Svakako ste već imali prilike da čujete za termin - Jugosfera. Ovaj mem nastao 2009. godine munjevito se proširio, hm, Jugosferom (ali i dalje od nje), te postao jedan od uobičajenih načina da se označi prostor koji je nekad bio omeđen granicama države po imenu Jugoslavija, a danas ga - taj tamni vilajet koji je tako teško i nezahvalno imenovati - nazivamo različitim imenima, već po sopstvenom nahođenju. Među mnogim verzijama “Zapadni Balkan” ili “jugoistočna Evropa” izrazi su koji se prvi javljaju u svesti kada se govori o regionu bivše Jugoslavije. Međutim, u poređenju s terminom “Jugosfera”, oni zvuče dosadno - poput strogo tehničkih, a opet ne baš sasvim preciznih niti sveobuhvatnih izraza. Otud i nije čudo što je upravo ime “Jugosfera”, sviđalo se to nekome ili ne, u formi mema, tokom poslednjih nekoliko godina doslovno proputovalo planetom, dok se ovde, na ovim “našim prostorima” bogami i zadržalo, pa od tada, slobodno plutajući bespreglednim prostranstvima memosfere, biva upotrebljavano i zloupotrebljavano na sve moguće načine, već kako ga se ko dohvati.
Izraz “mem” prvi put se, inače, pojavljuje u knjizi “Sebični gen” iz 1976. godine čuvenog američkog teoretičara evolucije, biologa i borbenog ateiste - Ričarda Dokinsa. Od tada znamo: memi su osnovne jedinice kulturne informacije koje se šire i putuju analogno, od jednog uma do drugog, upravo onako kako se i geni šire i prenose od jednog organizma do drugog. Ako su geni strogo biološka kategorija, replikatori koji omogućavaju naše množenje i opstanak, memi, s druge strane, prostiču neposredno iz čovekove potrebe za intelektualnom komunikacijom i razmenom. Često (premda ne neophodno) otrgnuti i oslobođeni pitanja autorstva, oni su svačiji i ničiji ujedno.
Noćna mora
U slučaju mema “Jugosfera”, međutim, autor je dobro poznat. U pitanju je Tim Judah . Kad je 2009. godine prvi put publikovao ovaj izraz u tekstu objavljenom u “LSEE Papers on South Eastern Europe” pod nazivom “Good News from the Western Balkans: Yugoslavia is dead - Long live the Yugosphere” (“Dobre vesti sa zapadnog Balkana: Jugoslavija je mrtva - Živela Jugosfera”) - ovaj čuveni britanski novinar svakako nije mogao da zna da će termin koji je skovao bez prevelikih ambicija, prosto kako bi “imenovao nešto u čije postojanje niko nije sumnjao iako to nešto nije posedovalo i odgovarajući naziv”, postati toliko sveprisutan. Pretpostavio sam da bi tako nešto vrlo lako moglo da se pretvori u noćnu moru za nesuđenog autora, a Tim Judah mi je u našem razgovoru upravo to i potvrdio.
Tim Judah
“Iskreno, izuzetno je dosadno neprestano govoriti o tome”, odgovorio mi je s izrazom poprilične iscrpljenosti kada sam ga upitao da li se ikada pokajao što je skovao taj prokleti termin. “Naravno da mi je čitava stvar došla preko glave. Uostalom, ja i nisam pokušavao da prodam bilo šta bilo kome. Samo sam pomislio da je to odgovarajući naziv koji će čitaoci za koje pišem lako razumeti...” Tu je nakratko zastao da bi otpio gutljaj vode.
Judah, koji je tokom devedesetih godina dvadesetog veka bio redovni balkanski dopisnik Timesa i Economista ali i New York Review of Books, Observer, BIRN (The Balkan Ivestigative Reporting Network), kao i mnogih drugih medija, nesumnjivi je poznavalac prošlosti, sadašnjosti i prilika u našem regionu. Autor je nekoliko knjiga na temu bivše Jugoslavije, poput nagrađivane studije “The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia” (Srbi: Istorija, mit i uništenje Jugoslavije), ali i drugih, poput biografije legendarnog maratonca Abebe Bikile iz Etiopije, dvostrukog olimpijskog pobednika u maratonu i prvog crnog Afrikanca koji je osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi.
Kao apsolutni stručnjak za sve ovdašnje nerazmrsive zakukičanosti, nedavno je (u četvrtak, 27. septembra) posetio Beograd kako bi, pred prepunom dvoranom kulturnog centra “Grad” u Savamali, održao koncizno i prilično zabavno predavanje o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti našeg regiona. Mislim, Zapadnog Balkana.
‘Ništa ne prodajem’
Hoću da kažem, jugoistočne Evrope.
Ili - Jugosfere.