Ka­ko se ne­ko­me u ži­vot do­se­li pas? Ponajprije ga treba že­ljeti, a pasmina, izgled i veličina ovise ponjaprije o dogovoru. U Za­gre­bu u kvar­tu Re­me­te do­če­kat će vas gru­pa be­skraj­no dra­gih ki­ne­skih ku­kma­stih go­lih pa­sa u dvo­rištu Ane Pre­ost.

- Kom­pro­mis je odlu­čio pa­smi­nu. Že­lje­la sam psa, a su­prug je re­kao sa­mo da ne pušta­ju dla­ku i da ne smr­de pre­više. Na in­ter­netu sam pro­našla pa­smi­nu s tim ka­ra­kte­ri­sti­ka­ma - ki­ne­ski ku­kma­sti go­li pas, i kom­pro­mis je postignut - kaže će Ana.

U dvo­rištu su nas do­če­ka­le dvi­je ku­je, Li­na i Mi­mi i mu­žjak Bran­do, a još dvi­je be­be su u košari u ku­ći.

Ka­ko to obi­čno bude, najprije imate jednog psa, on vas oduševi, za­tim uzmete još jednog, a sad su tu i dvi­je be­be

- Ka­ko se to obi­čno dogodi, kre­ne se s je­dnim psom, on vas oduševi, za­tim još je­dan, pa on­da još je­dan, a sad su tu i dvi­je be­be. To su pre­kra­sni psi, s do­brim ka­ra­kte­rom, zna­ti­želj­ni, pri­la­go­dlji­vi, br­zo uče, slušaju, vo­le se ma­zi­ti, a krase ih još mnoge dru­ge ka­ra­kte­ri­sti­ke ko­je ih či­ne odli­čnim ku­ćnim lju­bim­cem. Nji­ho­va oso­bi­tost je ta što mo­gu bi­ti bez dla­ke (hairless), pa su ide­al­ni za one lju­de ko­ji pate od aler­gi­ja ili as­tme, iako ima i psa koji imaju dlake (powder puff).

Ani­ne dvi­je žen­ke i mu­žjak su go­li, a u le­glu je dvo­je šte­na­ca, od ko­jih je ku­ja bez dla­ke, a mu­žjak je s dla­kom.

- Zanimljivo je ko­li­ko su do­bri ro­di­te­lji. Li­na je pre­kra­sna maj­ka, bri­žna, a Bran­do kao ta­ta kad se Li­na ma­kne do­đe i ču­va ih. I Mi­mi se bri­ne oko njih. Mi­slim da će bi­ti naj­te­že ra­sta­ti se od ma­lih  ko­ji­ma smo da­li ime Gre­mlin­to Ca­ra Mia i Gre­mlin­to Cor­le­o­ne - hvali ih Ana.

Ide­al­ni kao psi za društvo s be­zbroj ane­gdo­ta i oso­bno­sti sva­ki je dru­kči­ji, a opet sva­ko od njih drag na svoj na­čin.

- Ide­al­ni su za ku­ću. Ia­ko vam po pet sa­ti mo­gu sje­di­ti u kri­lu i do­pustiti da ih ma­zi­te, noć vo­le pro­ve­sti u svo­joj košari.

Ne­ma lju­bo­mo­re me­đu nji­ma. Če­sto me lju­di pi­ta­ju ka­ko po­dno­se zi­mu. Vr­lo je­dno­sta­vo, obo­ža­va­ju sni­jeg i igra­ju se na nje­mu. Isto ta­ko vo­le se sun­ča­ti, sa­mo, ka­ko ne­ma­ju dla­ku, ipak je po­tre­bno sta­vi­ti kre­mu sa zašti­tnim fa­kto­rom jer lje­ti pro­mi­je­ne bo­ju. Ne po­dli­je­žu bo­le­sti­ma, ne­ tre­ba­ju ni­ti bi­lo ka­kvu dru­gu nje­gu ko­že - kaže Ana.

Bezbroj je ane­gdo­ta ve­za­nih uz ove lju­bim­ce, kaže Ana.

- Bran­do vo­li gle­da­ti te­le­vi­zi­ju. Omi­lje­ne su mu se­ri­je ona sa psom Rexom i ku­ćni lju­bim­ci. Gle­da, pra­ti, za­la­je. Smi­ješan je re­ci­mo na mo­ru, ko­li­ko god vo­li bi­ti na sun­cu, ne vo­li se ku­pa­ti u mo­ru. Je­dnom zgo­dom sam ga odnijela u mo­re, a on je lju­ti­to izašao van i uvri­je­đe­no otišao u ku­ću.

Bran­do i Li­na ro­di­te­lji su dvo­je ma­lih šte­na­ca.

- Li­na je po­se­bna. Po­naša se kao kra­lji­ca i ne bi ušla u ku­ću pri­je nego što je po­zo­vem da ope­re­mo no­ge. Svjesna je svo­je lje­po­te i va­žno­sti. Uz to, odli­čna je maj­ka, str­plji­va i bri­žna. Ona je gla­vna me­đu nji­ma.

Mi­mi je za­dnja došla u ku­ću.

- Ne­po­vjer­lji­va je i teško zasa­d uspo­sta­vlja kon­takt sa stran­ci­ma. Ima je­dnu sla­bost - obo­ža­va pi­ti ka­vu.

Ana ima tor­bu u ko­joj no­si svo­je lju­bim­ce i na hi­po­drom jer je taj­ni­ca KK Ka­ro­ca.

- Bran­do je znao sa mnom ići i u ki­no i odli­čno se po­naša. Čim vi­de da ja uzi­mam tor­bu, gu­ra­ju se tko će u nju.

Ko­nji ih to­le­ri­ra­ju, a kad jašem, znam ne­kog od njih uze­ti sa so­bom u se­dlo. Ko­nji ne pra­ve pro­bleme, i oni uži­va­ju.

Na kra­ju dru­že­nja s ovim be­skraj­no zanimljivim i dra­gim psi­ma i nji­ho­vom ga­zda­ri­com, Ana je re­kla još nešto.

- Mi­slim da se me­đu ljudi­ma stvo­ri­la ne­ga­ti­vna i ru­žna sli­ka o ovoj pa­smi­ni sa­mo zbog onog psa ko­ji je pro­glašen naj­ru­žni­jim na svi­je­tu. On je bio kri­ža­nac, a ni­ka­ko ne mo­gu shva­ti­ti da se ne­tko že­li natj­eca­ti na na­tje­ca­nji­ma za naj­ru­žni­je bi­lo što. Šte­ta - zaključila je Ana.

  Dva čuperka, a između pas Mnogi misle da su kineske kukmaste pse zapravo stvorili ljudi kako bi imali manje posla s češljanjem njihove dlake, a zapravo su puno starija pasmina od većine današnjih. Fascinantno je što sve priroda može stvoriti i kako genetika utječe na razvoj pojedinih vrsta. Naime, ni o je­dnom dru­gom psu mišlje­nja ni­su ta­ko po­di­je­lje­na kao o ki­ne­skom ku­kma­stom. Je­dni ga dr­že odli­čnim, umi­lja­tim ku­ćnim lju­bim­cem, a dru­gi, isto to­li­ko broj­ni, ru­glom pse­ćeg ro­da. Pr­vo mišlje­nje za­stu­pa­ju oni ko­ji ga vo­le i po­zna­ju, a dru­go lju­di pu­ni pre­dra­su­da ko­ji ga ni­ka­da ni­su ni po­že­lje­li upo­zna­ti.  To je ma­lo po­zna­ta vr­sta pa­sa, po­tpu­no go­le ko­že. Vi­sok je tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, ko­ža mu je si­vo­ru­ži­ča­ste ili bi­je­le bo­je s cr­nim to­čka­ma. Je­di­na dla­ka ko­ju ima, odno­sno ču­per­ci dla­ka, na­la­zi mu se na vr­hu gla­ve, kao ko­sa, dok nešto ma­lo dla­ka ima me­đu pr­sti­ma na no­ga­ma. Lu­ba­nja mu je širo­ka, gu­bi­ca du­ga­čka, oči ta­mne, a uši uspra­vne. Na sa­mom vr­hu re­pa ta­ko­đer ima ču­pe­rak dla­ke. Ima odli­čnu na­rav, ži­va­han je, ve­seo i in­te­li­gen­tan. Ri­ječ je o ku­ćnom psu ko­jem je zbog ne­do­sta­tka dla­ke po­tre­ban to­pao pro­stor. Pri­li­kom izla­ska iz ku­će zi­mi ob­ve­zno mo­ra ima­ti to­pao ka­pu­tić ka­ko bi ga se zašti­ti­lo od pre­hla­de i upa­la, a lje­ti je po­tre­bno vo­di­ti ra­ču­na da ne osta­ne du­go na sun­cu ka­ko ne bi izgo­rio. Mo­gu se ko­ri­sti­ti i sred­stva za zašti­tu od sun­ca ka­ko bi mu se po­mo­glo da pre­ži­vi lje­tne mje­se­ce i šetnje. Po­sto­je dva ti­pa ki­ne­skog ku­kma­stog psa. Je­dni ima­ju dla­ku sa­mo na gla­vi, ušima i vr­hu re­pa te ma­lo na no­ga­ma. Go­lo ti­je­lo je me­ka­no na do­dir. Dru­gi tip, po­znat kao “powder puff”, ima pod­dla­ku te svi­len­ka­stu dla­ku na­lik ve­lu. Pri­hva­tlji­ve su sve bo­je. Ta dva ti­pa me­đu­so­bno su mi­ješana. (G.V:, izvor: vauvau.net)

Milena Dragišić