Kućni DNK test i nevidljivo odijelo

    AUTOR:
    • Jutarnji.hr

  • OBJAVLJENO:
  • 09.11.2008. u 07:40

Kao i  sva­ko­ga stu­de­no­ga, ame­ri­čki ma­ga­zin Ti­me obja­vio je li­stu 50 naj­va­žni­jih ino­va­ci­ja za te­ku­ću go­di­nu.

Top-izu­mom 2008. go­di­ne pro­glašen je ku­ćni DNK ­test kit, ko­ji po ci­je­ni od 399 do­la­ra nu­di ame­ri­čka kom­pa­ni­ja 23an­dMe ­(nazvana pre­ma 23 pa­ra kro­mo­so­ma ko­li­ko ih ima sva­ki čo­vjek) ko­ju su osni­va­le Lin­da ­Avey i An­ne ­Wojcicki, po­zna­ta i kao su­pru­ga ­Ser­geya Bri­na, je­dnog od osni­va­ča Go­o­glea.

Na dru­gom mje­stu je elek­tri­čni sport­ski au­to­mo­bil Te­sla Ro­ad­ster, a me­đu pr­vih de­set ino­va­ci­ja je i LHC (veliki ha­dron­ski su­da­rač).

Kao i na do­sa­daš­njim po­pi­si­ma, na naj­no­vi­joj Ti­me­o­voj li­sti ­mno­go je za­ni­mlji­vih, po­ten­ci­jal­no ko­ri­snih, ali i bi­zar­nih te za­ba­vnih in­ven­ci­ja.

Veliki hadronski sudarač (LHC) mogao bi nam dati  odgovor na neka od temeljnih pitanja o postanku i razvoju svemira

Sportski električni automobil Tesla Roadster predstavmik je nove generacije motornih vozila 

Je­dna od naj­ne­o­bi­čni­jih na li­sti sva­ka­ko je “Se­dam no­vih smr­tnih gri­je­ha” što ih obja­vio Va­ti­kan. Za­mo­li­li smo ugle­dne hr­vat­ske znan­stve­ni­ke iz do­mo­vi­ne i ino­zem­stva da pro­ko­men­ti­ra­ju Ti­me­o­vu li­stu te da iz­dvo­je izu­me ko­ji su po nji­ma top-in­ven­ci­je.


Dr. Bo­ris Len­hard, Sve­u­či­lište u Ber­ge­nu:

Ti­me­o­va li­sta izgle­da kao pri­li­čno š­aren bu­ćku­riš u ko­jem će­te na­ći izu­me kod ko­jih će ne­ki za­si­gur­no pro­mi­je­ni­ti svi­jet, izu­me ko­ji će bi­ti za­ni­mlji­vi ci­lja­nom tr­žištu te kon­ce­pte i ku­ri­o­zi­te­te ko­ji ni­kad ne­će na­ći ozbilj­nu pri­mje­nu u bi­lo ko­jem obli­ku.

Da­lje, bje­lo­da­no je da se je­dan dio ‘­izuma’ s li­ste našao na ­njoj za­to što su kre­a­to­ri li­ste htje­li pri­mar­no na­smi­ja­ti či­ta­telj­stvo. Ka­ko ina­če obja­sni­ti 40. mje­sto li­ste na ko­jem se šepu­ri va­ti­kan­ski ‘­izum se­dam no­vih smr­tnih ­grijeha’ - bi­o­e­ti­čki gri­je­si, mo­ral­no dvoj­be­ni po­ku­si ko­ji šte­te ljud­skom em­bri­ju, zlo­u­po­tre­ba dro­ga, za­ga­đi­va­nje, društve­na ne­pra­vda, aku­mu­la­ci­ja pre­tje­ra­nog bo­gat­stva, stva­ra­nje si­ro­maštva? Za­mi­sli­te mla­dog do­kto­ran­da iz mo­le­ku­lar­ne bi­o­lo­gi­je ka­ko do­la­zi u ispo­vje­da­o­ni­cu i ka­že: ‘Opro­sti mi, Oče, gri­ješio sam ­bioetički’ ili, pak, vi­so­kog du­žno­sni­ka MMF-a ko­ji se na­kon ko­la­psa eko­no­mi­je ne­ke la­ti­no­a­me­ri­čke ze­mlje ispo­vi­je­da za ‘kre­i­ra­nje si­ro­maš­tva’.  Vje­ru­jem da je ovo bla­go izru­gi­va­nje Ti­me­o­vih no­vi­na­ra, kao i ‘bran­di­ra­ni ­kandidat’ (23. mje­sto), u ko­jem se hva­le mar­ke­tinške ino­va­ci­je pred­sje­dni­čke kam­pa­nje Ba­ra­cka Oba­me.

 Pr­vo mje­sto na li­sti - ku­ćni DNK ­test kit - mo­guć je pre­te­ča ge­net­skih te­sto­va ko­ji bi mo­gli po­sta­ti dio stan­dar­dnih si­ste­mat­skih pre­gle­da. Ako me­ne pi­ta­te je li do­bro da  čo­vjek zna i ra­zu­mi­je ge­net­ske ri­zi­ke za­pi­sa­ne u nje­go­voj DNK, moj odgo­vor je ne­dvo­smi­sle­no DA: ispra­vno upo­tri­je­blje­no, to zna­nje du­go­ro­čno mo­že sa­mo po­ve­ća­ti kva­li­te­tu ži­vo­ta tog čo­vje­ka. Za sa­da se ra­di o igra­čki či­ja su pra­vi­la upo­ra­be pre­slo­že­na za ve­ći­nu la­i­ka i ­gdje po­sto­ji opa­snost od po­grešne in­ter­pre­ta­ci­je, bi­lo iz ne­zna­nja, bi­lo ho­ti­mi­čne. To ni­ka­ko ne zna­či da ova­kve ki­to­ve tre­ba sta­vi­ti ­izvan za­ko­na - tre­ba sa­mo ra­di­ti na to­me da lju­di što bo­lje ra­zu­mi­ju što nji­ho­vi re­zul­ta­ti zna­če. Od osta­lih izu­ma, naj­ve­ću na­du bih po­lo­žio u 12. mje­sto, na ko­jem je ‘ze­le­na ­nafta’, tj. za­mje­na za na­ftu do­bi­ve­na iz al­gi. Sin­tet­ski or­ga­ni­zmi Cra­i­ga Ven­te­ra ta­ko­đer pred­sta­vlja­ju mo­gu­ći put k rješava­nju di­je­la ener­get­skih, pre­hram­be­nih i oko­lišnih pro­ble­ma, no pre­ra­no je re­ći u ko­jem će se smje­ru ta te­hno­lo­gi­ja ra­zvi­ja­ti. 

Ve­li­ki ha­dron­ski su­da­rač ­(LHC)

Dr. Ma­rin So­lja­čić, Mas­sac­hu­setts In­sti­tu­te of ­Technology ­(MIT):

J e­dan pa­me­tan čo­vjek u Lu­cen­tu je je­dnom re­kao: ‘Ni­je ja­ko teško pre­dvi­dje­ti ko­je će te­hno­lo­gi­je će bi­ti po­sto­je­će za pet do 10 go­di­na, ali je go­to­vo ne­mo­gu­će pre­dvi­dje­ti ka­ko će ih lju­di ­koristiti’. ­Zbog to­ga je ja­ko teško pre­dvi­dje­ti ko­je će se te­hno­lo­gi­je i izu­mi ui­sti­nu po­ka­za­ti  naj­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­ji­ma. In­ter­net je do­bar pri­mjer to­ga. U knji­zi Bil­la Ga­te­sa ‘The Ro­ad ­Ahead’, ko­ja je pi­sa­na po­če­tkom 90-ih, u ko­joj on opi­su­je ka­ko će svi­jet izgle­da­ti 10 do 20 go­di­na ka­sni­je, in­ter­net ni­je uo­pće spo­me­nut ia­ko je ta­da već po­sto­jao. Ako ­Bill Ga­tes ni­je mo­gao ‘­predvidjeti’ ­uspjeh in­ter­ne­ta, što uo­pće mo­že­mo pre­dvi­dje­ti? I dok na Ti­me­o­voj li­sti ima ne­ko­li­ko stva­ri ko­je bi do­i­sta mo­gle po­ten­ci­jal­no pre­o­kre­nu­ti svi­jet ­(ali ­isto ta­ko mo­žda ni­kad ništa ne bu­de od ­njih) ima ih i ne­ko­li­ko za ko­je je teško vi­dje­ti sce­na­rij pre­ma ko­jem one ne bi ima­le po­pri­li­čan utje­caj na svi­jet. U tom smi­slu me­ni se po­pri­li­čno svi­đa LHC jer će­mo iz nje­ga go­to­vo si­gur­no do­bi­ti odgo­vo­re na ne­ka do­i­sta fun­da­men­tal­na pi­ta­nja i ko­ri­stit će­mo ih kon­ti­nu­i­ra­no dok god po­sto­ji ci­vi­li­za­ci­ja.

Chevy Volt: put do čišćih i tiših gradova

Dr. Vu­ko Bri­glje­vić, In­sti­tut ‘Ru­đer Boško­vić’ u Za­gre­bu:

- Či­ni mi se da su pi­ta­nja ener­gi­je me­đu naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma ko­ji nas če­ka­ju, a u ve­zi s nji­ma i pro­ble­mi oko­liša. Sto­ga bih mo­žda iza­brao The ­Chevy ­Volt ­(učinilo bi gra­do­ve i či­stim i tišim), Gre­en Cru­de ­(čisto go­ri­vo na te­me­lju al­ga) i Air­bor­ne ­Wind ­Power ­(zvuči po­ma­lo kao sci­en­ce fi­cti­on, ali bi­lo li­je­po ka­da bi bi­lo ostva­ri­vo). Šte­ta što se u te pro­ble­me ne ulo­ži sva kre­a­ti­vna moć ko­ja ide u ne­ke voj­ne ‘­igračke’ kao Bul­lets ­That Sho­ot Bul­lets. Kao fan ­Harryja Pot­te­ra, mo­ram, na­ra­vno, bi­ra­ti The ­Invisibility Clo­ak. Još ne ­znam zašto bih ga ko­ri­stio, ali je de­fi­ni­ti­vno za­ni­mlji­va pri­mje­na za­ko­na fi­zi­ke!

Kućni DNK test i  sintetski organizmi

Dr. Saša Ze­le­ni­ka, Sve­u­či­lište u Ri­je­ci:

Po­pis je, ka­ko to, na­ža­lost, da­nas če­sto bi­va u me­di­ji­ma, po­se­bi­ce u SAD-, više po­dre­đen pri­vla­če­nju po­zor­no­sti, a ma­nje isti­ca­nju stvar­nih ino­va­ci­ja i do­pri­no­sa zna­no­sti u ­ovoj go­di­ni. Ono što je po me­ni iz po­pi­sa vri­je­dno ista­knu­ti, ia­ko se sva­ka­ko ne ra­di o izu­mi­ma iz 2008. go­di­ne, su po­če­tak ra­da LHC-a ko­ji će nam u per­spe­kti­vi omo­gu­ći­ti pro­na­la­že­nje odgo­vo­ra na ne­ka od fun­da­men­tal­nih pi­ta­nja ne sa­mo fi­zi­ke ne­go i zna­no­sti opće­ni­to, dalj­ni ra­zvoj ge­ne­ti­ke i zna­no­sti o ži­vo­tu, ko­ji je na po­pi­su sa­mo ‘­okrznut’ ma­lo­pro­daj­nim DNK te­stom i ra­zvo­jem pr­vih sin­tet­skih or­ga­ni­za­ma, te ra­zvoj ino­va­ti­vnih rješ­enja za ‘­žetvu’ ener­gi­je oko nas, po­dru­čje na ko­jem i mo­ja znan­stve­na sku­pi­na u su­ra­dnji s ko­le­ga­ma iz ino­zem­stva ra­di, a ko­je je na po­pi­su za­stu­plje­no bi­o­me­ha­ni­čkim te ure­đa­jem ko­ji ko­ri­sti ener­gi­ju vje­tra.

Bionička ruka

Dr. Ne­nad Ban, ETH u ­Zürichu:

Me­ni je naj­za­ni­mlji­vi­je ot­kri­će bi­o­ni­čka ru­ka. To ot­kri­će - ustva­ri te­hno­loški na­pre­dak - ni­ti je­dnu ka­te­go­ri­ju ne bih kla­si­fi­ci­rao kao ori­gi­nal­no ot­kri­će - ja­ko je va­žno za po­moć lju­di­ma s ozlje­da­ma i da­je na­du da će se u bu­du­ćno­sti ta­kve spra­ve sve više ko­ri­sti­ti. Ti re­zul­ta­ti ta­ko­đer po­ka­zu­ju ko­li­ko je uzna­pre­do­va­la ro­bo­ti­ka i elek­tron­sko po­ve­zi­va­nje čo­vje­ka i stro­ja. Dru­gi va­žni te­hno­loški na­pre­dak je ra­zvoj elek­tri­čnog au­ta ­(Tesla).

To po­ka­zu­je da više ne­ma pre­pre­ka za ra­zvoj au­to­mo­bi­la ko­ji se ko­ri­ste či­stom ener­gi­jom, a po ka­ra­kte­ri­sti­ka­ma su uspo­re­di­vi s da­naš­njim ben­zin­skim vo­zi­li­ma. Sa­da je stvar­no sa­mo ­stvar odlu­ke i ula­ga­nja ka­da će ta­kvi au­ti po­tpu­no za­mi­je­ni­ti po­sto­je­će. Na­dam se da će se to do­go­di­ti br­zo, ali za to je po­tre­bna do­ni­je­ti va­žne po­li­ti­čke odlu­ke na in­ter­na­ci­o­nal­noj ra­zi­ni.

Superbrzi kompjutor i nevidljivo odijelo

Dr. Mi­lo­rad Mi­lun, In­sti­tut za fi­zi­ku u Za­gre­bu:

Li­sta je za­pra­vo ne­vje­ro­ja­tna po sa­sta­vu. Tu se mi­ješaju Lar­ge Ha­dron Col­li­der i šeš­irić iz Oba­mi­ne kam­pa­nje s bi­o­ni­čkim ru­ka­ma, mu­zi­čkim hu­bo­vi­ma itd. Mno­go to­ga ni­je ­izum, ne­go re­zul­tat du­go­go­diš­njih istra­ži­va­nja mno­gih gru­pa, i znan­stve­nih i in­že­njer­skih. Ka­ko se Va­ti­kan našao na li­sti izu­mi­te­lja, zna­ju sa­mo tvor­ci ove li­ste.

Ja bih vrh li­ste sta­vio su­pe­rbr­zi ko­mpju­tor, i to sa­mo za­to što će nje­mu sla­va naj­kra­će tra­ja­ti. Slje­de­ći ­izum su ti­ska­ni so­lar­ni pa­ne­li jer mi se či­ni da bi ta, odno­sno ta­kve te­hno­lo­gi­je mo­gle ima­ti ve­lik utje­caj i kod nas, po­se­bno na oba­li. Dje­čak u me­ni se ve­se­li ne­vi­dlji­vom odi­je­lu, a ve­se­le me i me­mri­sto­ri. Ma­lo se ču­dim ljud­skoj po­tre­bi da sa­gra­di ­Dynamic ­Tower - zgra­du od osam­de­se­tak ka­to­va od ko­jih se sva­ki vr­ti svo­jom br­zi­nom, ali tko zna ka­kva će te­hni­čka rješ­enja bi­ti izu­mlje­na da se to ostva­ri. U cje­li­ni gle­da­no, za­da­ća je ove li­ste ­ipak po­naj­pri­je da za­ba­vi či­ta­te­lje Ti­me ma­ga­zi­na i mo­žda u to­me je­dnim di­je­lom i uspi­je.

Kamera za slijepe i sintetski život

Dr. ­Ivan Đi­kić Sve­u­či­lište Go­et­he u Frank­fur­tu:

Ka­me­ra za sli­je­pe mi je vr­lo ­drag ­izum 2008. go­di­ne jer pred­sta­vlja odli­čan pri­mjer ko­rište­nja te­hno­lo­gi­je za po­moć lju­di­ma s po­tre­ba­ma. Sa znan­stve­ne stra­ne, svi­đa mi se po­če­tak ozbilj­nog ra­da na sin­tet­skoj bi­o­lo­gi­ji ko­ja ima ogro­mne po­ten­ci­ja­le bu­de li se pa­me­tno i kon­tro­li­ra­no pri­mje­nji­va­la. Stva­ra­nje pr­vih sin­tet­skih or­ga­ni­za­ma po­ka­za­lo je da će ko­rište­nje sin­tet­skih or­ga­ni­za­ma za to­čno de­fi­ni­ra­ne bi­o­loške pro­ce­se bi­ti mo­gu­će. Sin­tet­ska  će bi­o­lo­gi­ja bi­ti vr­lo va­žna u bu­du­ćno­sti za stva­ra­nje no­vih ne­fo­sil­nih izvo­ra go­ri­va ili li­je­če­nja ra­znih bo­le­sti.

Bionička leća i sintetski život

Dr. Pa­vel Gre­go­rić, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Za­gre­bu:

Naj­više bi me obra­do­va­lo ima­ti na­pre­dni mo­del bi­o­ni­čke kon­tak­tne le­će be­ži­čno po­ve­za­ne s ko­mpju­to­rom, ta­ko da mo­gu či­ta­ti ili pre­tra­ži­va­ti in­ter­net dok če­kam u re­du ili dok ču­vam dje­cu u par­ku. No, iz­dvo­jio bih do­sti­gnu­će Cra­i­ga Ven­te­ra, ko­ji je stvo­rio no­vi ­oblik ži­vo­ta usa­divši sin­te­ti­zi­ra­ni kro­mo­som u ži­vu sta­ni­cu i ti­me se pri­ma­knuo tik do stva­ra­nja umje­tnog ži­vo­ta. S pra­kti­čne stra­ne, umje­tni obli­ci ži­vo­ta mo­gli bi po­sta­ti ­izvor ener­gi­je ili na­čin rješava­nja eko­loških pro­ble­ma, ali u kri­vim ru­ka­ma i opa­sno oru­žje. S te­o­rij­ske stra­ne, ­izum umje­tnog ži­vo­ta bio bi do­kaz kon­ti­nu­i­te­ta ži­vo­ga i ne­ži­vo­ga, po­tvr­da ­Darwinovih uvi­da i uje­dno sred­stvo evo­lu­ci­je da sa­mu se­be na­di­đe.

Najbrži super-kompjutor

Dr. Zvo­ni­mir Ma­ksić, In­sti­tut ‘Ru­đer Boško­vić’ u Za­gre­bu:

Moj je ­izbor na­jbr­ži i naj­dje­lo­tvor­ni­ji su­per­ko­mpju­tor na svi­je­tu i te­me­lji se na či­nje­ni­ci da je to dio znan­stve­ne re­vo­lu­ci­je ko­ja se zo­ve ra­čun­ska pri­ro­dna zna­nost. Ona je srušila ba­ri­je­re izme­đu kla­si­čnih pri­ro­dno­znan­stve­nih di­sci­pli­na fi­zi­ke, ke­mi­je i mo­le­ku­lar­ne bi­o­lo­gi­je i uje­di­ni­la ih je u je­din­stve­nu zna­nost o pri­ro­di. Naj­bo­lji ko­mpju­tor na svi­je­tu pod ime­nom Ro­a­drun­ner ­(ptica tr­ka­či­ca) na­pra­vio je IBM u la­bo­ra­to­ri­ju u Los Ala­mo­su ­(Novi Me­ksi­ko), a pušten je u po­gon 25. svi­bnja 2008. Ra­zvoj su­per­ko­mpju­to­ra je odli­čan pri­mjer me­đu­dje­lo­va­nja i uza­ja­mnog po­ma­ga­nja vr­hun­skih te­melj­nih istra­ži­va­nja i vi­so­ke te­hno­lo­gi­je jer su u osno­vi ko­mpju­to­ra si­li­kon­ski či­po­vi ko­je je ra­zvi­la fi­zi­ka po­lu­vo­di­ča. S dru­ge stra­ne, su­per­ko­mpju­to­ri su osno­va znan­stve­ne re­vo­lu­ci­je ko­ja je po­če­la 1970. go­di­ne i ne­za­dr­ži­vo ide da­lje kao ra­čun­ska pri­ro­dna zna­nost.

K u­ćni DNK test kit

Bionička ruka pruža nadu mnogim ljudima koji su u ratnim operacijama ili automobiskim nesrećama ostali bez ruke

Tanja Rudež

Izdvajamo