Nakon utakmice između Hajduka i Šibenika, 38-godišnji Danijel Subašić s medijima se oprostio na press konferenciji.
- Hvala Hajduku, suigračima, jer kada sam odlučio završiti karijeru, da se sve poklopilo, da su momci uzeli Kup i onda je zadnja utakmica nekome ništa značilo, a meni su te 24 minute značile koliko i sve prije njih - rekao je Subašić.
Koliko je bilo važno što niste primili pogodak i koliko vam je žao što nije bilo jedanaesterca da se oprostite pogotkom?
- Zamalo! Dobro je, što se tiče gola, to je laganica. U cijeloj karijeri nisam imao ljepše zagrijavanje. Branio sam velike utakmice, ali ova je bila posebna. Bitno je otići uzdignute glave.
Hrvoje je završio ispod Torcide?
- To je tako, samo sekunda - zašutio je Subašić pa nastavio:
- Htio sam majicu ostaviti tamo ispod sjevera. U Osijeku smo igrali na obljetnicu stradanja Hrvoja i nekome pitao imam li jednu duplu majicu da je stavim na ogradu. I danas mi je bila želja da ostavim majicu na sjeveru, jer znamo da Torcida drži do svakoga, pogotovo do onih koje nema.
Što ostaje iza vas u vratarskom segmentu na Poljudu?
- Hajduk je uvijek imao velike vratare, žao mi je što se Kalinić ozlijedio. Kalinić je nama bio sve u svlačionici, dolaze mladi. Sentić? Treba ponekad stati iza svog djeteta, progledati kroz prste. Moja budućnost? Taman sam brod riješio, Kornati, da. Laganica, samo padel i tenis. Uživanje. Nešto se zaradilo, nešto se uložilo, nešto se vraća. Da proživim i ja nešto, da oprostite s..nja se doživljavaju svaki dan. Treba uživati. Dok igraš, ti si bog. Sada Suba treba raditi za druge. To je život.
Prošli ste teške trenutke, a na početku je bilo teško.
- Trenirao sam u Bibinjama, u Zadru sam bio suspendiran. Ideš na trening, voziš Punta na plin. Iza šest baluna, nikakvih. Niko Matković mi je govorio što će me čekati ako dođem u Hajduk. Znate što je za mene bio Hajduk tada? Real Madrid, kao i danas. A trenirao sam na terenu, ne mogu ni reći. Bolji je teren za masline u mom selu. Ali vrati Bog kada si korektan i pošten.
Kroz karijeru ste prošli velike igrače, ispratili ste mnoge, od Mbappéa do današnjih igrača Hajduka?
- U Zadru sam počeo s Lukom Modrićem, s Grgurevićem. Iz ničega čovjek dođe do Zlatne lopte. To mi ogromnu težinu i značenje. Želim samo da Mbappé osvoji Zlatnu loptu. Da sam igrao s dvije Zlatne lopte.
Koji trenutak pamtite iz Hajduka?
- Špaco Poklepović je za mene najbolji čovjek i jedan od najboljih trenera koji me trenirao. Prvu sam branio kao konobar, častio sve. Pitao me "je li te boli", ja kažem "je, boli". Rekao mi je, sve loše je na meni, a sve dobro je tvoje.
Obitelj vas je nosila, podržavala kada je i loše bilo.
- Sigurno je da je obitelj uvijek uz tebe, ali uvijek ti na kraju određuješ. Jesam li ja ljut na nekog tko mi je postavljao noge, nebitno. Važno je da su uz mene svi oni koji su bili i na početku.
Najsretniji trenutak karijere osim srebra iz Rusije?
- Svi snovi koje živiš kao dječak. Prvu sam pressicu imao u Hajduku, bio sam u majici Armani. I frizurom fudbalerkom u pokušaju. Hajduk ostaje, Rusija ostaje. Hajduk je emocija, sva tri trofeja su emocija. Monaco je sve super, ti si bog, ali to je posao. U Hajduku je ljubav.
U vratarskom aspektu, tko vam je dao ‘touch‘?
- Jakov Pinčić, iza njega Niko Matković koji mi je pomogao kada nisam bio nigdje. Zatim Tomislav Tumba Rogić, pa Tonči Gabrić. Ubija na treningu Gabrić.
Zadar, vrelo talenata, a igra četvrti rang.
- Zaslužuje drugu ligu, pa onda i pokušaj proboja na prvu. Žalosno je da je Zadar u četvrtoj ligi. Budućnost trenerska? Bila je želja prijateljima, da jednog dana znanje.
Što ćete večeras?
- Sretan sam čovjek, zbog karijere, zbog 18753 čovjeka koji su me došli pozdraviti. Ispunjen odlazim. U ponedjeljak ujutro vodim dijete u vrtić. Dolazim na feštu kada Hajduk postane prvak.