Lijepe žene odlaze na zid

Kad se na našem bla­gdan­skom zi­du na­đe go­lišava fo­to­gra­fi­ja s ka­len­da­ra sre­do­vje­čne pje­va­či­ce Se­ve­ri­ne Vu­čko­vić, mo­ći će­mo di­ći čašu šam­panj­ca za pin-up dje­voj­ke. Se­ve­ri­na za­kri­ve­na sa­mo ukra­snim vr­pca­ma sni­mi­la je ka­len­dar za 2009. na tra­že­nje ­Volkswagena. I to u go­to­vo 60.000 pri­mje­ra­ka po je­dnom, a 30.000 po dru­gom me­dij­skom izvo­ru.



Ta­ko je Se­ve po­sta­la “dje­voj­ka za pri­ku­ca­va­nje”, što je do­slo­vni pri­je­vod en­gle­skog idi­o­ma pin-up ­girl. Ali, to je i osno­vna fun­kci­ja ka­len­da­ra. ­Usput, ­isti je na­ru­či­telj - na­i­me ­Volkswagen pod lo­kal­nim ime­nom Ško­da - već tra­di­ci­o­nal­ni pro­i­zvo­đač go­diš­njih ka­len­da­ra u Hr­vat­skoj. Za 2005. Ško­da je ti­ska­la ­svoj ka­len­dar u 48.500 pri­mje­ra­ka.





Prvo je bila Miss Starta i Penthousea,

a potom i Miss Jugoslavije



Njezin kalendar za časopis

‘For Men’ izmamio je uzdahe

Bivša misica ostat će zapamćena

više po reklami u kojoj izlazi mokra

iz vode nego po kalendarima

koje je snimila

Popularna pjevačica je na

fotografijama za  kalendar

za 2009. omotana samo

trakicama



Pin-up popularnost pretvorila

 je u praktične svrhe i snimila

DVD s vježbama

Bernarda Marovt

Nina Morić

Ana Sasso u reklami za Pipi

Severina za Volkswagen

Renata Sopek

Fo­to­gra­fi­je je izra­dio Lu­pi­no, a me­đu li­je­pim li­ci­ma i ti­je­li­ma za po­je­di­ne mje­se­ce ko­či­le su se Ale­ksan­dra Gr­dić, ­Stefany Ho­hnjec, Ja­sna Bi­te­vi­ja i Su­za­na Ma­rja­no­vić.



Da­ka­ko, bez obzi­ra na svo­ja po­sti­gnu­ća u šla­ge­ri­sti­ci i na estra­di, Se­ve­ri­na se našla na ka­len­da­ru po­put spo­me­nu­tih i ne­spo­me­nu­tih dje­vo­ja­ka. Da­kle “sa­mo” kao lje­po­ti­ca zdra­va ti­je­la i sjaj­no našmin­ka­nog li­ca. Ve­ći­na pin-up cu­ra, na­i­me, za­hva­lju­ju­ći tom pri­ro­dnom da­ru gra­di ova­kvu ili ona­kvu pro­fe­si­o­nal­nu ka­ri­je­ru i ži­vo­tnu su­dbi­nu. Ra­zu­mi­je se, Vu­čko­vić je nešto sa­svim dru­go, ona sa­mo po­ka­zu­je da se mo­že za­ba­vlja­ti i s ­ovom ne­ka­za­lišnom ulo­gom. Li­je­pe že­ne je­dno­sta­vno idu uz na­lašte­ni no­vi lim i na­bri­ja­ne mašine. Pje­va­či­cu ne­će sme­ta­ti ko­men­ta­ri fe­mi­nis­tki­nja po ko­me su i au­ti i pin-upo­vi je­dni te ­isti pro­du­že­ci la­žne muško­sti.



Duplerica Starta



Mo­der­no zna­če­nje pla­ka­ta s pre­li­je­pom cu­rom stvo­re­no je ti­je­kom Dru­go­ga svjet­skog ra­ta, kao svo­je­vr­sna ina­či­ca pljo­ske s ra­ki­jom i ko­nja­kom. Kao dio hra­bre­nja, omu­že­vlja­va­nja ­pred ro­vov­sko kla­nje. Ame­ri­čki voj­ni­ci dr­ža­li su u svo­jim or­ma­ri­ći­ma pin-up fo­to­gra­fi­je ­Betty Gra­ble i Ri­te ­Hayworth. Pri­tom tre­ba ispu­sti­ti iz vi­da nji­ho­ve pret­ho­dni­ce, ko­je su izra­đi­va­li sli­ka­ri po­put Al­ber­ta Var­ga­sa, Me­la Ra­mo­sa ili Al­ta­na.



Slje­de­ći va­žan ko­rak pre­ma aktu­al­nom ka­len­da­ru bio je: ka­ko usi­dri­ti pin-up dje­voj­ku u ma­ga­zi­nu, na no­vin­sku du­ple­ri­cu. S “hip­per­re­a­li­sti­čkim” cr­te­ži­ma pin-upo­va za­po­čeo je ­Esquire, a na­sta­vio ih ­Playboy. I baš je taj dru­go­spo­me­nu­ti mje­se­čnik ti­skao pre­kre­tni­čku, po­vi­je­snu du­ple­ri­cu ­Marilyn  Mon­roe 1953. To je ­ovdje po­se­bno va­žno, za­to što su za­če­ci hr­vat­skih pin-upo­va upra­vo na ma­ga­zin­skim stra­ni­ca­ma, na du­ple­ri­ci Star­ta. Par­ti­za­ni su, da­ka­ko, bi­li če­dni pa ni­su smje­li ni lju­ba­ka­ti, ni že­ni­ti se, a ne­kmo­li no­si­ti ne­po­sto­je­će go­lišave sli­ke mla­dih cu­ra. A Pa­ve­li­će­vi do­bro­volj­ci za Sta­ljin­grad ­isto ta­ko ni­su no­si­li fo­to­gra­fi­je ne­go su sa so­bom vo­di­li - lju­ba­vni­ce ili dro­lje. Ta­ko ba­rem bi­lje­ži zna­me­ni­ti po­vje­sni­čar Be­e­vor.



To, da­ka­ko, ne zna­či da se u Hr­vat­skoj ni­su oda­vno sni­ma­li žen­ski akto­vi, no ni­ka­ko ni­su do­la­zi­li u si­tu­a­ci­ju pin-up cu­re. ­Izraz “pin-up ­girl” ko­ri­stio se u ame­ri­čkom en­gle­skom od 1941., a u fran­cu­skom od 1944. “Nji­me se ozna­ču­je dje­voj­ka izra­zi­te lje­po­te, upa­dlji­va kra­so­ti­ca. Na­i­me ta­kva ko­joj se fo­to­gra­fi­je obja­vlju­ju u film­skom ili sli­čnom ča­so­pi­su, oda­kle ih mla­di­ći izre­zu­ju i pri­bi­ja­ju na zi­do­ve”, pro­tu­ma­čio je Bra­to­ljub Kla­ić.



Zabranjen časopis Kulisa



Erot­ske pa i por­no­graf­ske fo­to­gra­fi­je sni­ma­le su se ite­ka­ko u Hr­vat­skoj pri­je Dru­go­ga svjet­skog ra­ta, no ugla­vnom za pri­va­tnu upo­tre­bu. Ku­sto­si­ca MUO-a Ma­ri­ja Ton­ko­vić, je­dna od naših ugle­dnih po­vje­sni­čar­ki fo­to­gra­fi­je, ne sje­ća se, me­đu­tim, da su one do­la­zi­le u fun­kci­ju ka­len­da­ra. Izra­đi­va­li su ih Mo­sin­ger, Sep­pe i fo­to Ton­ka. ­Zbog dva­ju akto­va pr­vo­ga bi­la su za­bra­nje­na dva bro­ja za­gre­ba­čkog ča­so­pi­sa Ku­li­sa 30-ih prošlog sto­lje­ća. I to je na ja­vnoj ra­zi­ni bi­lo, ugla­vnom, sve. Mo­ra­lo se, pra­kti­čno, če­ka­ti do po­kre­ta­nja Star­ta da bi li­je­pe cu­re za­mi­je­ni­le tra­kto­re, kom­baj­ne i ge­ne­ra­to­re agrar­ne re­for­me, so­ci­ja­li­sti­čke in­du­stri­ja­li­za­ci­je, ur­ba­ni­za­ci­je itd. na ka­len­da­ri­ma i po ka­len­da­ri­ma pri­lo­že­ni­ma uz no­vi­ne. Re­pro­du­kci­je sli­ka­ra na­i­va­ca (I. La­cko­vić) i fo­to­por­tre­ti pred­sje­dni­ka Ti­ta uvjer­lji­vo su im pret­ho­di­li.



Da­ka­ko, Star­tu što je izla­zio od 1969. do 1991. pret­ho­dio je 1966. ­izbor ne­da­vno tra­gi­čno pre­mi­nu­le Ni­ki­ce Ma­ri­no­vić za pr­vu ­Miss Ju­go­sla­vi­je. Ni­ma­lo slu­čaj­no i po­sli­je će cu­re s ­blješta­vih stra­ni­ca ma­ga­zi­na bi­ti ne­i­zbje­žno po­ve­za­ne s izbo­rom za ­Miss, pa će čak dvi­je me­đu nji­ma - Ana Sas­so 1982. i Ber­nar­da Ma­rovt 1983. - pri­je ili po­sli­je bi­ti naj­ljepšim že­na­ma u ta­daš­njoj ze­mlji. Dru­gim ri­je­či­ma, ci­je­la gra­đe­vi­na pin-up dje­voj­ke u nas pra­kti­čno je če­ka­la do po­če­tka 70-ih ka­ko bi za­ži­vje­la, pro­pušta­ju­ći Dru­gi svjet­ski rat.



Je­dan od pr­vih pin-upo­va na­pra­vio je fo­to­graf ­Ivan Ba­lić Co­bra 1981. ­Odveo je 23-go­dišnju Sla­vi­cu Ra­dić na ta­da gla­mu­ro­zni Ba­bin kuk i sni­mio ci­je­lu se­ri­ju nje­zi­nih go­liš­avih fo­to­gra­fi­ja. No, s nji­ma ni­je uči­nio ništa - vra­tio ih je mo­de­lu ka­da je po­sta­la go­spo­đa Ec­cle­sto­ne. ­Ipak, Ra­dić se po­ja­vi­la na ka­len­da­ru Star­ta, ko­ji je re­da­kci­ja sva­ke go­di­ne po­kla­nja­la či­ta­te­lji­ma kon­cem go­di­ne, u bla­gdan­skom bro­ju. Pu­bli­cist i ure­dnik De­nis Ku­ljiš pri­sje­ća se da je na to­me ka­len­da­ru bi­lo, da­ka­ko, dva­na­est mo­de­la, što do­ma­ćih što stra­nih. Ta­da je bio pro­blem na­go­vo­ri­ti cu­re na svla­če­nje.



Vrtoglave naklade



No­vi­nar i ure­dnik Mla­den Pleše, ko­ji je uz Se­a­da Sa­ra­če­vi­ća bio naj­du­go­vje­čni­ji Star­tov gla­vni ure­dnik (1980.-87.), do­bro pam­ti ka­ko je go­dišnji ka­len­dar na ko­me se na­la­zi­la Ber­nar­da Ber­nie Ma­rovt za 1982. pro­dan u da­nas ne­vje­ro­ja­tnih 350.000 pri­mje­ra­ka, za­je­dno s pri­mjer­kom ma­ga­zi­na. Ber­nie Ma­rovt se u ne­da­vnom in­ter­vjuu pri­sje­ća ka­ko je sve po­če­lo s “je­dnim fo­to­gra­fom”, Pleše pak ka­že da je to bio Saša Nov­ko­vić. Ber­nie je pr­vo po­sta­la ­Miss Star­ta i Pent­ho­u­sea, a tek po­tom ­Miss Ju­go­sla­vi­je 1983. godine.



Nje­zi­na pret­ho­dni­ca s ­ovom ti­tu­lom bi­la je Ana Sas­so. Nje će se sta­ri­ji či­ta­te­lji pri­je sje­ti­ti iz re­kla­me za ne­sta­lo be­zal­ko­hol­no pi­će “Pi­pi” ne­go s ka­len­da­ra. Sas­sin izla­zak iz mo­ra u pro­zir­noj ma­ji­ci pri­vu­kao je pa­žnju ci­je­le ze­mlje. A to do­volj­no go­vo­ri o sta­no­vni­ci­ma i nji­ho­voj sen­zi­bi­li­ra­no­sti za žen­ski akt u po­kre­tu. U kraj­njoj li­ni­ji, sve što su Ma­rovt i Sas­so či­ni­le po­če­tkom 80-ih ne mo­že se uspo­re­di­ti s je­dnim je­di­nim po­znan­stvom Sla­vi­ce Ra­dić.



Ova dje­voj­ka iz se­la Ma­gla­ja­ni kod Ba­nje Lu­ke - Ma­rovt je iz se­la Lju­bne ob Sa­vi­nji - upo­zna­la je 1982. Ec­cle­sto­nea i odbi­la ga. Po­sli­je joj 28 go­di­na i 26 cen­ti­me­ta­ra ra­zli­ke ni­su pra­vi­le pro­blem - to je već dio po­vi­je­sti. Do­da­mo li ­ovim dje­voj­ka­ma Se­ve­ri­nin hit “Dje­voj­ka sa se­la”, do­bi­va­mo pra­kti­čno tri dje­voj­ke s ka­len­da­ra ko­je po­tje­ču ma­nje-više sa se­la, pri če­mu je sa­mo je­dna od ­njih ispje­va­la ba­la­du o vla­sti­tim bo­sim no­ga­ma i ru­me­nim li­ci­ma umi­ve­nim ro­som.



Put do TV ekrana



Bez obzi­ra na ova­ko ­ovlaš iscr­ta­nu po­vi­jest ka­len­da­ra i dje­vo­ja­ka ko­je ih kra­se, mo­žda je baš ka­len­dar ma­ne­ken­ke i vo­di­te­lji­ce Ni­ne Mo­rić iza­zvao naj­više uzda­ha odo­bra­va­nja u Ita­li­ji. Ona je, ta­ko­đer, bi­la ­Miss - ­Miss Hr­vat­ske. Nje­zin ka­len­dar za ča­so­pis “For Men” za 2008. iza­zvao je ve­li­ku po­zor­nost u nje­noj no­voj do­mo­vi­ni, Ita­li­ji. U slu­ča­ju Mo­rić te­le­vi­zi­ja - ta­li­jan­ska - došla je du­go po­sli­je ti­tu­le ­Miss. No, baš je TV klju­čan za ci­je­li niz no­vi­jih li­ca ko­ja svo­jim više-ma­nje osku­dnim fo­to­gra­fi­ja­ma kra­se stra­ni­ce ma­ga­zi­na, ali i ka­len­da­ra.



Pro­du­blje­ni de­kol­te ­uveo je u svi­jet sja­je­ćih mo­de­la Ivu Jer­ko­vić, ali i Mir­nu Ma­ras, ko­je su po­če­le kao Bin­go dje­voj­ke. Baš je po­pr­sje va­žno u no­vi­jem na­rašta­ju lje­po­ti­ca. To po­ka­zu­je i slu­čaj Re­na­te So­pek, ko­ja je svo­ju pin-up po­pu­lar­nost isko­ri­sti­la u pra­kti­čne svr­he, ka­ko bi sni­ma­la CD-ove s vje­žba­ma za nje­gu ti­je­la. Ona se po­ja­vi­la na ka­len­da­ru Kli­ka za 2005. - za­je­dno s Ti­ha­nom Zr­nić, Bar­ba­rom Ra­du­lo­vić i spo­me­nu­tom Ale­ksan­drom Gr­dić. Za  2009. go­di­nu So­pek je sni­mi­la ka­len­dar ko­ji su zdru­že­no pri­re­di­li ­Becks pi­vo i spo­me­nu­ti ča­so­pis. U sti­lu: li­je­pe že­ne idu uz pi­vo­pi­je sa so­li­dnim ili ušču­va­nim au­to­mo­bi­li­ma. Do­da­mo li to­me muške ma­ga­zi­ne, do­bi­va­mo troj­stvo ko­je aktu­al­no naj­više ra­di na lje­po­ti do­ma­ćih ka­len­da­ra.



Željko Ivanjek