PIŠE MILJENKO JERGOVIĆ Kada je na nas dolazio red da se bavimo kriminalom, žanrovska se književnost smatrala gorivom lošeg ukusa

Remington Rip Kirby, predratni profesor kriminalistike, i demobilizirani marinac, počeo se 1946. baviti detektivskim poslom. Moglo bi se reći da se radilo o lakšem slučaju PTSP-a. Kirby, naime, nije imao koncentracije ni mira da se odmah, s krvavih plaža Iwo Jime i Normandije, vrati za katedru i nastavi s poslom za koji je školovan. Ali i dalje sebe doživljava kao sveučilišnog predavača, i često da bavi mišlju o povratku na fakultet, samo da još riješi slučaj na kojem radi. Pritom, on niti ne izgleda kao detektiv, a još i manje kao bivši marinac. Tipičan je akademski tip svoje epohe, elegantan, dobro obučen, pomalo ukočen, s naočalama crnih, rožnatih okvira. (Onakvim kakve je krajem osamdesetih nosio Vanja Hajduković, frontmen i vođa Torpeda. Jeste li znali Vanju?...