Šteta što ga ima tako malo

Obi­telj muška­ta obu­hva­ća više od dvje­sto čla­no­va: ne­ke od muška­tnih sor­ti slu­že isklju­či­vo kao zo­be­ni­ce, ne­ke da­ju ugla­vnom pro­sje­čna vi­na po­put ma­so­vno uzga­ja­nog ale­ksan­drij­skog muška­ta dok je Istra ima­la sre­ću pa je na naj­ple­me­ni­toj vr­sti muška­ta, bi­je­lom muška­tu izgra­di­la je­dan od svo­jih vin­skih bran­do­va: de­ser­tno vi­no ko­je naj­češće ide u pro­da­ju pod na­zi­vom Mo­mjan­ski muškat.



Na­ža­lost, do­brog Mo­mjan­skog muška­ta (prije sve­ga, mi­slim na Ko­zlo­vi­ćev i Ka­bo­lin) na tr­žištu je pre­ma­lo.





ISTARSKI ROSE



Proizvodač:               

CATTUNAR, BRTONIGLA, ISTRA



Grožđe:

muškat ruža



Alkohol:

14,5 posto



Ocjena:

7,5/10



Ga­stro­pre­po­ru­ka:



Ovaj sa­mo na­i­zgled de­li­ka­tni, ali za­pra­vo mo­ćni ro­se kušao sam uz cr­nu čo­ko­la­du s na­ran­či­nom ko­rom s ko­jom se ne­o­če­ki­va­no do­bro slo­žio. Mi­slim da bi fi­no išao uz ra­zne pan­na cot­te, vo­ćne tor­te, la­ga­ni­je mo­us­se­o­ve, ali i ko­la­če uz ko­je ni­smo na­vi­knu­li pi­ti vi­no, po­put ba­kla­va

Osobna karta

Ru­ži­ča­sti muškat još je rje­đi. Ko­zlo­vi­će­va Vi­o­let­ta vr­lo je so­li­dno i ne odveć sku­po vi­no za svo­ju ka­te­go­ri­ju.



Obi­telj Cat­tu­nar iz Br­to­ni­gle ne­da­vno je pro­mo­vi­ra­la Istar­ski ro­se, de­ser­tno vi­no na­pra­vlje­no od muška­ta ru­že.



Muškat ru­ža sor­ta je ko­ja je, ka­ko piše dr. Ni­ko­la Mi­rošević u svom bri­ljan­tnom Am­pe­lo­graf­skom atla­su, do­bi­la ime po izra­zi­tom mi­ri­su ru­že ko­ji de­fi­ni­ra nje­zi­na vi­na. Da­kle, tvr­di­ti da vi­no od muška­ta ru­že mi­riše po ru­ža­ma ni­je ni­ka­kav im­pre­si­o­ni­zam, ne­go pre­po­zna­va­nje ti­pi­čne sor­tne zna­čaj­ka.



Pre­ma Mi­roševi­će­vu atla­su, muškat ru­ža svo­je­do­bno je bio ra­spro­stra­njen u Sla­vo­ni­ji.



U Istri ga je pak na­vo­dno osta­lo tek ne­ko­li­ko he­kta­ra. Ka­že­mo na­vo­dno jer je mo­gu­će da u po­je­di­nim istar­skim vi­no­gra­di­ma ra­zne sor­te muš­ka­ta ni­su ispra­vno iden­ti­fi­ci­ra­ne. Cat­tu­na­rov Istar­ski ro­se, ko­ji za­sad no­si ozna­ku stol­nog vi­na, sa­svim je do­bro de­ser­tno vi­no, li­je­pe bo­je ci­kla­me i ja­snih aro­ma ja­go­da, ma­li­na i, na­ra­vno, ru­ži­nih la­ti­ca. Na pr­vi me nos po­ma­lo pod­sje­tio na ta­li­jan­ski fra­go­li­no, ali se po­sli­je po­ka­zao pu­no kom­plek­sni­jim.



Istar­ski ro­se odli­čno no­si svo­jih 14,5 po­sto al­ko­ho­la, ra­skošno je vo­ćni na oku­su, ali pa­ti od ne baš naj­bo­ljeg omje­ra sla­tko­će i ki­se­li­na: ukra­tko, po­sli­je pr­vog ja­ko fi­nog i os­vje­ža­va­ju­ćeg doj­ma vi­no po­sta­je odveć lje­plji­vo.

Uspr­kos ovoj za­mjer­ki, Cat­tu­na­rov je Istar­ski ro­se ko­ri­stan do­da­tak pa­le­ti istar­skih de­ser­tnih vi­na.



Šte­ta što ga je pro­i­zo­ve­de­no sve­ga ne­ko­li­ko ti­su­ća li­ta­ra.





Davor Butković