StoryEditor ExternalStoryEditor Internal

Supružnici si iza leđa mogu prodati zemljište?

Piše:
Jutarnji.hr
Objavljeno: 3. svibnja 2008. 17:29
66528.bin
Su­prug i ja smo ku­pi­li gra­đe­vin­sko ze­mljište. Grun­to­vno je kao vla­snik upi­san sa­mo moj su­prug. Isho­do­va­li smo, po­no­vno na nje­go­vo ime, lo­ka­cij­sku do­zvo­lu za obi­telj­sku ku­ću. Obo­je smo za­po­sle­ni i izdr­ža­va­mo je­dno di­je­te. Sred­stva za ku­pnju gra­di­lišta kao i za sve osta­le troško­ve sno­si­li smo za­je­dni­čki. In­te­re­si­ra­ju me mo­ja pra­va. Mo­gu li ja sa­da po­sta­ti su­vla­snik gra­di­lišta i ispla­ti li se to uo­pće? Za­tim, mo­gu li ja di­ći kre­dit za gra­dnju obi­telj­ske ku­će ia­ko ni­sam na­ve­de­na kao in­ve­sti­tor u lo­ka­cij­skoj do­zvo­li i ni­sam na­ve­de­na kao su­vla­snik gra­di­lišta? Mo­že li moj su­prug pro­da­ti to gra­di­lište bez mog pri­stan­ka i zna­nja? U slu­ča­ju ra­sta­ve bra­ka, pri­je završetka gra­dnje ka­kva su mo­ja pra­va? Ima li smi­sla, a i mo­že li se moj su­prug, kod ja­vnog bi­lje­žni­ka, izja­sni­ti u pi­sa­noj for­mi, da je gra­di­lište za­je­dni­čko i da ja ta­ko ste­knem pra­vo na uknji­žbu? Uko­li­ko se obi­telj­ska ku­ća izgra­di i dovrši na su­pru­go­vo ime, ka­kva su ta­da mo­ja pra­va?



Mo­že­te po­sta­ti su­vla­snik ne­kre­tni­ne. To mo­že­te pro­ve­sti u do­go­vo­ru s bra­čnim dru­gom (knjižnim vla­sni­kom), ta­ko da sklo­pi­te ugo­vor - npr. bra­čni ugo­vor ili da­ro­vni ugo­vor te da ugo­vor pro­ve­de­te u ze­mljišnoj knji­zi. Ako do­go­vo­ra ne­ma, on­da svoj za­htjev u ci­lju uknji­žbe vašeg pra­va su­vla­sništva na ne­kre­tni­ni mo­že­te ostva­ri­ti sud­skim pu­tem do­ka­zu­ju­ći u par­ni­ci da je pre­dme­tna ne­kre­tni­na bra­čna ste­če­vi­na tj. da je ste­če­na ra­dom za vri­je­me tra­ja­nja bra­čne za­je­dni­ce.



O to­me pod ko­jim uvje­ti­ma će vam ban­ka odo­bri­ti kre­dit ovi­si o ban­ci ko­ja odo­bra­va kre­dit. Pre­dvi­di­vo je da bi ban­ka ba­rem tra­ži­la ugo­vo­re iz ko­jih bi se ja­sno vi­dje­lo ka­kva su vaša pra­va i ob­ve­ze gle­de pre­dme­tne gra­dnje. Ako bi se ispla­ta ugo­vo­ra osi­gu­ra­va­la hi­po­te­kom na pre­dme­tnoj ne­kre­tni­ni on­da bi vaš su­prug kao knji­žni vla­snik mo­rao za­klju­či­ti ugo­vor u svoj­stvu za­lo­žnog du­žni­ka. Za vas bi bi­lo si­gur­ni­je da se du­go­ro­čno kre­di­tno ne ob­ve­zu­je­te na na­čin da se kre­dit troši na imo­vi­nu ko­ja ni­je evi­den­ti­ra­na kao vaše su­vla­sništvo. Bi­lo bi do­bro da pr­vo uskla­di­te knji­žno sta­nje sa stvar­nim sta­njem.



Vaš su­prug, kao knji­žni vla­snik ne bi smio, ali bi mo­gao, pro­da­ti pre­dme­tnu ne­kre­tni­nu bez vašeg zna­nja. Skre­ćem po­zor­nost da po­sto­ji sud­ska pra­ksa ko­ja u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma ne poštu­je na­če­lo po­vje­re­nja u ze­mljišnu knji­gu i pre­ma ko­joj pra­ksi ku­pac ko­ji ku­pi od knji­žnog vla­sni­ka i pla­ti ta­kvu ne­kre­tni­nu, na istoj ne mo­že ste­ći vla­sništvo, bez obzi­ra što je ne­kre­tni­nu ste­kao u do­broj vje­ri i s po­vje­re­njem u ze­mljišnu knji­gu. Ia­ko je ta­kva pra­ksa za vašu si­tu­a­ci­ju po­volj­na, sma­tram da je ona ne­pro­pi­sna jer na­rušava pra­vnu i eko­nom­sku si­gur­nost i da zbog ta­kve pra­kse ze­mljišna knji­ga gu­bi smi­sao.



Suvlasnički dio

Ka­ko za vri­je­me bra­ka ta­ko i u slu­ča­ju ra­zvo­da bra­ka ima­te pra­vo uskla­di­ti knji­žno sta­nje sa stvar­nim sta­njem, tj. uknji­ži­ti se kao su­vla­snik ne­kre­tni­ne ko­ja je ste­če­na za vri­je­me tra­ja­nja bra­ka. Stje­ca­nje su­vla­sništva ne­kre­tni­ne zna­či stje­ca­nje su­vla­sništva ze­mljišta s obje­ktom ko­ji je na nje­mu, ma ka­kav bio. Ze­mljišno­knji­žni sud ne bi tre­bao do­pu­sti­ti upis vašeg su­vla­sni­čkog pra­va te­me­ljem je­dno­stra­ne izja­ve vašeg su­pru­ga o to­me da va­ma pri­pa­da odre­đe­ni su­vla­sni­čki dio ne­kre­tni­ne. Ta­kva izja­va bi je­di­no mo­gla po­slu­ži­ti kao do­kaz ko­ji bi bi­ste pro­tiv su­pru­ga mo­gli po­kre­nu­ti u ci­lju upi­sa svog pra­va su­vla­sništva na ne­kre­tni­ni. Ako že­li­te sa­či­ni­ti ispra­vu ko­ja će bi­ti pro­ve­di­va u ze­mljišnoj knji­zi, on­da oba bra­čna dru­ga tre­ba­ju sa­či­ni­ti ispra­vu, npr. bra­čni ugo­vor ili da­ro­vni ugo­vor, ko­jim će se je­dan su­vla­sni­čki dio ne­kre­tni­ne bra­čni drug bez na­kna­de pre­ni­je­ti na dru­gog bra­čnog dru­ga te na toj ispra­vi ovje­ri­ti svo­je po­tpi­se. Ako ne­ma­te va­žan ra­zlog da knji­žni vla­snik bra­čne ste­če­vi­ne bu­de sa­mo je­dan bra­čni drug, on­da pre­dla­žem da pri­je­nos su­vla­sništva ne­kre­tni­ne za vašu ko­rist izvršite čim pri­je. To ne po­dli­je­že pla­ća­nju po­re­za - ka­ko po­ra­za na pro­met ne­kre­tni­na ta­ko i po­re­za na do­ho­dak od imo­vi­ne po osno­vi otu­đe­nja ne­kre­tni­na i po­re­za na do­ho­dak od obr­ta i s obr­tom izje­dna­če­nim dje­la­tno­sti­ma po osno­vi otu­đe­nja ne­kre­tni­na.



Izbjegavati takvu praksu



Ako se ku­ća izgra­di s ti­me da je vla­snik ne­kre­tni­ne upi­san vaš bra­čni drug, on­da, ka­ko i sa­da dok gra­dnja ni­je za­po­če­ta, mo­že­te tra­ži­ti uskla­đe­nje knji­žnog sta­nja sa stvar­nim sta­njem na go­re opi­sa­ni na­čin - na te­me­lju pra­vnog po­sla ili na te­me­lju pre­su­de par­ni­čnog su­da. Za­klju­čno na­po­mi­njem da su bra­čni dru­go­vi, ako ni­su dru­kči­je ugo­vo­ri­li, te­me­ljem Za­ko­na su­vla­sni­ci u ste­če­vi­ni. Ipak, če­ste su si­tu­a­ci­je da se ne­kre­tni­ne ko­je su bra­čna ste­če­vi­na upi­su­ju za ko­rist sa­mo je­dnog bra­čnog dru­ga. U tom slu­ča­ju dru­gi bra­čni drug mo­že na te­me­lju ugo­vo­ra ili sud­ske pre­su­de isho­di­ti upis svog su­vla­sništva na bra­čnoj ste­če­vi­ni. Ako bra­čni dru­go­vi ne­ma­ju va­žan ra­zlog da vo­de ne­i­sti­ni­to knji­žno sta­nje na na­čin da bra­čna ste­če­vi­na bu­de upi­sa­na na je­dnog bra­čnog dru­ga, on­da bi ra­di vla­sti­te pra­vne i eko­nom­ske si­gur­no­sti ta­kvu pra­ksu tre­ba­lo izbjeći.



Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
20. prosinac 2025 18:03