Ljubavni SMS nakon ubojstva

    AUTOR:
    • Jutarnji.hr

  • OBJAVLJENO:
  • 21.09.2008. u 09:55

­ ZAGREB, UDBINA - Ka­da se za­ple­te u vla­sti­te kon­tra­di­kci­je, Evi­ca Krešić uz­vra­ća mo­tom ka­kvog ra­zma­že­nog de­rišta: “Ako ne­ko­me ni­je ja­sno što ja go­vo­rim, to ni­je moj, ne­go tu­đi pro­blem”.   

Prem­da je sa­da ušla u 28. go­di­nu, Evi­ca Krešić ni­je ­završila ni sre­dnju ško­lu. Ne ra­di ništa. Uzdr­ža­va­ju je ro­di­te­lji, bo­san­ski izbje­gli­ce s već traj­nim osje­ća­jem pri­vre­me­no­sti u tu­đoj ku­ći u Udbi­ni. Po­stavši lju­ba­vni­ca ko­re­ni­čkog žu­pni­ka, je­di­ne pop-zvi­je­zde u lo­kal­noj bo­san­skoj ko­lo­ni­ji, našla se u sre­dištu ne­o­do­lji­ve po­zor­no­sti. Oso­bno je pri­do­ni­je­la, ka­ko ne­volj­ko pri­zna­je, da se Ko­re­ni­com pro­ne­se ­glas o nji­ho­voj ro­man­si, na­o­ko ru­ži­ča­stoj po­put TV sa­pu­ni­ce…


Župnik Rafaj od nje je pobjegao sve do Generalskog Stola
Župnikov bijeg
Pre­ma izja­va­ma sve­će­ni­ko­va bra­ta, Evi­ca se ni­ka­da ni­je po­mi­ri­la s či­nje­ni­com da je žu­pnik Jo­sip Ra­faj od nje bje­žao sve do Ge­ne­ral­skog Sto­la. Za­hti­je­va­la je da na­pu­sti sve­će­ni­čku pro­fe­si­ju, da se njo­me ože­ni, pa da sre­tno i la­ko po­ži­vi sve do svo­je smr­ti.

Ta­ko se Evi­čin in­fan­til­ni mo­to do­i­sta izro­dio u sve ve­ću la­vi­nu tu­đih pro­ble­ma, ko­ji su pre­ra­sli u zlo­čin i tra­ge­di­ju: u ve­čer 15. ožuj­ka 2008. Jo­sip Ra­faj, nje­zin naj­ve­ći lju­ba­vni tro­fej, ubi­jen je u žu­pnom ure­du u Ge­ne­ral­skom Sto­lu; za uboj­stvo je osu­đen Evi­čin po­slje­dnji lju­ba­vnik, Sre­ćko Uze­lac, 32-go­dišnji te­hni­čar, ta­ko­đer ne­za­po­slen. “Sre­ćko Uze­lac je oso­ba s po­re­me­ća­jem li­čno­sti do­mi­nan­tno nar­ci­sti­čkog ti­pa”, za­klju­ču­ju di­ja­gno­sti­ča­ri psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce Vra­pče, što je pri­mje­nji­vo za po­ve­ći uzo­rak Uzel­če­ve ge­ne­ra­ci­je, uklju­ču­ju­ći i Evi­cu Krešić. Sa­mo što je mla­doj že­ni - do ne­ke bu­du­će tra­ge­di­je - za sa­da udi­je­lje­na ulo­ga krun­skog svje­do­ka optu­žbe. 

Ispis poruka s mobitela Evice Krešić

Dr­ža­vno od­vje­tništvo, na­i­me, ni­je ima­lo pre­više izbo­ra. Sre­ćko Uze­lac pri­znao je pa po­re­kao uboj­stvo. Na mje­stu zlo­či­na ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi ni­su na­đe­ni. Ja­vnost je vršila stra­ho­vit pri­ti­sak na po­li­ci­ju i pra­vo­su­đe da hi­tno ri­ješi slu­čaj. Cr­kva se, kao i obi­čno, je­di­no bri­nu­la da se odr­ži fi­kci­ja za­kle­tog ce­li­ba­ta nje­zi­nih slu­žbe­ni­ka. Bu­du­ći da je ti­je­kom istra­ge naj­pri­je pri­tvo­re­na Ra­fa­je­va po­slje­dnja lju­ba­vni­ca, mla­da ko­no­ba­ri­ca u Ge­ne­ral­skom sto­lu, ta­mošnje ži­te­lje mu­či­la je tje­sko­bna mi­sao o zlu u vla­sti­tim re­do­vi­ma.


Veza sa župnikom nikad nije stvarno prekinuta, ona ga je i dalje obilazila
Tajna veza
Ge­ne­ral­ski ­Stol je oda­hnuo ka­da je Sre­ćko Uze­lac, 32-go­dišnji li­čki Sr­bin iz Udbi­ne, pro­glašen ubo­ji­com iz stra­sti. Pre­ma pra­vo­su­dnom “kro­ki­ju”, po­slje­dnji Evi­čin lju­ba­vnik zlo­čin je po­či­nio u sli­je­poj, ni­čim iza­zva­noj lju­bo­mo­ri na bivšeg Evi­či­na lju­ba­vni­ka. Za­klju­čak se te­me­lji isklju­či­vo na tvr­dnja­ma mla­de že­ne ko­ju su me­di­ji pro­gla­si­li “fem­me fa­tale” u erot­skom tro­ku­tu gri­je­ha, mr­žnje i stra­sti. 

­Ipak, ­ispod štu­re pra­vo­su­dne fa­kto­gra­fi­je ništa ni­je ka­ko izgle­da. Ni u Ge­ne­ral­skom Sto­lu ni u Ko­re­ni­ci ka­to­li­čki vjer­ni­ci po­sli­je­ko­mu­ni­sti­čkog na­rašta­ja ne oče­ku­ju od svo­jih žu­pni­ka ispo­sništvo i skro­mnost, ne­go raj­ske pri­zo­re vla­sti­tih ka­pi­ta­li­sti­čkih fan­ta­zi­ja. Za­to je po­koj­ni Ra­faj, kao izda­nak no­vo­ga do­ba, vo­zio po­slje­dnji mo­del Vol­va, uži­vao u do­brim vi­ni­ma, sku­pljao oru­žje i ko­čo­pe­rio se svo­jim lju­ba­vnim uspje­si­ma. Uo­sta­lom, 41-go­diš­njak u man­ti­ji, ka­ko svje­do­če, bio je na­o­čit muška­rac u naj­bo­ljoj do­bi, s izra­zi­tim da­rom za fi­nan­cij­ske po­slo­ve. Li­je­po je obno­vio sve žu­pe u ko­ji­ma je slu­žio.

S dru­ge stra­ne, iza­zi­vao je za­vist kao sa­mo­ga vra­ga.  

Kod obo­ji­ce Evi­či­nih lju­ba­vni­ka pro­na­đe­na je mac­ho ko­le­kci­ja ile­gal­nog oru­žja. “­Znao je da ­brat ima piš­tolj na bu­banj za ko­ji ne­ma do­zvo­lu te lo­va­čko oru­žje za ko­je je ­imao do­zvo­lu. Je­dna­ko ta­ko ­znao je da je ­brat po­sje­do­vao i ne­le­gal­no oru­žje škor­pi­on i ne­ko dru­go oru­žje ko­je je ­imao u Ko­re­ni­ci, a ko­je mu je slu­ži­lo za oso­bnu zašti­tu”, sto­ji u Uzel­če­voj optu­žni­ci, ko­ja se osla­nja na tvr­dnje Stje­pa­na Ra­fa­ja, sta­ri­jeg žu­pni­ko­va bra­ta.

No, ka­ko je ri­ječ o žr­tvi, je­di­no je ar­se­nal osu­đe­nog lju­ba­vni­ka po­stao slu­žbe­na sud­ska te­ma. Upra­vo ovo­ga če­tvr­tka odr­ža­no je pr­vo ro­čište u no­vom po­stu­pku pro­tiv Sre­ćka Uzel­ca. Na­kon pro­ce­sa za Ra­fa­je­vo uboj­stvo sa­da ga ka­zne­no go­ne za po­sje­do­va­nje ile­gal­nih pušaka ko­je je ra­bio u lo­vu na li­čke je­le­ne. To­čka­ma ­iste optu­žni­ce do­da­ne su pri­je­tnje Evi­ci i nje­zi­noj obi­te­lji. Sre­ćko je, ka­ko ona tvr­di, to­li­ko po­lu­dio od lju­ba­vi da je u na­iz­mje­ni­čnim na­pa­di­ma sa­mo­sa­ža­lje­nja i osve­tni­čkog ža­ra ma­lo re­zao ži­le, a ma­lo pri­je­tio da će po­bi­ti sve Krešiće ako ga ona ika­da osta­vi.   


Njezina obitelj izbjegla je iz Bosne, a i Srećko je bio izbjeglica 
Izbjeglička priča
Po­zva­na da pos­vje­do­či či­me je i ka­ko pri­je­tio Sre­ćko Uze­lac, Evi­ca je došla u pra­tnji maj­ke, mu­ča­lji­ve, izmu­če­ne že­ne, ko­ja je ­kroz bo­san­ski rat i hr­vat­sko izbje­glištvo odgo­ji­la tri kršna si­na i dvi­je kće­ri. Evi­ca je naj­mla­đa. Ka­da je obi­telj iz Ka­knja sti­gla u Udbi­nu, po­ha­đa­la je pu­čku ško­lu. Sve­će­nik Ra­faj naj­pri­je je pre­da­vao vje­ro­na­uk. Tvr­di da su se spe­tlja­li tek u nje­zi­noj 20. go­di­ni, ka­da je već zašla u pu­no­lje­tnost. Ve­za je po­tra­ja­la sve dok pri­ča ni­je sti­gla do ro­di­telj­skih ušiju. Ka­ko je pri­zna­la ti­je­kom istra­ge,  Evi­ca je maj­ci po­vje­ri­la da odr­ža­va se­ksu­al­ne odno­se s žu­pni­kom, či­me je tu sre­do­vje­čnu, vr­lo po­bo­žnu i kon­zer­va­ti­vnu že­nu šoki­ra­la. “Ve­le­ča­sni ju je isko­ri­stio”, gla­sio je pri­go­dni ali­bi.       

A on­da je Jo­sip Ra­faj po­bje­gao u Ge­ne­ral­ski ­Stol.

Sre­ćko Uze­lac vra­tio se iz izbje­glištva u Voj­vo­di­ni ka­da je obno­vlje­na nje­go­va ku­ća u se­lu po­kraj Udbi­ne. Evi­cu je upo­znao 2006., šest go­di­na ka­sni­je. Ni­je ­imao poj­ma za nje­zi­nu sta­ru afe­ru sa sve­će­ni­kom Ra­fa­jem dok mu se ona oso­bno ti­me ni­je po­hva­li­la. “Po­stao je op­sje­dnut ve­le­ča­snim Jo­si­pom”, pi­sat će ka­sni­je u di­je­lu optu­žni­ce ko­ja obra­zla­že nje­go­ve zlo­či­na­čke mo­ti­ve. No, ta opse­si­ja ni­je na­sta­la sa­ma od se­be. Svje­do­če­ći o ži­vo­tu svo­jeg bra­ta u Ge­ne­ral­skom Sto­lu, Stje­pan Ra­faj istra­ži­te­lji­ma je izja­vio: “Ve­za je tra­ja­la dvi­je go­di­ne, ali ni­ka­da ni­je stvar­no pre­ki­nu­ta. Evi­ca ga je i da­lje na­zi­va­la i do­la­zi­la je u Ge­ne­ral­ski ­Stol.”

Sa­mo je je­dnom zgo­dom Evi­ca Krešić po­ka­za­la po­nešto tru­da oko vla­sti­te egzi­sten­ci­je. Prošle go­di­ne sa Sre­ćkom Uzel­com upu­ti­la se u Za­greb, s ve­li­kim pla­no­vi­ma o bu­du­ćem bo­gat­stvu i uspje­si­ma. S obzi­rom na ne­završenu sre­dnju ško­lu, Evi­ci ni­je pre­o­sta­lu dru­go ne­go mje­sto ra­dni­ce u za­gre­ba­čkoj ulja­ri. Izdr­ža­la je sa­mo ne­ko­li­ko da­na. Za­klju­čivši da je to te­žak i ne­do­stoj­no pla­ćen po­sao, vra­ti­la se u Udbi­nu pod ro­di­telj­ske sku­te. Za ­njom se do­vu­kao za­lju­blje­ni Sre­ćko, po­no­sni muški lo­vac na je­le­ne.


Srećko nije znao za Evičinu bivšu aferu sve dok mu se ona nije pohvalila
Otkrila bivšu aferu
Na­kon po­vra­tka ve­za je ušla u kri­zu. Ka­da bi se na­kon sve uče­sta­li­jih su­ko­ba ­opet ne­ka­ko izmi­ri­li, Evi­ca je kri­vnju pre­ba­ci­va­la na ro­đe­nu maj­ku: ona se, to­bo­že, kao za­gri­že­na hr­vat­ska ka­tol­ki­nja pro­ti­vi ze­tu pra­vo­slav­cu, ka­ko u Ko­re­ni­ci na­zi­va­ju do­ma­će Sr­be.

U če­tvr­tak, ka­da je po­če­lo no­vo su­đe­nje pro­tiv Uzel­ca, ne­ko­li­ko je pri­zo­ra po­ka­za­lo nešto po­tpu­no dru­ga­či­je: u sud­skoj zgra­di su­sre­le su dvi­je maj­ke, Evi­či­na i Sre­ćko­va. Prem­da je me­đu nji­ma izbi­la pre­pir­ka, je­dna dru­gu oslo­vlja­va­le su ime­nom, po­put sta­rih dru­že­lju­bi­vih po­zna­ni­ca.

U sud­skoj dvo­ra­ni, sje­de­ći na dva me­tra od svo­ga lju­ba­vni­ka, Evi­ca Krešić da­la je pri­li­čno kon­fu­zan ­iskaz o nje­go­vim pri­je­te­ćim SMS-ovi­ma. U to­me joj se pot­kra­la no­va ver­zi­ja nji­ho­ve lju­ba­vne kro­ni­ke. ­Izja­vi­la je da je ve­za ­završila lani u ruj­nu ili li­sto­pa­du. Kar­lo­va­čka pre­su­da o Sre­ćku Uzel­cu kao ubo­ji­ci Jo­si­pa Ra­fa­ja go­vo­ri, na­pro­tiv, o nji­ho­vu ra­ski­du tek u ve­lja­či 2008.

Da­ka­ko da su no­vi­na­ri pri­mi­je­ti­li pro­tu­rje­čno­sti. No, za nju Evi­ca ni­je že­lje­la ni ču­ti. “Ni­je moj pro­blem ako vi to ne ra­zu­mi­je­te, vaš je to pro­blem. Tko me­ne ne ra­zu­mi­je, to je tu­đi pro­blem”, uzru­ja­no je po­na­vlja­la dok su joj se li­je­pe si­vo-pla­ve oči le­di­le od gnje­va. A on­da je je­dno­sta­vno po­bje­gla.

­Ipak, ne mo­že se re­ći da se in­fan­til­no lu­kav­stvo ni­je do­ka­za­lo bez po­slje­di­ca. Nje­zi­nu po­slje­dnju po­ru­ku Ra­faj je pri­mio 14. ožuj­ka: “La­ku noć, na­spa­vaj se i sa­njaj an­đel­či­će kao ma­lo dje­tešce”. Slje­de­će je no­ći ubi­jen s tri me­tka.


Evica Krešić izmjenjivala je SMS poruke ne samo s kasnije ubijenim sveće­nikom, nego i sa Srećkom Uzelcem, koji je osuđen kao njegov ubojica

Na dan uboj­stva sve­će­ni­ka Ra­fa­ja, 15. ožuj­ka, za­lju­blje­ni Sre­ćko po­s­lao je Evici Krešić dva lju­ba­vna SMS va­pa­ja.

“Evi­ce, shva­ti da ni­je šala. I da ti pre­dam je­dan po­klon. Za ove dvije godine što si me tr­pje­la. Da ti ne do­la­zim ku­ći, mo­lim te”, na­pisat će u 11.59.

Pošto je, či­ni se, do­bio odgo­vor, u 18.40 po­no­vit će svo­ju mol­bu:  “Ajd, mo­lim te, kad tvo­ji odu. Iza­đi da prošeće­mo i da ti pre­dam po­klon, mo­lim te, ne­moj da me se plašiš. Da ne ula­zim u ku­ću, mo­lim te, ne mo­gu izdr­ža­ti, umi­rem.”

Dan ka­sni­je, 16. ožuj­ka, Evi­ca će od nje­ga pri­mi­ti šest po­ru­ka izme­đu 11 i 14.45 sati, sve očaj­ni­je je­dna od dru­ge. “Shva­ti da si bi­la mo­ja to­pli­na i je­dan dio me­ne, mo­ja dru­ga po­lo­vi­na”, ka­že prije podne. “Ubi­ja me kad po­mi­slim da te ne vi­dim, a ka­mo li da vi­dim tvo­ju sli­ku. Ču­vaj mi se, an­đe­le moj je­di­ni, pe­ka­sti i umišlje­ni”, piše pet mi­nu­ta ka­sni­je.  

Prem­da de­se­tak stra­ni­ca tran­skri­pta ko­ji su na­sta­li iz sa­dr­ža­ja Evi­či­na mo­bi­te­la da­nas slu­že kao do­ka­zni ma­te­ri­jal u sud­skom po­stu­pku ­zbog na­vo­dnih Sre­ćko­vih osve­tni­čkih pri­je­tnji na­kon ra­ski­da nji­ho­ve ve­ze, tran­skri­pt ne emi­ti­ra pri­je­te­će to­no­ve, već Sre­ćko­ve ra­zno­li­ke stra­te­gi­je u po­kušaju po­mi­re­nja i obno­ve ve­ze.

 “­Stric će pro­da­ti ku­ću, do­bit ću pa­re, on će ku­pi­ti ­stan. Mo­že­mo ži­vje­ti ­gdje ka­žeš ili ­na ranču. (...) Ra­zmi­sli, mo­lim te, umi­rem, znaš me ­dobro”, na­pi­sao je Sre­ćko 2. ožuj­ka, odnosno 13 ­dana pri­je uboj­stva Jos­i­pa Ra­fa­ja u nje­go­vu žu­pnom ure­du u Ge­ne­ral­skom Sto­lu.

Na­kon ljuba­vnog slo­ma, bio je to oči­to dan nje­go­ve naj­ve­će ap­sti­nen­cij­ske kri­ze, ka­da je po­slao čak 32 po­ru­ke sli­čnog sa­dr­ža­ja.

   “Opro­sti, shva­tio sam tvo­ju ­igru. (...) Ga­siš te­le­fon. Ne­ćeš da pri­čaš, pa sve sva­liš na me­ne ­pred svo­ji­ma. Pa le­po ti me­ni sme­sti, kao što je te­bi pop, Evi­ce...”, piše Sre­ćko Uze­lac isto­ga kri­zno­ga da­na.
‘Pa lijepo si mi smjestila, kao što je tebi pop, Evice’

dečko Evice Krešić osuđen je na 14 godina zbog ubojstva svećenika Josipa Rafaja, a sada mu se sudi u drugom procesu.

djevojka Srećka Uzelca svjedočila je protiv njega na suđenju za ubojstvo svećenika, svoga bivšeg ljubavnika

Svećenik koji je od Evice bježao, ali nije uspio pobjeći jer je ona i nakon što su prekinuli vezu dolazila iz Udbine u Generalski Stol da ga vidi. Sud je zaključio da ga je Srećko Uzelac ubio zbog ljubomore 
Srećko Uzelac
 
Evica Krešić
 
Josip Rafaj
 


Jasna Babić/EPEHA

Izdvajamo