Kleveta
Baš kao što je, pre gotovo punih stotinu godina, neko teško oklevetao izvesnog Jozefa K, neznatnog praškog činovnika i malog čoveka bez svojstava, nešto slično se, samo puno stoleće kasnije, eto, dogodilo i jednom iz osnova drugačijem anti-heroju - građaninu Vasiliju K. s prebivalištem u Bijeljini.
Probudio se taj naš junak jednog jutra, baš poput Kafkinog književnog lika, sa svešću da je zbog nečeg kriv. Međutim, za razliku od nikad izrečene, misteriozne optužbe koja je onomad pala na sirotu glavu Jozefa K, zbog koje je, na kraju svoje neuspele i prilično mlitave potrage za istinom i pravdom, on pomirljivo ispustio dušu “kao pas” pod oštricom egzekutorovog noža, u slučaju teških optužbi upućenih znatno robusnijoj i nimalo knjiškoj ličnosti građanina Vasilija K, veoma se dobro zna identitet “klevetnika”.
Nije tu, uostalom, reč o jednoj osobi - do sada ih se pojavilo ukupno sedam, ni manje ni više. Troje od njih sedmoro poznato je javnosti i u njoj se pojavljuju pod punim imenom i prezimenom, ne krijući ni lica ni glasove, jednoj osobi je identitet delimično poznat, a ostalih troje je ostalo anonimno budući da je reč o licima koja su i dalje maloletna. Šestoro od sedmoro ih je muškog pola a samo je jedna osoba ženskog.
Pa ni ono za šta svi ovi ljudi zasebno optužuju građanina Vasilija K. nije, naravno, ničim nalik onoj nejasnoj, birokratskim sistemom kreiranoj i istim mehanizmima perpetuiranoj krivici Jozefa K. koja se ne da uhvatiti ni za glavu ni za rep. Naprotiv, ovde i sada, u slučaju građanina Vasilija K, reč je o veoma konkretnim optužbama za veoma konkretna nedela. Ako je verovati svim do sad izrečenim optužbama, Vasilije K. se tokom čitavog niza godina, pa i decenija, zaštićen nedodirljivošću visoke pozicije koju zauzima, s očiglednim zadovoljstvom, bez tričavih moralnih dilema i ikakvog vidljivog straha od mogućih nemilih posledica, slobodno i rado podavao svojoj elementarnoj strasti: seksualnom zlostavljanju i-ili iznuđivanju različitih seksualnih usluga putem potkupljivanja, različitih oblika manipulacije, dominacije i drugih zloupotreba sopstvenog položaja, finansijske i društvene moći, godina i autoriteta. Njegove žrtve bile su maloletne ili izuzetno mlade osobe, te, u svim slučajevima izuzev jednog, muškog pola.
Lik i delo
Ko je, dakle, taj naš - neverovatni, ali istiniti - Vasilije K.?
Reč je, naravno, o čuvenom i nadasve kontraverznom Vasiliju Kačavendi, sada već nekadašnjem Episkopu zvorničko-tuzlanskom sa sedištem u Bijeljini , jednom od najmoćnijih ljudi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi a time i jednom od najozbiljnijih kandidata za vrhovnog poglavara SPC na izborima za tron 2010, po smrti prethodnog, u srpskom narodu izrazito voljenog, patrijarha Pavla.
Nekadašnjem episkopu, naglašavam, budući da je na sednici od 22. aprila ove godine, u jeku najnovije epizode Kačavendine prolongirane seks-afere, Sveti Arhijerejski Sinod konačno doneo odluku da usvoji njegovu ostavku podnetu iz - navodno - zdravstvenih razloga još u novembru prošle godine, te ga tako razrešio daljeg upravljanja Eparhijom zvorničko-tuzlanskom dok je za njenog administratora postavljen Episkop banjalučki, g. Jefrem.
Ako tako izgleda početak kraja talentovanog gospodina Kačavende, u svemu tome dobro je, zaista, samo jedno: što je taj njegov dugoočekivani kraj napokon počeo. Nikad za tako nešto po prirodi stvari ne može biti suviše kasno, a ogromna je šteta što se nije dogodilo i ranije. Uostalom, kroz ovaj seks-skandal koji Kačavendu prati tokom nekoliko poslednjih godina života i koji je kulminirao pre samo nekoliko dana izuzetno uznemirivši srpsku javnost, predstavljena nam je samo jedna strana ove izrazito slojevite i, moglo bi se reću, u smislu izrazite kreativnosti koju je pokazao prilikom različitih vidova praktičnog apliciranja čistog Zla, vanredno svestrane ličnosti.
Na ovom mestu moram da se zaustavim i objasnim nešto. Da u ovom skandalu, naime, nije reč o zavedenim i izmanipulisanim, podređenim, mladim i maloletnim osobama, pa i deci, uostalom, ne bi se, po meni, imalo šta zameriti toj Kačavendinoj očito plamtećoj strasti za mladim muškim telima. Voli čovek, pa šta. Što se mene tiče: “Neka cveta hiljadu cvetova!” U tome sam barem saglasan s čuvenom Mao-Ceovom rečenicom. Hoću da kažem da sam pun razumevanja za najazličitije oblike ljudske seksualnosti indiskriminativno, ali samo uz jedan jednostavan preduslov: da se realizuju između konsenzualnih i punoletnih partnera pod punom svešću svih učestvujućih strana, te da ni u kom slučaju ne podrazumevaju ekstremno nasilje koje izaziva trajna psihička ili telesna oštećenja, svesno prenošenje seksualno prenosivih bolesti ili smrt. Sve ostalo, što se mene tiče, može, pod uslovom da ste u stanju da u bespreglednom okeanu različitih seksualnih preferenci zaista doprete do odgovarajućeg partnera ili partnerke koji će jednakom strašću odgovoriti na vaše najintimnije fantazije i želje, ma kako atipične i neobične da bile.