Prije devet dana, 12. rujna, u popodnevnim satima, u ćeliji na splitskim Bilicama umalo je došlo do ozbiljnog fizičkog sukoba između Liridona Berishe (27), Albanca osumnjičenog za brutalno ubojstvo Ante Prnjaka na TTTS-u, i Vjekoslava Markovića (63), umirovljenog satnika HV-a iz Čitluka kod Sinja i tetka pokojnog Prnjaka, piše Slobodna Dalmacija.
Potonji je u zatvor došao odslužiti pet dana kazne zbog obiteljskog nasilja u alkoholiziranom stanju. Cijelu nam je priču, nakon izlaska iz zatvora, ispričao Vjekoslav bez "dlake na jeziku".
– Ovo mi je bija treći put da sam u zatvoru po prekršaju, nikad kazneno nisan bija kažnjen. Kad sam doša u zatvor, uvelo me u ćeliju, ne zna koji je bija broj, i unutra je bilo nas sedan. Odma se predstavija, ja san taj i taj, osuđen san na pet dana. Dočeka me gazda sobe, svaka ćelija ima nekog tko vodi, koji me jako dobro primija, u p.m., ja san doša bez ičega, on mi je da šugoman, novu četku za zube, pastu, šampon novi...
A primija me ka brat rođeni
Stvarno me primija, tako me rođeni brat ne bi i reka mi je: "Ne vodi brigu, sve ti je tu šta tribaš." Meni je sad sramota da ga tako hvalin, ali je stvarno bija fantastičan. I tako smo se upoznali mi u ćeliji i u jednom trenutku ja san upita: "Znate li onog Šiptara šta je onoga Antu ubija, iskopa mu oči, otkida jezik i 14 metaka šta mu je ispalija u tilo, je l' on ode negdi, ja san mu tetak." E'nti Gospu, nasta je muk – kazuje nam Marković, dodajući kako nije znao što je krivo napravio te da je pitao "gazdu sobe", koji se vidno uznemirio, je li što krivo kazao, je li što pogriješio.
Ante Prnjak (lijevo) i Liridon Berisha (u krugu)
– Ne, ne ništa, sve u redu, nije do tebe, ne vodi brigu. Ali vidija san da je odma otiša do vrata ćelije i kuca i doziva: "Komandire, komandire..." Ovaj mu se nije odma javija, a on je nastavija vikati da mu brzo otvori.
Komandir mu je reka da pričeka pet minuta, a ovi je poludija, da je hitno da hitnije ne mere bit, da odma otvori. I tako je komandir otvorija, a ovaj mu je na rešetke nešto prišaplja. Komandir ga je odveja sa sobom i za koji minut se vraćaju i dolazi još pet, šest pravosudnih policajaca sa pendrekima i kompletnom opremom.
Ja još uvik nisan konta šta se događa, sidija san za stolon nasrid ćelije i drža san u ruci za ručku metalnu šolju za čaj šta san je zadužija. Gazda sobe je sta s drugu stranu stola na nogama, a policajci se rasporedili oko stola i ni pet ni šest, on meni govori: "Ja san taj Šiptar!"
Kad je on to reka, ja jesan, otvoreno ću reći, okrenija šolju u ruci naopako, uvatija san je za dno i stisnija. Šef sobe je, kad je to vidija, reka: "Jesi stari čovik, aj potegni i ubit ću te." Ja san mu odgovorija da ode jedino on ili ja možemo dobiti batine, najvjerojatnije ja, ali da za njega nisu batine, nego da će dobiti samo jedan metak, a ne 14 ka Ante. Jesan, reka san to prid njima.
I bogami, kad san to reka, policajci su odma skočili, razdvojili nas. Njega su odveli na gornji kat, mene na suprotnu stranu, a dok su ga vodili, vika je za menom da će me ubiti, da zašto su mene stavili u njegovu ćeliju – prepričava umirovljeni satnik 4. gardijske brigade, koji priznaje da ima problema s alkoholom. Kaže dalje kako ni po čemu nije mogao, kad je tek došao u ćeliju, prepoznati o kome se radi i tko je šef sobe.
Nisam ga pripozna...
– Bogati, dijalekt mu je pravi splitski, čišće priča nega ja, a ja san tu 40 godina u Splitu. A nisan ga moga pripoznati ni po slici, ne liči na one slike iz novina i nisan uopće iša za tim. Mislija sam da je Berisha nigdi dalje, u drugoj ćeliji, ja san ipak bija prekršajno i nisan mislija da ću biti u ćeliji s ubojicama – veli.
Pitamo ga je li kome prije ulaska u zatvor kazao da je tetak pokojnoga Prnjaka. Kako su to ovi u zatvoru mogli znati?
– Tribali su znat, je... mu mater, da smo rodbinski povezani, da san mu ja tetak. Znaju i znali su pojedinci ko sam ja i sve to. Berisha je bija toliko uvjeren da sam ja namjerno ubačen unutra da bi njega ubija.
Posli svega toga, nas je totalno razdvojilo, nismo bili skupa ni na šetnji ni na kupanju, ništa. I koji dan posli, bili smo na šetnji i ja sam non-stop bija s malin Mihom (Miho Frančeski, zvani Miho Munja – op.a.). Berisha je valjda vidija da sam ja dobar s njim i stvorija je mišljenje da će, kad ja oden, Miha nastaviti ono šta ja nisan dovršija.
Nije on to reka, al' ja san to zaključija, pretpostavljam da je vidija da smo nas dva dobri. Ma, da san ja na njegovu mistu, ja bi isto napravija, prvi bi se izolira, ne bi iša na šetnju, na kupanje i bija bi oprezan. Al' stvarno to nema veze s vezon, cila ta priča o namištanju.
Mene najviše zanima odakle je to procurilo da san ja napravija namjerno prekršaj da bi doša u njegovu ćeliju. Je... ti meni mater moju, da san ja očekiva da će on biti s menom u ćeliiji, ja bi onu kašiku i šolju naoštrija od rešetke, bi Gospe mi, bi ga ubo... Pogotovo u onom momentu kad mi je reka: "Jesi stari čovik, ubit ću te."
Tokom jedne od šetnji mi je priša jedan i govori mi: "Pa šta je to, doša si ode ubit čovika!" Pogleda san ga u čudu, pa šta ti je, o čemu pričaš? Da san ja njega trevija na slobodi, iskreno ću van reći, bi, bi ga ubija... i da ga vidin sutra na ulici – iskren je 63-godišnji Marković.
Prnjak je iša u kriminal zbog bolesnog sina
Kazuje nam dalje o pokojnom Prnjaku i dodaje kako nam zamjera što ni u jednom članku nismo spomenuli Prnjakova šestogodišnjeg sina.
– Mali ne govori, ne priča, ne mere hodati. Tribalo je osigurati 85 tisuća dolara da mali ode u Quebec u Kanadu na operaciju. Ante je bija u Afganistanu i tamo je zaradija čistih 22 iljade eura za šest miseci.
Radija je u vojnoj policiji, ima je plaću, pa je bija izbacivač po diskotekama i svašta nešto. Nas smo se dva sastali petnaestak dana prije njegove smrti u jednom kafiću, dvi ure smo pričali. Reka mi je: "Tetak, ne mogu toliko skupit da bi malog izličija, ne mogu."
I tek tad mi je kaza da je prije četiri-pet godina uletija u kriminal i da radi s drogon – kaže Marković.
Na pitanje misli li da je pokojni Prnjak zaista zbog svoga djeteta ušao u kriminal, odgovara potvrdno.
– Reka mi je da ne može toliko novca nabaviti šta god da je pokuša. Ante je bija toliko inteligentan i sposoban, ali je iša naglo, uša je u veliki rizik, poveza se s njima, mislija je da može na brzinu skupiti lovu. Ucjenjiva je, lihvarija, radija je s drogom, triba biti objektivan, a ja to ne volin.
Ne volin drogaše, al' prizna bi da puši, da šmrče, da se šprica u ruku, al' dilere ne volin, brate, nikako. I zato mi je bilo jako teško i nisan moga virovati kad mi je reka da se time bavi. Definitivno mislin da je on to radija radi malog. Upozorava je mene da stanen "na balun", reka je da ima pun k.... problema, da ni ne znam kako je njemu, da mu je sto puta gore nega meni, da mali ima šest godina a ne mere zovnit "tata" – s grčem u glasu prepričao nam je naš sugovornik.
Tvrdi da pokojni Prnjak nije bio sklon ni alkoholu ni drogama. I ima svoju teoriju o njegovu ubojstvu, za koje smatra da je bilo pomno planirano.
– Osobno mislin da Berisha definitvno nije bija sam, da su tu bila najmanje trojica ili četvorica. Da li je ovaj nešto primija, da li je i zašto preuzeja odgovornost na sebe, ne znam, ima policija i sud pa nek istraže. Ma, znaš šta, ne bi se zakleja da ga je on uopće i ubija. Možda je reka ja ću odležati 10, 15 godina... Al', Gospe ti Sinjske, on u ćeliji nema šta nema. I drže ga zapovjednici na dlanu, otvorena mu je, sinko, kantina, šta god oće isti i piti. Otkud, kako? – pita se na kraju razgovora tetak pokojnog vojnika, piše Slobodna Dalmacija.