Konačni plan bio je spaliti biblioteku

    AUTOR:
    • Jutarnji.hr

  • OBJAVLJENO:
  • 16.12.2007. u 09:50

ZAGREB - U Hr­vat­skoj se obi­lje­ža­va če­tiri­sto go­di­na od osnu­tka Na­ci­o­nal­ne i sve­u­či­lišne knji­žni­ce (NSK) (ko­ja se po­ve­zu­je s po­če­tkom ra­da Isu­so­va­čke gi­mna­zi­je na Gra­de­cu 1607.). 

Tim je po­vo­dom po­du­ze­tnik Zla­tko Pun­ti­jar NSK darovao li­je­po uve­zen, na naj­bo­ljem pa­pi­ru tiskan i ja­nje­ćom ko­žom uko­ri­čen 're­print' fa­mo­zne nje­ma­čke Ku­ha­ri­ce iz 1581., ti­ska­ne u Ma­in­zu. Ri­ječ je o ri­je­tkom izda­nju ko­je je ukra­de­no izme­đu 1982. i 1987. iz naj­ve­će hr­vat­ske bi­bli­o­te­ke.

No, Ku­ha­ri­ca ni­je na­jvre­dni­ja knji­ga ko­ja je ne­sta­la na­kon "plja­čke sto­lje­ća", ne­go sa­mo je­dna od ne­ko­li­ko ti­su­ća ukra­de­nih ri­je­tkih i ra­ri­te­tnih izda­nja. ­

Zbog to­ga se, pri­je dva­de­set go­di­na, u Za­gre­bu vo­dio sud­ski po­stu­pak pro­tiv or­ga­ni­za­to­ra plja­čke Ale­ksan­dra Mil­le­sa i društva.

Dvi­je go­di­ne na­kon što su ot­kri­ve­ni, da­kle u ruj­nu 1989., Ale­ksan­dar  Mil­les, ­Alan Mi­tro­vić, Be­ri­slav La­cko­vić, Zla­tko Ko­vač, Vla­di­mir Ne­tel­ko, Jo­sip Pušić i ­Ivan Tkal­čić pro­glašeni su kri­vi­ma i osu­đe­ni.

Pre­ma pre­su­di, Mil­les se potkraj 1982. do­go­vo­rio sa Zla­tkom Ko­va­čem, ko­ji je u NSK ra­dio kao ma­ni­pu­lant, da uz pomoć dru­gih ma­ni­pu­la­na­ta za­po­sle­nih u Odje­lu za­tvo­re­nog spre­mišta Na­ci­o­nal­ne knji­žni­ce (ko­ja je bi­la ­smješte­na u da­naš­njoj zgra­di Hr­vat­skoga dr­ža­vnog ar­hi­va, Ma­ru­li­ćev trg 21) izne­se sta­re knji­ge, kar­te, gra­fi­ke i ilu­stra­ci­je.

Kad bi u to­me uspje­li, ukra­de­ne pri­mjer­ke pre­da­li bi Ko­va­ču ko­ji ih je odno­sio Mil­le­su, a on ih je da­lje pre­pro­da­vao. Ve­ći­na knji­ga iz za­tvo­re­nog spre­mišta bi­bli­o­te­ke ­iznošena je pre­ma po­pi­su ko­ji je Mil­les do­sta­vljao Ko­va­ču.

Ali, tko je Ale­ksan­dar Mil­les, ini­ci­ja­tor i or­ga­ni­za­tor naj­ve­će plja­čke knji­žno­ga bla­ga u po­vi­je­sti Hr­vat­ske?

Ro­đen je 1964. u Za­gre­bu, kao dru­go di­je­te Ka­tje Gol­do­ni i Kon­stan­ti­na Mil­le­sa, u to vri­je­me po­zna­tog no­vi­na­ra. Se­stra Ma­ja, sta­ri­ja od nje­ga 15 go­di­na, di­plo­mi­ra­na pra­vni­ca, ta­ko­đer se ba­vi­la no­vi­nar­stvom.

Dje­čak Mil­les, sa sa­mo pet i pol go­di­na, ­završio je u on­daš­njem In­sti­tu­tu za zašti­tu maj­ki i dje­ce, oda­kle je izišao s di­ja­gno­zom Pa­vor no­ctur­nus (no­ćne mo­re).

Dvi­je go­di­ne no­ćnih mo­ra bi­le su su­više te­žak te­ret: dje­čak se ni­je mo­gao uklo­pi­ti u škol­sku sre­di­nu. S ­osam go­di­na Mil­les je po­čeo pro­u­ča­va­ti vjer­sku li­te­ra­tu­ru i sa svo­jim ma­lo­do­bnim pri­ja­te­lji­ma odr­ža­va­ti obre­de cr­ne ma­gi­je. ­

Usto, ja­ko ga je za­ni­ma­la ke­mi­ja, a pri­ku­plje­na zna­nja koristio je ta­ko što je pravio pri­ru­čne ek­splo­zi­ve i sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma u Cvje­tnom na­se­lju po­dme­tao po­ža­re. Pri­pi­si­va­li su mu čak 50 po­ža­ra oko ško­le u na­se­lju i "Ko­cki­ce", zgra­de Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Hr­vat­ske.

Kao dva­na­e­sto­go­diš­njak Mil­les je ­završio u Vi­no­grad­skoj bol­ni­ci, ­gdje je bo­ra­vio potkra­j 1976. i po­če­tkom 1977. Li­je­čni­ci su u otpu­sno­me pi­smu, me­đu osta­lim, za­klju­či­li  "da je po­tre­bna nešto du­lja ho­spi­ta­li­za­ci­ja u svr­hu psi­ho­te­ra­pe­ut­skog tre­tma­na". 

1979. Mil­les je upo­znao ko­le­kci­o­na­ra Stje­pa­na Ma­ri­no­vi­ća od ko­jeg je mnogo na­u­čio o knji­ga­ma. Pa ­ipak, su­de­ći pre­ma sud­skim spisma, "naj­va­žni­je" po­znan­stvo, ste­kao je 1980. kad je u no­vi­na­ma obja­vio ­oglas o ku­po­va­nju vri­je­dnih knji­ga. Ta­kvu pri­li­ku ni­je pro­pu­stio Zla­tko Ko­vač, ma­ni­pu­lant u Na­ci­o­nal­noj i sve­u­či­lišnoj knji­žni­ci, ko­ji se ja­vio na nje­gov ­oglas.

Mil­les od nje­ga ni­je že­lio ništa ku­pi­ti,  re­kao je Ko­va­ču da ga za­ni­ma­ju sa­mo izda­nja iz 16., 17. i 18. sto­lje­ća. Pr­vu knji­gu s pe­ča­tom NSB (Na­ci­o­nal­na i sve­u­či­lišna bi­bli­o­te­ka), ku­pio je od Ko­va­ča 1982. Bi­la je to "Zo­ra dal­ma­tin­ska". Usko­ro je, me­đu­tim, Mil­les po­čeo 'dr­ža­ti sve kon­ce u ­rukama' i ma­ni­pu­li­ra­ti za­po­sle­ni­ci­ma u bi­o­bli­o­te­ci ko­ji­ma je mo­tiv bio no­vac.

Ta­ko se oko Mil­le­sa po­čeo vr­tje­ti "ci­je­li svi­jet". Po­če­li su mu se ja­vlja­ti ugle­dni i bo­ga­ti ko­le­kci­o­na­ri, an­ti­kva­ri i tr­gov­ci iz Nje­ma­čke, Ita­li­je,  Au­stri­je i Bri­ta­ni­je. ­Stvar je bi­la je­dno­sta­vna: Mil­les na­ru­ču­je knji­ge od Ko­va­ča ko­ji ih pak do­biva od  ma­ni­pu­la­na­ta iz knji­žni­ce. 

Do ruj­na 1987. izne­sen je naj­ve­ći dio knji­žno­ga bla­ga; sta­re knji­ge, ve­du­te, atla­si, gra­fi­ke. Na­kon što je pri­ba­vio na­cr­te zgra­de NSK, Mil­les je u je­dnom tre­nu­tku po­že­lio oso­bno ući u bi­bli­o­te­ku i sam tra­ži­ti ono što ga za­ni­ma.

Za ta­kve akci­je taj­nog ula­ska u knji­žni­cu an­ga­ži­rao je sta­re po­zna­ni­ke, Ala­na Mi­tro­vi­ća i Be­ri­sla­va La­cko­vi­ća. Ka­ko? Naj­pri­je su, vje­žbe ra­di, ka­ko se mo­že išči­ta­ti iz sud­skih spi­sa, od ožuj­ka do ruj­na 1987., po­sje­ti­li dvo­rac Go­lu­bo­vec u Do­njoj Stu­bi­ci, ­gdje su  bi­le de­po­ni­ra­ne knji­ge iz NSK. U dvo­rac su pro­va­li­li ne­ko­li­ko pu­ta. Iz nje­ga su izni­je­li  270 sta­rih knji­ga i pu­bli­ka­ci­ja te 1700 pre­dlo­ža­ka za ra­zgle­dni­ce.

Osim fun­du­sa NSK oplja­čka­li su i fun­dus  "Me­tro­po­li­tan­ske knji­žni­ce" u vla­sništvu Za­gre­ba­čke na­dbi­sku­pi­je. Iz "Me­tro­po­li­ta­ne" su uze­li 137 sve­za­ka sta­rih knji­ga i atla­sa iz 16. i 17. sto­lje­ća u vri­je­dno­sti od naj­ma­nje 864 ti­su­će njemačkih ma­ra­ka. Uje­dno su iz knji­ga izre­za­li 610 ka­ra­ta, gra­fi­ka i ilu­stra­ci­ja u vri­je­dno­sti ne ma­njoj od 257 ti­su­ća ma­ra­ka. 

Po­li­ci­ja je uhi­ti­la Mil­le­sa u nje­go­vu sta­nu na Zri­njev­cu po­če­tkom ožuj­ka 1988. Mi­slio je, za­pra­vo, da će ga "idi­o­ti iz Đor­đi­će­ve", ka­ko ih je ­zvao, "po­ku­pi­ti" i ra­ni­je, bu­du­ći da se ra­zba­ci­vao nov­cem.

Mil­le­so­va vi­de­o­te­ka "666"  bi­la je do­bar pa­ra­van za po­slo­ve s knji­ga­ma.

Na­kon uhi­će­nja Mil­les se ču­dio što ni­je do­bio pri­li­ku da se bra­ni sa slo­bo­de jer mu "ne pa­da na pa­met da po­bje­gne", bu­du­ći da je su­đe­nje nje­mu i društvu, ka­ko je go­vo­rio,  "in­te­re­san­tni­je" od bi­je­ga. ­Usto, ti­je­kom po­stu­pka tvr­dio je da je ne­ka dru­ga gru­pa oplja­čka­la više knji­ge iz NSK od nje­go­ve. Šo­kan­tno je, pak, bi­lo to što je pla­ni­rao za­pa­li­ti NSK, za­je­dno s 2,5 mi­li­ju­na knji­ga, i Ar­hiv Hr­vat­ske. 

U odšte­tnom za­htje­vu Na­dbi­sku­pi­ja za­gre­ba­čka na­ve­la je 1,1 mi­li­jun ma­ra­ka šte­te ko­ja je na­ne­se­na "Me­tro­po­li­tan­skoj knji­žni­ci" -  864 ti­su­će ma­ra­ka za knji­ge i 257 ti­su­ća mar­ka za istr­gnu­te i izre­za­ne kar­te, gra­fi­ke i ilu­stra­ci­je iz dru­gih knji­ga. NSK je pak u svo­jemu odšte­tno­m za­htje­vu na­veo šte­tu od mi­li­jun njemačkih ma­ra­ka - 910 ti­su­ća ma­ra­ka za knji­ge i 98 ti­su­ća ma­ra­ka za ilu­stra­ci­je.

U obra­zlo­že­nju pre­su­de na­ve­de­no je i kako bi Na­ci­o­nal­noj i sve­u­či­lišnoj bi­bli­o­te­ci bi­la na­ne­se­na još i ve­ća šteta da se pre­ma na­pu­ci­ma sa­vje­snog Dra­žen Bu­diša ri­je­tka izda­nja ni­su "su­kce­si­vno po­vla­či­la" u tre­zor.

U ruj­nu 1989. Mil­les je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra za kra­đu više od 1300 knji­ga, ve­du­ta, gra­fi­ka, ka­ra­ta i ilu­stra­ci­ja. Vr­ho­vni sud Hr­vat­ske, na­kon žal­be, sma­njio mu je ka­znu na de­vet go­di­na za­tvo­ra, ko­ju je izdr­ža­vao u Lip­vi­ci, za­tvo­ru po­lu­ot­vre­nog ti­pa.


Posjet Farmi Peradi

U ruj­nu 1987. Mil­les je za­tra­žio od Ko­va­ča, za­po­sle­ni­ka NSK, da osta­vi otvo­ren pro­zor na pr­vom ka­tu zgra­de NSK. Mil­les, La­cko­vić i Mi­tro­vić su ­kroz otvo­re­ni pro­zor ušli su na pr­vi kat sta­re bi­bli­o­te­ke.  Uspje­li su izni­je­ti ve­ću ko­li­či­nu knji­ga. U "pe­ra­dar­sku far­mu", ka­ko su sar­ka­sti­čno zva­li knji­žni­cu , ula­zi­li su po­če­tkom vi­ken­da, a izla­zi­li po­ne­djelj­kom uju­tro. Sa so­bom su no­si­li hra­nu, vo­du, vre­ći­ce u ko­ji­ma su vršili nu­ždu te vre­će za knji­ge ko­je su iz gra­da odvo­zi­li u unaj­mlje­nom au­to­mo­bi­lu. Mil­les je, s kom­pa­njo­ni­ma,  u NSK ula­zio uku­pno se­dam pu­ta.


U zatvoru je završio 1989. godine. Kad je  u ko­lo­vo­zu 1991. do­bio slo­bo­dne da­ne, došao je u NSK te se po­kušao učla­ni­ti u bi­bli­o­te­ku.

Go­di­ne 1994. sa za­tvor­skim  pri­ja­te­ljem Fra­njom Ce­pan­cem pro­va­lio je u ku­ću na Kr­le­ži­nu Gvo­zdu 11. Pla­ni­ra­li su oplja­čka­ti sli­ke i no­vac. Kad su ot­kri­ve­ni, po­bje­gli su, a za nji­ma je tra­ga­la po­li­ci­ja. Mil­les je, bje­že­ći, u Ju­rjev­skoj ­uspio kin­da­pi­ra­ti po­li­caj­ca, te ga ne­ko­li­ko sa­ti dr­žao kao ta­o­ca. Ta­la­čka kri­za ­završila je ta­ko što je na mje­sto do­ga­đa­nja došao i mi­ni­star unu­tra­njih po­slo­va ­Ivan Jar­njak, ko­ji je oso­bno uvje­ra­vao Mil­le­sa da se pre­da.  

Pet da­na na­kon otmi­ce po­li­caj­ca, 12. svi­bnja, Mil­les se po­peo na di­mljak ko­tlo­vni­ce u Ka­zne­nom za­vo­du u Li­po­vi­ci. Pre­ži­vio je ­skok s 30-ak me­ta­ra. 5. li­pnja 1995., u šest sa­ti uju­tro, Mil­les je po­či­nio sa­mo­u­boj­stvo u za­tvor­skoj bol­ni­ci u Sve­tošimun­skoj ce­sti. ­Uzrok smr­ti je bi­la pre­ve­li­ka do­za pi­lu­la. Nije se doznalo kakvih. Bio je to sedmi po­kušaja su­i­ci­da Aleksandra Millesa.

Što se dogodilo poslije svega?

Bio je ne­pri­la­gođ­e­no dije­te ko­je je zavr­ši­lo u kri­mi­na­lu. Ni zat­vor ga ni­je pro­mi­je­nio. Kraj mu je bio tra­gi­čan, a mož­da i lo­gi­čan

Ivica Radoš

Izdvajamo