­la sce­na i gle­da­lište, gar­de­ro­ba, buf­fet za glum­ce, pre­dvo­rje, ho­dni­ci, stro­jar­ni­ce, ula­zi…

U ga­ra­žu, ko­ja je du­bo­ka 14 me­ta­ra - nešto pli­će od pod­ze­mne ka­za­lišne dvo­ra­ne, ula­zi­lo bi se vo­zi­li­ma bo­čno od HNK i izla­zi­lo na dru­gom bo­ku ­gdje je ­osim izla­za pre­dvi­đen i te­re­tni ­lift, s tim da su pre­­dvi­đe­na i broj­na ula­zna stu­­bišta. Je­dno stu­bište iz Var­ša­v­ske uli­ce vo­di do ga­ra­že ­kroz du­ga­čki tu­nel. Iz ga­ra­že još tri stu­bišta izla­ze kod Pra­v­nog fa­kul­te­ta, te je­dno kod Mu­­­zi­čke aka­de­mi­je.

Pre­dvi­đe­ne su i mno­ge reš­etke ven­ti­la­ci­j­­skog su­sta­va na či­ta­vom tr­gu.

Cijena - 60 milijuna kuna

Ta bi pod­ze­mna ga­ra­ža, pre­ma mišlje­nju mno­gih stru­čnja­ka, ur­ba­ni­sta i ar­hi­te­ka­ta, te Ze­le­ne akci­je i Ini­ci­ja­ti­ve Pra­vo na ­grad, una­ka­zi­la zna­me­ni­ti trg na ko­jem se na­la­zi Hr­vat­sko na­ro­dno ka­za­lište i dru­ge kul­tur­ne i škol­ske in­sti­tu­ci­je. ­Ipak, dio stru­čnja­ka isti­če i da su ga­ra­že u cen­tru nu­žne te da ni­je do­bra hi­ste­ri­ja pro­tiv ­njih.

Trg je i dio Le­nu­ci­je­ve po­tko­ve, naj­vre­dni­jeg ur­ba­ni­sti­čko-ar­hi­te­kton­skog ostva­re­nja 19. sto­lje­ća u Hr­vat­skoj, te je pi­ta­nje ga­ra­že više ne­go de­li­ka­tno. Pre­ma pri­je­dlo­gu pro­je­kta, HNK bi po­stao ­otok okru­žen ga­ra­žnim ula­zom i izla­zom te stu­bišti­ma.

Ma­to Kra­lje­vić, di­re­ktor Za­greb­par­kin­ga, ka­že da po­zi­ci­o­ni­ra­nje ga­ra­že na Tr­gu maršala Ti­ta još ni­je za­klju­če­no te da pro­jekt APZ-a mo­ra odo­bri­ti i Grad­ski za­vod za zašti­tu spo­me­ni­ka.

- Ništa se ne­će vi­dje­ti, stu­bišta u ga­ra­žu bit će na dru­goj stra­ni, ne­će bi­ti ni­ka­kvih li­fto­va na ­površini Tr­ga ko­ji je zašti­ćen - isti­če Kra­lje­vić. Za sa­da ne po­sto­je do­zvo­le za gra­dnju, ali je gra­dnja do­pušte­na no­vim iz­mje­na­ma GUP-a. Kra­lje­vić do­da­je i da pla­ni­ra­ju isto­vre­me­no gra­di­ti ga­ra­žu kod sre­dnjoškol­skog igra­lišta u Kla­i­će­voj uli­ci, jer su, ka­ko isti­če, po­tre­be ve­li­ke. Za dvi­je go­di­na uki­da se i par­ki­ra­lište u Ili­ci. Sa stru­čnja­ci­ma Za­vo­da za spo­me­ni­ke na­ći će se sre­di­nom si­je­čnja. U sa­mom HNK su na­čel­no po­dr­ža­li gra­dnju ga­ra­že i nove dorane ka­za­lišta.  Ci­je­na gradnje same garaže je 60-ak mi­li­ju­na ku­na.  To­mi­slav To­maš­ević, je­dan od vo­di­te­lja kam­pa­nje Pra­vo na ­grad i Ze­le­ne akci­je, smatra da ­plan za pod­ze­mnu ga­ra­žu ­ispod HNK po­ka­zu­je ka­ko grad­ska ­vlast i grad­ska upra­va ne­ma­ju vi­zi­ju ra­zvo­ja gra­da ni­ti ide­ju ka­ko bi se pro­me­tni pro­ble­mi tre­ba­li ri­ješiti.

Kružni tok maršala Tita?

- Ze­le­na akci­ja i Pra­vo na ­grad pro­ti­ve se gra­dnji no­vih ja­vnih ga­ra­ža u stro­gom cen­tru gra­da, što uklju­ču­je  i Trg maršala Ti­ta. No­ve ga­ra­že u cen­tru pri­vla­če još više au­to­mo­bi­la u već za­gušeno sre­dište, što do­da­tno uspo­ra­va i tram­va­je, tj. ja­vni pro­met. Za­la­že­mo se za gra­dnju no­vih ja­vnih ga­ra­ža na obo­du sre­dišta gra­da, što pri­mje­ri­ce uklju­ču­je pod­ze­mnu ga­ra­žu ­ispod sre­dnjoš-ko­l­skog igra­lišta u Kla­i­će­voj uli­­ci, ko­je se na­la­zi sa­mo 200 me­ta­ra od HNK. Gra­dnjom po­d­ze­mne ga­ra­že ­ispod HNK je­­dan od naj­ljepših grad­skih tr­­go­va po­stao bi ve­li­ki kru­žni tok za au­to­mo­bi­le - isti­če  To­maš­ević. O ovom projektu zasigurno će se razviti javna rasprava, a Jutarnji je zamolio četvero stručnjaka da prvi iznesu svoje ocjene.

Snješka Knežević, povjesničarka urbanizma, autorica monografije ‘Zelena potkova’:  ‘Dosad najveći napad na Zelenu potkovu’

Trg maršala Ti­ta dio je mo­nu­­men­tal­nog okvi­ra sre­dišta Do­­nje­ga gra­da, opće­po­zna­tog kao Le­nu­ci­je­va ili Ze­le­na po­t­ko­va, a naj­vre­dni­je je ur­ba­ni­s­ti­čko-ar­hi­te­kton­sko ostva­re­nje 19. sto­lje­ća u Hr­vat­skoj, po­s­ve je­din­stve­na i ori­gi­nal­na mu­­ta­ci­ja mo­de­la “pr­ste­na” ­(Ri­nga), po če­mu će do­bi­ti is­ta­k­nu­to mje­sto na Li­sti eu­rop­s­ke bašti­ne, kad usko­ro bu­de ut­vr­đe­na pre­ma uzo­ru svjet­s­ke li­ste UNE­SCO-a.

Spo­me­nik je kul­tu­re naj­vi­še ka­te­go­ri­je, što zna­či da se sve in­ter­ven­ci­je svo­de isklju­či­vo na obno­vu i re­sta­u­ra­ci­ju, a ako je nu­žno je­di­no na po­pra­vak i po­boljš­anje. Ti kri­te­ri­ji vri­­je­de za sva­ki od se­dam pe­ri­voj­­nih tr­go­va i bo­ta­ni­čki pe­ri­voj, a sva­ka de­gra­da­ci­ja po­je­di­­nog di­je­la zna­či na­rušava­nje cje­­li­ne. Kao naj­višu vri­je­dnost i naj­va­žni­ji ele­ment ur­ba­nog iden­­ti­te­ta Za­gre­ba svi su ur­ba­ni­s­ti­čki do­ku­men­ti šti­­ti­li Po­tko­vu kao svo­je­vr­sni re­­zer­vat.

Pro­je­ktom pod­ze­m­ne ga­ra­že i prošire­nja ka­za­liš­ta trg, po­put Lan­go­va/Na­dbi­s­kup­skog i Kva­ter­ni­ko­va tr­ga, ra­­di­kal­no mi­je­nja svo­ju so­ci­ja­l­­nu, sim­bo­li­čku i re­pre­zen­ta­ti­v­nu fun­kci­ju, a do­mi­nan­tna i agre­si­vno zor­na po­sta­je pro­me­t­na na­mje­na, dok se plo­ha pre­t­va­ra u ste­ril­nu oa­zu iz ko­je će ne­mi­no­vno iscu­ri­ti ži­vot.

Po­­sri­je­di je naj­ve­ći na­pad na Po­­tko­vu do sa­da. Bu­de li to os­tva­re­no, po­sve će iz­vje­sno iza­z­va­ti tzv. do­mi­no-­efekt:  sve će bi­­ti mo­gu­će - od po­tka­pa­nja Zri­­njev­ca, To­mi­slav­ca, am­pu­ta­­ci­je Bo­ta­ni­čkog vr­ta. A sve u vi­­zi­ji je­di­nog go­spo­da­ra ja­v­nog pro­sto­ra gra­da: Za­greb­par­­kin­ga, ko­ji se već po­tvr­dio una­ka­zivši No­vu Ves, Me­dveš­čak i re­pre­zen­ta­ti­vne ave­ni­je, zva­ne “ze­le­nim va­lom“, i ohra­­bren ti­me na­ja­vlju­je no­va ha­­ra­če­nja! Umje­sto obra­ne i zaš­ti­te - a to zna­či ta­kvom or­ga­­ni­za­ci­jom pro­me­ta ko­ji obi­la­­zi Po­tko­vu, što je do­mi­nan­t­ni ­trend u eu­rop­skim po­vi­je­s­nim sre­dišti­ma - grad­ska po­li­ti­č­ka ­vlast po­dr­ža­va uništa­va­nje ono­ga što Za­greb či­ni Za­gre­­bom, me­tro­po­lom i Eu­ro­pom. Ta­kva ­vlast ni­je do­stoj­na gra­­da ko­jim upra­vlja. Kao što ni ka­za­lišna upra­va ni­je do­stoj­­na zgra­de, tra­di­ci­je i va­ž­no­sti HNK, ko­ji va­pi za gra­đe­vin­­skom sa­na­ci­jom, mo­der­ni­za­­ci­jom uku­pne in­fra­stru­ktu­re i obno­vom in­te­ri­je­ra, da bi se na ­svom tr­gu pre­zen­ti­rao kao po­no­sni na­ci­o­nal­ni spo­me­­nik kul­tu­re. Za no­ve sce­ne, na­­ra­sle po­tre­be i pro­gra­me ­Grad i dr­ža­va oda­vno su tre­ba­le pre­dvi­dje­ti no­vu, je­dna­ko re­­pre­zen­ta­ti­vnu zgra­du. Hi­b­rid ga­ra­že i ka­za­lišta na eta­ži grad­­ske ka­na­li­za­ci­je, u mra­ku, smra­du i svi­je­tu šta­ko­ra, do­i­­mlje se po­put no­ćne mo­re i sra­mo­te ko­ja va­pi do ne­ba.
 Nenad Fabijanić, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu: ‘Najživlji trg stavlja se u službu prometa’

Odu­vi­jek sam i na­čel­no bio pro­tiv ja­vnih ga­ra­ža u po­vi­je­snom sre­dištu Zagreba, po­se­bno ­ispod pe­ri­vo­ja i tr­go­va Ze­le­ne po­tko­ve. Nji­ma je mje­sto na obo­di­ma sre­dišta i pun­kto­vi­ma ko­ji do­pušta­ju gra­dnju ga­ra­ža i or­ga­ni­za­ci­ju pro­me­ta bez opa­sno­sti za in­te­gri­tet i iden­ti­tet na­sli­je­đe­nih ur­ba­nih  vri­je­dno­sti.

O to­me je do ne­da­vno po­sto­jao ­opći kon­sen­zus u za­gre­ba­čkom ur­ba­ni­zmu, a ta su mje­sta oda­vno iden­ti­fi­ci­ra­na. Do­duše, po­vre­me­no, na­ja­vlji­va­le su se ga­ra­že, ali odgo­vor­na stru­čna ja­vnost i zašti­ta uvi­jek su uspje­li spri­je­či­ti re­a­li­za­ci­ju. Ko­men­ti­ra­ni na­crt - ni­je ja­sno je li to stu­di­ja, pret­pro­jekt ili ­ipak (!) pro­jekt - svje­do­če da je došlo do ofen­zi­ve ko­ja pri­je­ti de­va­sta­ci­jom Ka­za­lišnog, a ubr­zo i Ma­žu­ra­ni­će­va tr­ga. Ne­mi­no­vno ta­kvim bi za­hva­tom ja­vni pro­stor bio sma­njen, na plo­hi tr­ga ja­vi­li bi se te­hni­čki ure­đa­ji i obje­kti, par­ter bi bio ra­sko­ma­dan u fra­gmen­te ko­ji bi po­sta­li oto­ci u to­ko­vi­ma zna­tno po­ja­ča­nog pro­me­ta.

Naj­ži­vlji trg sre­dišta Za­gre­ba, je­di­ni okru­žen isklju­či­vo ja­vnim zgra­da­ma, sav proš­aran pješ­ačkim pu­ta­nja­ma, sta­vlja se u slu­žbu pro­me­ta - umje­sto da se oslo­bo­di od nje­ga i opre­mi kao prošire­ni pro­stor ka­za­lišta, mu­ze­ja, sve­u­či­lišta, ško­la, aka­de­mi­ja, kao po­prište kre­a­ti­vnih do­ga­đa­nja i in­te­zi­vnih su­sre­ta. Dru­gim ri­je­či­ma, kao ur­ba­ni ­punkt je­din­stve­ne kul­tur­ne si­ner­gi­je.

Za to sam se za­la­gao i pro­je­ktom Mu­zi­čke aka­de­mi­je, ko­jim sam se dis­kva­li­fi­ci­rao u na­tje­ča­ju jer sam prešao gra­ni­ce par­ce­le i obu­hva­tio či­tav ­blok i dio tr­ga.

Ko­men­ti­ra­no rješ­enje ni­je sa­mo upi­tno na­čel­no i idej­no ne­go i ar­hi­te­kton­ski i in­že­njer­ski. Ne na­do­ve­zu­je se na ja­snu ti­po­lošku ur­ba­ni­sti­čku stru­ktu­ru ­(trga) ni ar­hi­te­kton­sku ­(zgrade ka­za­lišta). Ni­je, što bi se oče­ki­va­lo, pro­je­kci­ja tlo­cr­ta, lo­gi­čna i kon­ti­nu­i­ra­na na­do­pu­na pro­stor­nih au­to­ri­te­ta obi­ju par­te­ra, a to su smje­ro­vi i osi. Dru­gim ri­je­či­ma, igno­ri­ra po­vi­je­snu ma­tri­cu kao da je pro­je­kti­ra­no za ne­ko dru­go mje­sto. Ra­spo­red sa­dr­ža­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja ni­je lo­gi­čan, pro­je­kti­ra­na ­(pogonska) in­fra­stru­ktu­ra, di­men­zi­o­ni­ra­na za gra­dnju u pod­ze­mlju, mo­ra re­zul­ti­ra­ti de­va­sta­ci­jom pješ­ačkih i ze­le­nih ­površina na tr­gu. Što se ti­če ta­ko­zva­ne “ma­le sce­ne“, po­sri­je­di je vo­lu­men ­isti, ako ne i ve­ći od sta­re po­zor­ni­ce i gle­da­lišta, a una­toč to­me ne za­do­vo­lja­va sve po­tre­be su­vre­me­nog ka­za­lišta; loše je po­ve­za­na sa sta­rom zgra­dom.

U re­cen­tnoj ar­hi­te­kton­skoj pra­ksi ne po­sto­ji nešto sli­čno: ka­za­lište pod ze­mljom ko­je se ar­hi­te­kton­ski i se­man­ti­čki ni­čim ne le­gi­ti­mi­ra. Ek­sten­zi­ju ka­za­lišta mo­gu­će je za­mi­sli­ti u de­gra­di­ra­nom i pre­tr­pa­nom sklo­pu ju­žno od nje­ga, ­gdje su Ka­za­lišna aka­de­mi­ja, La­do,  društvo So­kol, i nje­go­vim prošire­njem na Ma­žu­ra­ni­će­vu tr­gu ­gdje vla­da sra­mo­tni ka­os.

To bi mo­gao po­sta­ti no­vi “Ta­li­jin ­kvart“, da su kul­tu­ra i tra­di­ci­ja do­i­sta stra­teški ci­lje­vi grad­ske po­li­ti­ke, a upra­va HNK svje­sna ugle­da svo­je in­sti­tu­ci­je i tra­di­ci­je ko­ja ju je izni­je­la.
 Goran Rako, predsjednik Društva arhitekata Hrvatske:
‘Garaže su potrebne gradu kao i kanalizacija’

Po­sto­ji li da­nas u Za­gre­bu, a po­go­to­vo u nje­go­vu cen­tru, pro­blem par­ki­ra­nja? Na­ra­vno da po­sto­ji. Tre­ba li ga ri­ješiti? Ako je ika­ko mo­gu­će.

For­si­ra­njem ja­vnog pri­je­vo­za, po­ve­ća­njem bro­ja tram­vaj­skih li­ni­ja, gra­dnjom me­troa? Sva­ka­ko.

Po­čne li se gra­di­ti da­nas, tre­bat će bar de­se­tak go­di­na do za­do­vo­lja­va­ju­ćeg sta­nja.

Ho­će li se ­broj pri­va­tnih au­to­mo­bi­la u me­đu­vre­me­nu sma­nji­ti ili po­ve­ća­ti? Vje­ro­ja­tno po­ve­ća­ti, a ti­me i po­tre­ba za no­vim par­ki­ra­lišti­ma. Ga­ra­že to omo­gu­ću­ju ko­rak po ko­rak, u skla­du s mo­gu­ćno­sti­ma. Tre­ba li pri tom rušiti spo­me­ni­ke kul­tu­re? Na­ra­vno da ne tre­ba. Po­sto­je li opti­mal­na rješ­enja ko­ja mo­gu za­do­vo­lji­ti mno­ga kon­tra­di­ktor­na sta­ja­lišta? Ako po­sto­je za Pa­riz, Beč, ­Graz, Lju­blja­nu ili Ri­je­ku, je li mo­gu­će da ne po­sto­je za Za­greb? Ili je sa­mo u Za­gre­bu ne­mo­guć do­go­vor i kon­sen­zus? 

Da­nas je si­tu­a­ci­ja ne­sno­sna. Uz bol­ni­cu po­kraj ko­je sva­ko­dne­vno pro­la­zim pa­uk re­do­vi­to odno­si vo­zi­la. “Be­re” ugla­vnom ona s re­gi­star­skim ozna­ka­ma KR ko­ja su za nju ve­za­na upu­tni­ca­ma.

Lju­di su ili došli u po­sjet ne­kom u obi­te­lji ili su do­ve­li ne­kog na pre­gled, a sta­li su na ne­ko ne­do­zvo­lje­no mje­sto jer do­zvo­lje­nog ne­ma, ni bli­zu ni da­le­ko! 

­Grad mo­ra ri­ješiti pro­blem par­ki­ra­nja. To je dio stan­dar­da ko­ji ­grad ra­zli­ku­je od džun­gle. Ga­ra­že u gra­do­vi­ma su po­tre­ba, kao i ka­na­li­za­ci­ja. Po ­njoj ugla­vnom plo­ve fe­ka­li­je, ali bez nje je ži­vot u gra­du ne­za­mi­sliv.
 Branko Silađin, arhitekt i autor prvog prijedloga garaže ispod HNK iz 1999.: ‘Jedino uz garažu taj će prostor služiti sutrašnjici’

Za pro­ve­de­ni na­tje­čaj ­(jeftimba po za­ko­nu o na­ba­vi) zna­li su sa­mo oni ko­ji su to tre­ba­li zna­ti ­(vidi ­broj po­nu­da!), ta­ko sam to sa­znao na­ra­vno ka­sni­je (od ­onih ko­ji su me do ta­da ko­ri­sti­li u bor­bi za ga­ra­žu!?).

No to je da­našnja uo­bi­ča­je­na pra­ksa u pro­kla­mi­ra­nom pošto­va­nju stru­ke i pra­vne dr­ža­ve.

Ja ne ­znam, a zna li ­itko da je naj­je­fti­ni­ji pro­jekt re­zul­ti­rao je­fti­nim, kva­li­te­tnim i svr­si­sho­dnim rješ­enjem?

Je­dna­ko ta­ko sam “čuo” za ula­ze i izla­ze ko­ji me ui­sti­nu za­pre­pa­stiše, jer ako su gla­si­ne to­čne, do­vo­de au­to­mo­bi­le na Trg maršala Ti­ta i, što je još go­re, za­u­vi­jek one­mo­gu­ću­ju po­vrat tram­va­ja na ju­žnu stra­nu Tr­ga, odno­sno “ze­le­ni val” (“dža­mi­ja” - Kla­i­će­va - za­pa­dni ko­lo­dvor).

Dvi­je pu­ne go­di­ne rješ­avao sam ula­ze i izla­ze au­to­mo­bi­la i pješaka, ne vje­ru­jem da su pro­na­đe­na “ne­vi­dlji­vi­ja” rješ­enja, ali ako se s nji­ma slo­ži ­Snješka Kne­že­vić...

Ga­ra­ža je na ide­al­nom mje­stu za uspo­sta­vlja­nje pri­mje­re­nog su­vre­me­nog ur­ba­ni­te­ta ka­za­lišnih sa­dr­ža­ja i ci­je­log di­je­la gra­da i za­dnja mo­gu­ćnost da se spa­si ja­vni pro­stor za ko­ji se ta­ko za­kli­nju nje­go­vi ču­va­ri, a da taj pro­stor slu­ži da­naš­njim i još više su­traš­njim po­tre­ba­ma ­(kada po­trošimo tr­go­va­čke cen­tre kao mje­sta dru­že­nja).

Dru­go je pi­ta­nje ­odnos ja­vnog i do­mi­cil­nog ka­pa­ci­te­ta jer se sa­mo sti­mu­li­ra­njem do­mi­cil­nih ga­ra­ža mo­že do­go­di­ti stvar­no oslo­ba­đa­nje uli­ca od pro­me­ta “u mi­ro­va­nju”.

Zna li ne­tko zašto ni­su za­tra­že­na al­te­na­ti­vna rješ­enja ako na­dle­žni ni­su bi­li za­do­volj­ni mo­jim pri­je­dlo­zi­ma i ra­dom?


Ko­ra­na Su­tlić/GLOBUS

Λ VRH

Prebaci se na:

Copyright © Jutarnji List. Sva prava pridržana.