U utorak je momčad išla na podnevni trening, a Blaženko Lacković na aerodrom u Trstu , iz kojeg je preko Münchena odletio put Hamburga. Vjerojatno je dosta toga tog popodneva i večeri prevrtio u glavi. Od 2003. nije tako rano otišao s priprema, a, eto, dogodilo se možda i u trenutku kad mu je najmanje trebalo jer ugovor u Hamburgu traje još samo pola sezone. No, život piše svakakve situacije, a on nije bilo koji igrač. Možda je presica bila idealnije rješenje, možda. Makar...
No, na ono ključno pitanje u cijeloj priči što se dogodilo, rekao je:
- Nema drame, afere, sve je OK, tako je, kako je. Pozdravio sam se s dečkima, poželio im sreću u Danskoj.
Nije to lako, nakon toliko godina prihvatiti i drukčiju realnost.
- Nema drame, ponavljam. Život ide dalje. Neke stvari su se spojile i ispalo je tako. I nema tu nikakvih dodatnih komentara. To je to i gotovo. Nema potpitanja. Rukomet se igrao i prije mene i kasnije će, a svi mi ćemo sutra biti tu, pričati o svemu.
I što sad?
- Sutra počinju pripreme u Hamburgu, moram vidjeti situaciju s koljenom i nastaviti raditi, dobro se pripremiti za pola sezone u Hamburgu koja slijedi.
Ako dođe poziv iz Danske na pola prvenstva...
- Ne mogu tako razgovarati, niti želim. Što će biti...
Nije valjda kraj?
- Ma neee, učinit ću sve da se vratim i budem još bolji.