Tomislav Horvatinčić: Moju viziju prosvjednici neće zaustaviti

    AUTOR:
    • Jutarnji.hr

  • OBJAVLJENO:
  • 31.08.2008. u 06:50

To­mi­slav Hor­va­tin­čić kao gra­đe­vin­ski je po­du­ze­tnik “procvjetao” ti­je­kom man­da­ta gra­do­na­čel­ni­ka Mi­la­na Ban­di­ća za ko­jeg ne kri­je da mu je pri­ja­telj. Da­nas Hor­va­tin­čić gra­di na Cvje­tnom tr­gu, a s njime ra­zgo­va­ra­mo u re­sto­ra­nu u Ca­stel­lum cen­tru. Hor­va­tin­čić, ko­jeg nje­go­vi ra­dni­ci zo­vu Te-Ha, to­či nam šam­pa­njac Mo­et de Chan­don po­mi­ješan sa so­kom isci­je­đe­ne na­ran­če. Tvr­di da je to pro­tiv stre­sa koji ga muči otka­ko je ušao u gra­dnju na Cvje­tnom.

Ka­ko je zva­ti se To­mo Hor­va­tin­čić na­kon ­svih na­pa­da na pro­jekt na Cvje­­tnom? Vi ste gra­di­telj, ali na­zi­va­ju vas rušite­ljem.

- Ni­je mi la­ko. Ne­ki mi je dan je­dna 80-go­dišnja sta­ri­ca re­kla da sam ruš­itelj. Po­go­di­lo me to. Ci­je­li sam dan ra­zmiš­ljao o ­njoj. Što joj odgo­vo­ri­ti: bi­ti be­zo­bra­zan ili za­hva­li­ti? Na­ra­vno da sam joj za­hva­lio, ali ­gdje on­da ispo­lji­ti taj ­gnjev?! Kod ku­će, u te­re­ta­ni… Za me­ne je ­ovaj pro­jekt ve­li­k ­stres. No uju­tro kad kre­ćem na po­sao, sje­tim se naj­ve­ćeg stre­sa u svojem ži­vo­tu, toga da sam prošao kroz ke­mo­te­ra­pi­ju i pre­ži­vio rak. Ta­da se sa svi­me ti­me lakše no­sim. Već u se­dam fu­ćkam ‘La­ri­nu pje­smu’ i s ve­se­ljem idem na Cvje­tni trg.

Že­lja da se po­tpišete na pro­jekt ja­ča je od sve­ga?

- Na­ra­vno da se že­lim po­tpi­sa­ti na taj pro­jekt, ali stvar­no ga sma­tram i do­brim za ­grad. Za­greb se mo­ra ra­zvi­ja­ti. Gra­đa­ni­ma će­mo ­ovih da­na po­nu­di­ti da predlože ka­ko bi se tre­ba­la zva­ti no­va uli­ca na našem di­je­lu blo­ka. S na­dle­žni­ma treba vi­dje­ti i kako obi­lje­ži­ti sje­ća­nje na Vi­dri­ća ko­ji je sta­no­vao u je­dnoj od ku­ća ko­je se ukla­nja­ju.

Ne­će se zva­ti Hor­va­tin­či­ćev pro­laz?

- Ne­će, ia­ko je to li­je­po pre­zi­me. U Ra­ko­vu Po­to­ku postoji Hor­va­tin­či­ćev put. Za­do­vo­ljan sam ti­me.

U ko­joj ste sa­da fa­zi s pro­je­ktom?

- Sa­da smo u fa­zi ukla­nja­nja ti­ska­re Za­greb, a ter­min­ski ­plan gra­dnje ovi­si o tome kad ćemo do­biti po­tre­bne do­zvo­le za ko­je smo ste­kli uvje­te.

Ali još ni­ste vlasnik ci­je­le zgra­de u Varšav­skoj 6?

- Još ni­smo. U toj zgra­di ima­mo pet sta­no­va. Tri stana još ni­su u našem vla­sništvu. ­Ovih smo da­na ku­pi­li ­stan od go­spo­đe ­Ević. Tom ku­pnjom po­sta­vi­li smo vrh ci­je­ne na koju smo spre­mni, a to je 5000 eu­ra po če­tvor­nome me­tru. To je pre­tje­ra­na ci­je­na. Dvo­stru­ko je viša od cijene koju ti sta­no­vi za­pra­vo zaslužuju. Vla­sni­ci ima­ju sre­ću što su dio pro­je­kta. Ako ne­tko ne že­li pro­da­ti po toj ci­je­ni, bit će naš do­bar su­sje­d, pro­jekt će bez ­nega ići da­lje.

Do­sta ste se sva­đa­li s vla­sni­ci­ma tih sta­no­va?

- Ni s kim se ja ne sva­đam. Za sva­đu je po­tre­bno dvo­je, a ja taj si­gur­no ni­sam. No shvaćam da se lju­di u pre­go­vo­ri­ma slu­že ra­znim vješti­na­ma.
  
Horvatinčić je dobio dozvolu za uklanjanje postojećih i sad čeka dozvolu za građenje novih objekata u dvorišnom bloku na korak od Cvjetnog trga
Prosvjednici okupljeni oko udruge Pravo na grad bore se protiv gradnje unutar bloka omeđenog Varšavskom, Gundulićevom, Ilicom i Cvjetnim trgom. Prosvjedi protiv Horvatinčića u jednom su se trenutku pretvorili u prosvjede protiv gradonačelnika Milana Bandića.
Početak radova

Vi ste na nji­hov ra­čun izgo­vo­ri­li ci­je­li niz uvre­da.

- Či­nje­ni­ca je da sam re­kao da su ne­ki lju­di u pro­ce­su otku­pa sta­no­ve ku­pi­li za 17.000 eu­ra i da u ži­vo­tu ni­su za­ra­di­li ni 1000 eu­ra, a da im se sa­da pru­ži­la šan­sa da ku­pe ­isti ta­kav ­stan i da im na ra­ču­nu osta­ne još 100.000 eu­ra. Ako to ne­ki tu­ma­če kao uvre­du - u re­du. No mi­slim da je to či­nje­ni­ca. Sta­na­ri iz su­sjed­stva ko­ji se ža­le za­pra­vo su izma­ni­pu­li­ra­ni. Oni bi tre­ba­li bi­ti naj­ve­ći za­go­vor­ni­ci ure­đe­nja blo­ka jer nji­ho­vi sta­no­vi sa­da vri­je­de od dvije i pol do tri ti­su­će eu­ra, a otvo­re­njem Cvje­tnog pro­la­za vri­je­di­t će 4000 eu­ra. Ne smi­ju dopustiti da ih po­li­ti­čke stra­nke izma­ni­pu­li­raju, nego gle­da­ti ­svoj in­te­res.

Za ko­li­ko će­te vi pro­da­va­ti sta­no­ve u tom cen­tru?

- Cijena će biti od sedam do devet ti­su­ća eu­ra po čet­vor­nome me­tru. U pro­jekt je do­sad ­utrošeno više od 30 mi­li­ju­na eu­ra, a već smo dvi­je i pol go­di­ne u pro­je­ktu pa ti sta­no­vi zato ne mo­gu bi­ti je­fti­ni.  

Vra­ti­mo se na ram­pu u Varšav­skoj. Do­sad se nije­dnom pri­va­tnom in­ve­sti­to­ru ni­je do­pustilo da na ja­vnoj ­površini gra­di ­ulaz u pri­va­tnu ga­ra­žu.

- Ali nije­dan od tih in­ve­sti­ti­o­ra Gra­du ni­je darovao 2000 kvadrata ­svojeg pro­sto­ra, što će­mo mi uči­ni­ti. Po­gla­var­stvo je to pro­gla­si­lo pro­je­ktom od ja­vnog in­te­re­sa. Za­to smo du­žni na­pra­vi­ti ki­nodvo­ra­nu za 600 gle­da­te­lja, još je­dnu ma­nju dvo­ra­nu od 200 kvadrata, ure­di­ti i obno­vi­ti fa­sa­de u blo­ku te obno­vi­ti ci­je­lu in­fra­stru­ktur­nu mre­žu.

Ko­li­ko će vas sta­ja­ti pro­jekt? Ko­li­ko će stajati ure­đe­nje di­je­la od ja­vnog in­te­re­sa, a ko­li­ko biste tre­ba­li za­ra­di­ti?

- Pro­jekt sto­ji oko 130 mi­li­ju­na eu­ra, od 13 do 14 mi­li­ju­na eu­ra do­bi­t će Za­gre­pča­ni in­ve­sti­ra­njem u to­čke prema ko­ji­ma je ­ovaj pro­jekt od ja­vnog in­te­re­sa, a oče­ki­va­na je do­bit oko 10 po­sto. No za­ra­da se sva­ko­dne­vno to­pi.

Vaše pro­je­kte Ca­stel­lum i pa­la­ču Zri­nje­vac lju­di hva­le jer su ob­no­­vlje­ni spo­me­ni­ci­. Zašto na Cvje­tni ula­zi­te na ta­kav, re­ci­mo, agre­si­van na­čin?

- I kad sam ure­đi­vao Ca­stel­lum cen­tar bi­lo je na­pa­da, ­isto je bi­lo i s pa­la­čom Zri­nje­vac, a i s Ho­to ne­bo­de­rom ko­ji je tre­bao ima­ti 24 ka­ta pa su na­pra­vlje­ni ta­kvi te­me­lji, ali sta­li smo na de­ve­tom ka­tu 100 da­na če­ka­ju­ći do­zvo­lu za da­lje. No tek smo na­kon mu­ko­tr­pne pro­ce­du­re ­završili na 17. ka­tu. Na tom je pro­je­ktu ta­ko­đer bi­lo pre­pu­ca­vanja SDP-a i HNS-a. Na­kon mojeg ne­bo­de­ra po­če­la je kiša gra­dnje vi­so­kih ku­ća, re­kao bih, čak i ne­kon­tro­li­ra­no. Vje­ro­vao sam da će ur­ba­ni­sti ima­ti vi­zi­ju Sav­ske kao bu­du­ćeg za­gre­ba­čkog Man­hat­ta­na. Pa u Be­ču je na vla­sti ­isti ur­ba­nist već 35 godina, a gra­do­na­čel­ni­ci se mi­je­nja­ju. Kod nas sva­ka po­li­ti­čka stran­ka posta­vi ­svojeg ur­bani­sta.  

Je li vam Ban­dić obe­ća­o da će pro­gu­ra­ti projekt na Cvjetnom? Je­ste li za­to ušli u ta­kav ri­zik?

- U ova­kvoj si­tu­a­ci­ji ni Ban­dić ni ja ne že­li­mo ra­zgo­va­ra­ti o Cvje­tnom. U pro­jekt sam ušao pu­nim sr­cem i s vje­rom da će ga po­duprijeti Za­grep­ča­ni. Tko ne že­li ure­di­ti ­svoj ­grad? Do­go­di­lo se da je ne­za­do­volj­stvo ma­nji­ne po­sta­lo gla­sni­je od ­potpore ve­ći­ne.

Zašto ste govorili neisti­ne kad se ne­da­vno srušila ogra­da na gra­di­lištu?

- Ni­sam la­gao. ­Zbog to­ga ni­sam spa­vao ci­je­lu noć. Ra­dni­ci su mi re­kli da se ogra­da na­slo­ni­la. Kao što tre­ner mo­že mi­sliti da su igra­či loši, ali im mo­ra vje­ro­va­ti, ta­ko i ja vje­ru­jem svo­jim ra­dni­ci­ma. Po­sli­je se po­ja­vi­la snim­ka. Ne že­li­te zna­ti ka­kav je bio moj ra­zgo­vor s izvo­di­te­ljem ra­do­va. I sam sam bio izne­na­đen. Pro­pust se do­go­dio, žao mi je jer osje­ćam za­po­vje­dnu odgo­vor­nost. Iako s tim Ho­to gru­pa ne­ma ni­ka­kve ve­ze. Bandić nam je već dru­gi dan na gra­di­lište po­slao in­spe­kci­ju. Rešeta­li su izvo­di­te­lje tri da­na­ i nikakvih pro­pu­sta ni­je bi­lo.

Svi ti do­ga­đa­ji do­ve­li su do to­ga da su se mno­gi za­pra­vo uda­lji­li od vašeg pro­je­kta, pa čak i oni ko­ji su ga po­dupirali. Mi­sli­te da bi vam od ko­ri­sti bi­lo da se Ban­dić ni­kad ni­je pri­bli­žio tom pro­je­ktu?

- Ni­je to­čno da su se svi uda­lji­li od pro­je­kta. Obr­nu­to. Pra­vi Za­gre­pča­ni pri­la­ze, če­sti­ta­ju i je­dva če­ka­ju da se ­taj šta­kor­njak u središtu gra­da napokon ure­di. Po­li­ti­ča­ri kao po­li­ti­ča­ri. No ­potpora stru­čnja­ka po­put Škre­bli­na ni­je nam po­tre­bna. Ta­kve ve­li­ke stru­čnja­ke uspo­re­dio bih s ki­rur­gom ko­ji je ­završio me­di­ci­nu, ali nikoga nije ope­ri­rao.

Stara zgrada tiskare uklanja se da bi se gradio novi centar

Tomo Horvatinčić ulazi u dizalicu na gradilištu na Cvjetnom trgu
   
Rušenje, pa građenje
Na gradilištu kao kod kuće

On­da se i za vas sa ­završ­enom višom pro­me­tnom mo­že re­ći da ni­ste ki­rurg, a da ope­ri­ra­te?

- Ja sam ‘­kirurg’ jer sam ‘operirao’ više od 200.000 če­tvor­nih me­ta­ra u po­slje­dnjih 12 go­di­na. To su mo­ji re­zul­ta­ti, to je mo­ja di­plo­ma. Da se vratimo na Ban­di­ća: njega mo­že­te vo­lje­ti ili ne, ali on je ve­li­k ra­dnik i ja mu ski­dam ka­pu. Mo­ji pro­je­ktan­ti svako­dne­vno vrše pri­ti­sak na Po­gla­var­stvo da se što br­že izdaju po­tre­bne do­zvo­le jer su se ste­kli za­kon­ski uvje­ti za to. Na­ža­lost, me­ni Ban­dić u ­ovom pro­je­ktu odma­že.

Je­ste li ­ikad nekog pot­pla­ti­li za do­zvo­lu?

- Ma, ne. Sa­ mnom mo­že­te po­pi­ti čašu šam­panj­ca, po­je­sti ki­logram ri­be, a ho­će­te li pla­ti­ti vi ili ja, ni­je va­žno. Ta­ko je i u odno­su s Ban­di­ćem. Za ri­je­či ti­pa pot­pla­ći­va­nje ne­ma­ mje­sta u mo­jim pro­je­kti­ma.

T ko časti: Ban­dić ili vi?

- Ban­dić je je­dan džentlmen, ali kad god sam u pri­li­ci da ča­stim, to i uči­nim. Ne samo nje­ga, ne­go sva­ko­ga tko sje­dne za moj ­stol. ­Zbog pri­ja­telj­stva s ­njim sa­mo na­i­la­zim na pro­ble­me.


• Dva najveća stresa u vašem životu bila su prometna nesreća u kojoj je poginula jedna žena potkraj 80-ih i borba s rakom 90-ih. Potak­nu­ti svime time osnovali ste Zakladu T. Horvatinčić?

 - U Zakladu sam uplatio pet milijuna kuna. Jednako su mi važni projekti pomaganje oboljelima. Prije dva sam mjeseca napravio sve da Maja Zeljko ne izgubi nogu. Uspjeli smo je spasiti. Sada organizi­ra­mo liječenje jednog djeteta iz Samobora. Napala ga je leukemija, ali pobijedit ćemo.

• Što se točno dogodilo u toj prometnoj nesreći? 

- Taj se događaj zbio prije 30 godina. To je velika životna tragedija za koju nisam bio kriv. Ali i danas snosim posljedice tog stresa.

• Je li točno da ste dali napraviti obiteljski grb?

- Ha-ha-ha. Grb bez plemićkih korijena, u obitelji vodoinsta­latera, zemljoradnika, lonča­ra. Sve je opet krivo shvaćeno. Naše stablo potječe iz Rakova Potoka. Svi moji stričevi i moj otac pošteni su i vrijedni ljudi i na to sam pono­san. Taj logotip s dvije pčele koje simboliziraju marljivost, lavom koji simbo­lizi­ra hrabrost, zvijezdom Danicom i jednim šestarom, simbolom graditeljstva, oslikava cijelu moju obitelj.

• Koje projekte dalje imate u planu?

- Nakon završetka Cvjetnog trga, planiram se povući i baviti se svojom zakladom te pomagati nemoćnima.

• Nekad ste osnivali HDZ u Sv. Nedelji. Komu ste zapravo politički naklonjeni?

- Ne glasam za stranke nego za programe. Na državnoj razini podupirem HDZ, a u Zagrebu SDP. Možda se u budućnosti nešto promijeni. Ali uvijek gledam programe i rad, a ne stranke.
Život obilježen smrću  u prometu i pobjedom nad rakom


Vanja Nezirović

Izdvajamo