S KIM ONI JADNI ŽIVE

Ljubimci nas vide kao totalne čudake: ne jedemo iz smeća, ne grizemo se od sreće i kupamo se...

Puni smo bizarnih navika, ali na svu sreću, psi obožavaju ljudsku vrstu, pa nas vole unatoč svim tim neobičnostima
 Sari O‘neal/Alamy/Alamy/Profimedia

Što mislite kako vas vidi pas? Kao vrlo, vrlo neobičnog psa. Ne samo da hodate na dvije noge, nego imate niz neobičnih navika, koje su njemu jako strane. No, što će, nema izbora nego da vas voli...

Što ga najviše zbunjuje? Recimo, to što svako malo mirišemo i izgledamo drugačije. Kod njih je to jednostavno - kupaju se samo povremeno, a odjeću, da ih se pita, većinom ne bi ni nosili. Mi, s druge strane, mijenjamo odjeću, frizure, mirise. Brlog u kojem spavamo stalno mijenja mirise (premda, sudeći po svemu, psi ipak vole čistu posteljinu). U svakom slučaju, po pitanju mirisa smo totalni čudaci. 

No, ima toga još. Nije im jasno, primjerice,  zbog čega se ne hranimo kao oni - s livade, iz kante, iz vrećice za smeće koju je susjed ostavio ispred vrata... I ne samo to, nego ono što jedemo njima nije dozvoljeno. Prilično smo sebični psi: jedemo na mjestu na kojem njima nije dozvoljen pristup i u vrijeme kada oni ne jedu. Ne treba ni spominjati činjenicu da im ne dozvoljavamo da jedu ako nam nešto padne ispod stola, kao ni ono što nađu vani. Doduše, zaljubljeni su u nas kad odemo u lovište i vratimo se s gomilom toga što smo vlastitim rukama ulovili za vrat. Lovište je, da se razumijemo, trgovina. Zato, kad izlazite iz nje s punim (platnenim) vrećicama, nabacite ponosan stav. Vi ste upravo donijeli hranu za svoj čopor, imate razloga za ponos.

Čudno je njima i što se volimo grliti. Otrpjet će to što shvaćaju kao demonstraciju sile. Kad odrastu, razumiju da je to neki naš uvrnuti čin ljubavi pa nas puste, ali im to nije drago. Jednako kao što im je zbunjujuće da ne volimo ugrize. Oni se grickaju u igri, a mi radimo scenu kad nas malo gricnu. 

No, zapravo, najviše ih zbunjuje što odlazimo i ostavljamo ih. Kao maleni se boje da se nećemo vratiti, a kasnije nauče da ipak dolazimo nazad. No, nemaju pojma što radimo. Kad kažemo "idem raditi, budi dobar i čuvaj kuću", oni smatraju da odlazimo u buran i uzbudljiv dan u kojem ćemo maziti stotine pasa i mačaka, jesti uzbudljiva jela, ukratko, imati avanturu svog života dok oni čame doma. Kasnije shvate da ništa od toga nije točno i da oni spavajući provode dan bolje od nas. 


 

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
Linker
24. listopad 2020 23:33