Ovaj korak nikad ne smijete preskočiti, ako volite ruže i želite ih u bujnom cvatu

Na­kon završetka pr­ve cva­tnje, s ru­ža mo­ra­mo uklo­ni­ti ocva­le cvje­to­ve. Kod ru­ža ko­je cva­tu višekra­tno, od li­pnja do ruj­na, taj po­stu­pak po­na­vlja­mo iza sva­ke cva­tnje. Ako to ne na­pra­vi­mo, ru­že će ener­gi­ju, umje­sto na no­ve cvje­to­ve, trošiti na stva­ra­nje šipka i nje­go­vo hra­nje­nje.

Na ru­ža­ma pe­nja­či­ca­ma ocva­le cvje­to­ve ukla­nja­mo s je­dnim li­stom ispod cvi­je­ta. Ru­ža­ma po­kri­va­či­ca­ma ne ukla­nja­mo ocva­le cvje­to­ve već ih pušta­mo da ra­stu. Gr­mo­li­ke ru­že, ko­je cva­tu višekra­tno, ore­zu­je­mo kao ru­že pe­nja­či­ce. Oni­ma ko­je cva­tu sa­mo je­dnom do­pušta­mo stva­ra­nje šipka ko­ji će bi­ti vr­lo de­ko­ra­ti­van ukras ti­je­kom je­se­ni i zi­me. Ta­ko po­stu­pa­mo i s di­vljim te sa sta­rim par­ko­vnim ru­ža­ma ko­je cva­tu sa­mo je­dnom.

STRAUSS, FRIEDRICH/LIVING4MEDIA

DI­VLJE MLA­DI­CE

Ple­me­ni­te ru­že su ci­je­plje­ne na otpor­nu di­vlju po­dlo­gu. Če­sto se do­ga­đa da iz po­dlo­ge, ispod mje­sta ci­je­plje­nja, ni­kne di­vlja mla­di­ca. Pri­mje­ti­te li je, odgr­ni­te ze­mlju ka­ko bi­ste došli do mje­sta oda­kle izbi­ja di­vlji izda­nak te ga uklo­ni­te. Ne­moj­te ga re­za­ti na površini jer će­te ga ta­ko sa­mo po­ta­knu­ti na buj­ni­ji rast. Di­vlji izda­nak izgle­dom je ra­zli­čit od mla­di­ca ple­me­ni­te sor­te, br­že ra­ste i ima si­tni­je lišće.

Michael/Unsplash

ZA­LI­JE­VA­NJE

Za zdrav rast ru­ža vr­lo je va­žno re­do­vi­to za­li­je­va­nje, oso­bi­to ti­je­kom sušnih pe­ri­o­da. Za­li­je­va­nje je po­se­bno va­žno za tek po­sa­đe­ne ru­že. Naj­bo­lje je za­li­je­va­ti ra­no uju­tro ili na­ve­čer na­kon za­la­ska sun­ca. Ru­že se za­li­je­va­ju pod ko­ri­jen, a ni­ka­ko po lišću jer vla­ga na li­stu po­spješuje ra­zvoj glji­vi­čnih obo­lje­nja.

Berislava Picek/ CROPIX

PRI­HRA­NA

Ru­že, po­se­bno one ko­je cva­tu višekra­tno, ima­ju ve­li­ku po­tre­bu za hra­nji­vim tva­ri­ma. Sto­ga u pro­lje­će na­kon ore­zi­va­nja oba­vi­mo pr­vu pri­hra­nu ru­ža mi­ne­ral­nim gno­ji­vom. Dru­gu pri­hra­nu oba­vlja­mo na­kon pr­ve cva­tnje ka­da smo uklo­ni­li ocva­le cvje­to­ve. Oko sva­ke ru­že po­spe­mo šaku gno­ji­va (desetak cen­ti­me­ta­ra od sta­blji­ke) te mo­ti­kom la­ga­no uko­pa­mo u ze­mlju. Ako je sušno, ru­žu mo­ra­mo za­li­ti na­kon gno­je­nja. Or­gan­sko gno­ji­vo do­da­je se u je­sen ili u ra­no pro­lje­će.

Berislava Picek/ CROPIX

OKO­PA­VA­NJE

Za rast i ra­zvoj ru­ža va­žno je i re­do­vi­to oko­pa­va­nje tla te pli­je­vlje­nje ko­ro­va. Pri­tom tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da se mo­ti­kom ne za­di­re du­bo­ko ka­ko se ne bi ošte­ti­lo fi­no površin­sko ko­ri­je­nje. Ra­hlje­njem tlo bo­lje upi­ja i za­dr­ža­va vla­gu te je pro­zra­čni­je. Ru­že su po­dlo­žne na­pa­di­ma ra­znih bo­le­sti i na­me­tni­ka.

Berislava Picek/ CROPIX

BO­LE­STI

Naj­češće su bo­le­sti pe­pel­ni­ca (listovi i pu­po­vi pre­kri­ve­ni bi­je­lim pra­hom), rđa (narančaste na­ku­pi­ne na do­njoj stra­ni li­sta) i cr­na pje­ga­vost (crne mr­lje na lišću). Za su­zbi­ja­nje ovih bo­le­sti ko­ri­ste se ke­mij­ska sred­stva pa se pri­je nji­ho­ve pri­mje­ne tre­ba po­sa­vje­to­va­ti sa stru­čnja­ci­ma u po­ljo­pri­vre­dnoj lje­kar­ni.