Suvremeni penthausi ‘izrasli’ iz starih zgrada

Uči­ni­ti po­vi­je­sna sre­dišta pri­vla­čni­ma za ži­vot, je­dan je od za­da­ta­ka po­li­ti­ke ra­zvo­ja gra­do­va. Opre­mi­ti, ure­di­ti, ali i mo­der­ni­zi­ra­ti nji­ho­vu stru­ktu­ru uli­ca, tr­go­va i ku­ća za­da­tak je s ko­jim se ba­ve mno­gi eu­rop­ski gra­do­vi, a usko­ro će mo­ra­ti i Za­greb. To uklju­ču­je i ču­va­nje vri­je­dnih gra­đe­vi­na, ali i na­do­gra­đi­va­nje pa i tran­sfor­mi­ra­nje po­je­di­nih ku­ća i po­te­za. Ada­pta­ci­ja i pre­o­bra­zba ta­van­skih pro­sto­ra sta­rih ku­ća u sre­dnjo­e­u­rop­skim pro­sto­ri­ma, za ra­zli­ku od re­ci­mo Pa­ri­za, no­vi­je je po­dru­čje in­te­re­sa u kom­ple­ti­ra­nju grad­skih sre­dišta. Pot­kro­vlja u po­vi­je­snim je­zgra­ma za­ni­mljiv su i za­htje­van po­sao za in­ve­sti­to­re, ar­hi­te­kte, ali i zašti­ta­re spo­me­ni­ka. Osim što su ne­o­bi­čan i pri­vla­čan okvir za su­vre­me­ni na­čin ži­vlje­nja i ra­da, pot­kro­vlja su iza­zov i u ur­ba­ni­sti­čko­me i obli­ko­vno­me smi­slu. Da­ka­ko, ni­je mo­gu­će na sva­koj ku­ći na­pra­vi­ti ra­di­ka­lan za­hvat, što uo­sta­lom ni­je ni po­želj­no. U Za­gre­bu go­to­vo da i ne­ma ve­ćih in­ter­ven­ci­ja na vanj­sko­me izgle­du kro­vnih eta­ža, pa su­če­lja­va­nje s tom pro­ble­ma­ti­kom tek pred­sto­ji. Na to­me pla­nu tre­ba spo­me­nu­ti rad ar­hi­te­kta Stje­pa­na Pla­ni­ća na uglu Boško­vi­će­ve i Pal­mo­ti­će­ve kao po­tvr­du da i kod nas po­sto­ji mo­gu­ćnost stva­ra­nja pro­je­ka­ta ko­ji re­spe­kti­ra­ju sta­ro, a isto­do­bno odgo­va­ra­ju vre­me­nu na­stan­ka.



Paleta mogućnosti



Ne­ko­li­ko pri­mje­ra su­sje­dnih gra­do­va ilu­stri­rat će pa­le­tu mo­gu­ćno­sti, ali i ča­ri za­da­tka.



Kon­cem 19. sto­lje­ća ar­hi­tekt Ot­to Wagner gra­di u sr­cu Be­ča na Gra­be­nu pa­la­ču An­ker, pro­to­tip ku­će mo­der­no­ga ve­le­gra­da, a završni kat obli­ku­je kao osta­klje­ni dvo­e­ta­žni ate­li­jer. Da­nas je on pro­zra­čnošću i la­ko­ćom ja­dna od smjer­ni­ca u obli­ko­va­nju kro­vnih eta­ža. Ipak, ta­van­skim se pro­sto­ri­ma i završnim eta­ža­ma be­čka grad­ska upra­va po­či­nje su­sta­vni­je ba­vi­ti tek od sre­di­ne se­dam­de­se­tih go­di­na prošlo­ga sto­lje­ća ka­da se sre­dište gra­da u odno­su na obi­telj­ske ku­će u pred­gra­đu po­no­vno po­či­nje do­ži­vlja­va­ti kao pri­vla­čno mje­sto za sta­no­va­nje. U Be­ču se da­nas go­dišnje opre­mi oko 400 pot­kro­vnih sta­no­va.



Je­dna je od po­slje­dnjih re­a­li­za­ci­ja, a va­žnih u ar­hi­te­kton­sko­me smi­slu i ra­skošni pent­ho­u­se u bli­zi­ni ka­te­dra­le ar­hi­te­kta Ge­or­ga Re­in­ber­ga. Osim što sta­kle­nim vo­lu­me­nom na­sta­je sna­žan pro­stor­ni znak u osi uli­ce, po­zor­nost za­slu­žu­je i ener­get­ska kon­ce­pci­ja ku­će. Prem­da se na­la­zi u stro­go­me sre­dištu Be­ča, ispod po­sto­je­će su ku­će pro­bušena dva du­bo­ka zden­ca što omo­gu­ću­ju eko­loški pri­stup gri­ja­nju i hla­đe­nju. To­plin­skom se pum­pom cr­pi vo­da iz je­dno­ga bu­na­ra, da bi se na­kon za­tva­ra­nja ener­get­sko­ga kru­ga vra­ti­la u dru­gi. Ta­ko do­bra to­plin­ska izo­la­ci­ja s učin­ko­vi­tom to­plin­skom pum­pom uz akti­vi­ra­nje be­ton­ske je­zgre stva­ra ener­gij­sku ušte­du.



 

Moderni dvoetažni  niskoenergetski apartman s eko-bunarima Georga Reinberga	Staklena refleksija kuće u Beču Ruedingera Lainera

Metoda inverzije



Pent­ho­u­se u bli­zi­ni pješačke uli­ce Gra­ben ar­hi­te­kta Ru­e­di­ge­ra La­i­ne­ra dru­gi je be­čki pri­mjer iskre­no­ga i uvjer­lji­vo­ga di­ja­lo­ga sta­ro­ga s no­vim. Dvo­e­ta­žni ured­sko-stam­be­ni pro­zir­ni Le­lo­pi­ped obli­ko­van je me­to­dom in­ver­zi­je. U odno­su pre­ma ma­si­vnoj zi­da­noj fa­sa­di do­njih ka­to­va, La­i­ne­ro­va je la­ka i pro­zra­čna. Pro­zo­ri sta­re ku­će u fun­kci­ji su do­vo­đe­nja svje­tla i ko­mu­ni­ci­ra­nja s vanj­skim pro­sto­rom, dok se kod no­ve nad­gra­dnje oni pre­tva­ra­ju u uspra­vna uo­kvi­re­na pra­vo­ku­tna dr­ve­na po­lja s ispu­nom od ne­pro­zir­no­ga sta­kla si­mu­li­ra­ju­ći man­sar­dnu kon­fi­gu­ra­ci­ju. Ve­za izme­đu vanj­sko­ga i unu­tar­nje­ga svi­je­ta odvi­ja se pre­ko sta­kle­nih zi­do­va, a ne pro­zo­ra. Pent­ho­u­se kraj Grad­sko­ga pe­ri­vo­ja u Gra­zu ar­hi­te­kta Man­fre­da Par­tla ra­di­ka­li­zi­ra pi­ta­nje do­gra­dnje i na­do­gra­dnje. Na zašti­će­nu se hi­sto­ri­ci­sti­čku zgra­du po­sta­vlja no­vi vo­lu­men kao au­to­no­mno ti­je­lo po­dcr­ta­va­ju­ći obli­ko­vne i vre­men­ske fi­gu­re. U Gra­zu, u bli­zi­ni zgra­de Ope­re ar­hi­tekt Kla­us Ka­da obli­ko­vno kon­ci­pi­ra dvo­e­ta­žni pot­kro­vni stan kao ku­ću na ku­ći pa­ra­fra­zi­ra­ju­ći su­vre­me­nim obli­ci­ma i ma­te­ri­ja­li­ma tra­di­cij­ski mo­tiv man­sar­dno­ga kro­va.



Li­te­ra­tur­ha­us u ne­po­sre­dnoj bli­zi­ni münchenske ka­te­dra­le u po­tpu­no­sti je ja­vna gra­đe­vi­na. Hi­sto­ri­ci­sti­čka zgra­da ško­le u pri­ze­mlju je sa­dr­ža­va­la tr­žni­cu, a na­kon što je ško­la ise­lje­na, pri­ze­mlje je pre­u­re­đe­no u ka­va­nu, a no­vi sta­kle­ni vo­lu­men po­stao je pro­stor za izlo­žbe i pre­da­va­nja. Arhitekt Uwe Ki­es­sler sa su­ra­dni­ci­ma, me­đu ko­ji­ma je i Za­gre­pčan­ka Ve­ra Ilić, do­bio je za na­do­gra­dnju 1997. go­di­ne na­gra­du Udru­že­nja nje­ma­čkih ar­hi­te­ka­ta.



  

R adikalna dogradnja Manfreda Partla u Grazu	Kuća u kući u Grazu, arhitekta Klausa Klade

Toni Bešlić, povjesničar umjetnosti i teoretičar arhitekture