Josip Perković spreman pred sud u Hrvatskoj

ZAGREB - Sud u Münchenu osu­dio je Kru­no­sla­va Pra­te­sa na do­ži­vo­tni za­tvor zbog su­u­če­sništva u ubo­j­­stvu je­dnog od naj­po­zna­ti­jih hr­vat­skih po­li­ti­čkih emi­gran­ta, Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća, 1983. go­di­ne. Na su­du su bi­li pro­zi­va­ni i bivši dje­la­tni­ci ju­go­sla­ven­ske Slu­žbe dr­ža­vne si­gur­no­sti Jo­sip Per­ko­vić i Zdrav­ko Mu­stač kao or­ga­ni­za­to­ri sma­knu­ća.

Jo­sip Per­ko­vić je u vri­je­me uboj­stva Đu­re­ko­vi­ća bio vo­di­telj Dru­gog odje­la SDS-a SR Hr­vat­ske za­du­že­nog za tzv. ne­pri­ja­telj­sku emi­gra­ci­ju. Stje­pan Đu­re­ko­vić bio je je­dan od di­re­kto­ra Ine te su nje­gov bi­jeg iz Hr­vat­ske te ka­sni­ji po­li­ti­čki istu­pi s po­zi­ci­ja hr­vat­ske dr­ža­vo­tvor­ne ide­je bi­li  ve­li­ki šok u bivšoj Ju­go­sla­vi­ji. Osim to­ga, bi­jeg Đu­re­ko­vi­ća se po­ve­zi­va­lo s po­slo­vnim i fi­na­ncij­skim mal­ver­za­ci­ja­ma u Ini, o če­mu je na su­đe­nju go­vo­rio i Va­nja Špi­ljak.

Ne­du­go na­kon bi­je­ga, Đu­re­ko­vić je ubi­jen u kla­si­čnoj udbaškoj akci­ji, a kao li­kvi­da­to­ri na­vo­dili su se ne­ka­dašnji pri­pa­dni­ci be­o­grad­skog pod­ze­mlja Želj­ko Ra­žna­to­vić Ar­kan, ka­sni­ji ra­tni zlo­či­nac ubi­jen u ma­fi­jaškom obra­ču­nu u Be­o­gra­du 2000., te Giška Bo­žo­vić, na­stra­dao u Go­spi­ću 1991. u uni­for­mi Draško­vi­će­ve pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je Sr­pska gar­da. Udba je u vrijeme Ju­go­sla­vi­je li­kvi­di­ra­la oko 80 hr­vat­skih emi­gra­na­ta.

Jo­sip Per­ko­vić je u SDB-u bio za­du­žen upra­vo za hr­vat­sku emi­gra­ci­ju te se stal­no

Služba za ubijanje Udba je za vrijeme bivše Jugoslavije likvidirala oko 80 hrvatskih emigranata

spo­mi­nja­la nje­go­va umi­ješanost u Đu­re­ko­vi­ćevu likvidaciju, zbog če­ga je bio po­zi­van i na su­đe­nje Pra­te­su, a Nje­ma­čka je zbog nje­go­ve umiješano­sti u “afe­ru Đu­re­ko­vić” izda­la i In­ter­po­lo­vu tje­ra­li­cu.

Po­če­tkom de­ve­de­se­tih Per­ko­vić je prešao na “hr­vat­sku stra­nu” te je bio je­dan od osni­va­ča hr­vat­skih taj­nih slu­žbi. Omo­gu­ćio je do­la­zak mno­gim emi­gran­ti­ma na povijesni pr­vi sa­bor HDZ-a u dvo­ra­ni Li­sin­ski 1990., a na­vo­dno je oso­bno na ae­ro­dro­mu do­če­kao i Goj­ka Šuška.

Per­ko­vić je stal­no iz po­vra­tni­čkih emi­grant­skih kru­go­va bio pro­zi­van zbog umiješano­sti u “Udbi­ne li­kvi­da­ci­je”. A pre­ma ne­kim sa­zna­nji­ma po­če­tkom ra­ta u Hr­vat­skoj, oba­vještaj­na slu­žba JNA po­kušala je li­kvi­di­ra­ti Per­ko­vi­ća.

Su­đe­nje Kru­no­sla­vu Pra­te­su iza­zva­lo je ve­li­k in­te­res u Hr­vat­skoj. Ovo je, uz su­đe­nje Vin­ku Sin­di­či­ću za uboj­stvo Bru­ne Bušića, bio je­di­ni pro­ces za uboj­stvo ne­kog hr­vat­skog emi­gran­ta. Kao gla­vni svje­do­ci optu­žbe po­ja­vi­li su se, me­đu osta­lim, Vin­ko Sin­di­čić te ne­ka­dašnji emi­grant Bo­že Vu­kušić i bivši su­dac Usta­vnog su­da Vi­ce Vu­ko­je­vić. U pre­su­di Pra­te­su su­dac je pro­zvao Hr­vat­sku da ni­je bi­la ko­o­pe­ra­ti­vna ti­je­kom su­đe­nja.  

An­tu No­bi­la, od­vje­tni­ka Jo­si­pa Per­ko­vi­ća, za­mo­li­li smo da pro­ko­men­ti­ra pre­su­du Pra­te­su i optu­žbe na ra­čun nje­go­va kli­jen­ta.

- Jo­sip Per­ko­vić je u ovom pre­dme­tu bio svje­dok, ali po­sto­je na­zna­ke da ga nje­ma­čko pra­vo­su­đe tre­ti­ra i kao osu­mnji­če­ni­ka. Za­to sam i pra­tio to su­đe­nje. Ra­zgo­va­rao sam s mno­gim su­di­o­ni­ci­ma pro­ce­sa, lju­di­ma ko­ji su pra­ti­li su­đe­nje, a za Pra­te­so­va od­vje­tni­ka sam utvr­đi­vao iden­ti­tet ne­kih po­ten­ci­jal­nih svje­do­ka. Ta­ko da sam do­bro upo­znat s pro­ce­som. Ni­sam izne­na­đen ova­kvom odlu­kom za­to jer je su­dac više pu­ta ti­je­kom su­đe­nja pri­pri­je­tio Pra­te­su da će ga osu­di­ti na do­ži­vo­tni za­tvor ako ne pri­zna dje­lo! To je za mo­je shva­ća­nje pra­va i sud­skog po­stu­pka ne­shva­tlji­vo. Su­dac ne smi­je pri­je­ti­ti osu­mn­ji­če­ni­ku ni­ti mo­že izno­si­ti svo­je mišlje­nje o pre­su­di pri­je ne­go što sa­sluša sve svje­do­ke - ka­že No­bi­lo.

  Kao Perkovićev odvjetnik Anto Nobilo pratio je suđenje Krunoslavu Pratesu u Münchenu

Su­dac je izri­je­kom pri­hva­tio stav je­dnog od svje­do­ka da izvršitelji i or­ga­ni­za­to­ri Udbi­nih aten­ta­ta na hr­vat­ske emi­gran­te i da­nas vla­da­ju Hr­vat­skom te se iz tih ra­zlo­ga ti “ko­mu­ni­sti­čki zlo­či­ni” i ne istra­žu­ju. To je su­dac pri­hva­tio te čak sta­vio u završnu ri­ječ, na­po­mi­nje No­bi­lo.

Pre­ma No­bi­lo­vu mišlje­nju, u sa­mom sud­skom pro­ce­su još je ne­ko­li­ko spor­nih de­ta­lja. Na­i­me, ka­že on, dvo­ji­ca va­žnih svje­do­ka optu­žni­ce iz Hr­vat­ske na su­đe­nju su pri­zna­la da su su­ra­dni­ci Nje­ma­čke oba­vještaj­ne slu­žbe. Do­da­tno dvo­ji­cu svje­do­ka kom­pro­mi­ti­ra i či­nje­ni­ca da su osu­đe­ni kao su­di­o­ni­ci u uboj­stvu ili pla­će­ni ubo­ji­ce ju­go­sla­ven­ske taj­ne slu­žbe SDB-a.

- Ni­je baš uvjer­lji­vo na ta­kvim svje­do­ci­ma temeljiti sud­sku pre­su­du, po­go­to­vo ka­da ne­ma­te dru­gih ma­te­ri­jal­nih do­ka­za - ka­že No­bi­lo.

- Da­kle, nje­ma­čka taj­na slu­žba, oči­to u ne­do­sta­tku do­ka­za, pri­hva­ti­la je da ra­zot­kri­je dvo­ji­cu svo­jih su­ra­dni­ka i upo­tri­je­bi­la ih je kao svje­do­ke prem­da vla­sti­tih sa­zna­nja o uboj­stvu Đu­re­ko­vi­ća ni­su ima­li, što ta­ko­đer upu­ću­je na to da se pro­ces našao u sli­je­poj uli­ci ka­da su po­se­gnu­li za nji­ho­vim ot­kri­va­njem i in­st­ru­men­ta­li­zi­ra­njem - ka­že No­bi­lo.

Su­dac je ustvr­dio da je Hr­vat­ski sa­bor u fun­kci­ji za­taška­va­nja jer je izvršio pri­ti­sak na je­dnog od svje­do­ka i otpu­stio ga zbog svje­do­če­nja, ka­že No­bi­lo, a za­pra­vo se po­ka­za­lo da taj čo­vjek go­di­na­ma ni­je do­la­zio na po­sao, a pri­mao je ure­dno pla­ću, te da je to bio ra­zlog otpušta­nja. No, bez obzi­ra na to, su­dac je to pri­hva­tio zdra­vo za go­to­vo.

Smo dva procesa Nakon Sindi­čića, Prates je tek drugi osuđeni za uboj­stvo hrvatskog emigranta

Su­dac je, osim to­ga, ka­že No­bi­lo, na­pra­vio i ne­u­ku­snu uspo­re­dbu so­ci­ja­li­sti­čkog re­ži­ma u Hr­vat­skoj s na­ci­sti­čkim u Nje­ma­čkoj. Rekao je ka­ko je Ni­jem­ci­ma tre­ba­lo 20 go­di­na da se su­o­če s ru­žnom stra­nom svo­je prošlo­sti, a da će i Hr­vat­skoj on­da to­li­ko tre­ba­ti da se su­o­či sa svo­jom ta­mnom prošlosti. No­bi­lo na­po­mi­nje ka­ko se una­toč svim pro­pu­sti­ma i ne­ga­ti­vno­sti­ma epo­he so­ci­ja­li­zma u Hr­vat­skoj o ko­ji­ma se da ra­spra­vljati taj re­žim ipak ne mo­že uspo­ređi­va­ti sa zlo­či­na­čkim ka­ra­kte­rom na­ci­sti­čke Nje­ma­čke.

Na kra­ju No­bi­lo isti­če ka­ko je po­tpu­no ne­pri­mje­re­no da su­dac u svo­joj pre­su­di la­men­ti­ra o spo­so­bno­sti Hr­vat­ske da po­sta­ne čla­ni­com EU, kao što je to uči­nio u svom obra­zlo­že­nju pre­su­de. To či­ni bez ika­kvog ra­zlo­ga. Upra­vo su­pro­tno, hr­vat­ska stra­na je do­sta­vi­la svu mo­gu­ću do­ku­men­ta­ci­ju SDS-a iz 70-ih i 80-ih go­di­na prošlog sto­lje­ća u opsegu ko­ji ni je­dna pri­stoj­na oba­vještaj­na slu­žba ne bi do­sta­vi­la.

Pro­blem je u to­me što u do­sta­vlje­noj do­ku­men­ta­ci­ji su­dac ni­je mo­gao na­ći ma­te­ri­jal­nu po­tvr­du kon­stru­kci­ja svje­do­ka, iz je­dno­sta­vnog ra­zlo­ga jer se do­ga­đa­ji ni­su odvi­ja­li ona­ko ka­ko su ti svje­do­ci pre­do­ča­va­li su­cu. Hr­vat­ska je strana u ovom slu­ča­ju po­tpu­no be­zra­zlo­žno na­pa­dnu­ta, ka­že No­bi­lo.

An­to No­bi­lo objašnja­va i ulo­gu Jo­si­pa Per­ko­vi­ća u ci­je­lom slu­ča­ju bu­du­ći da se on na­vo­di kao or­ga­ni­za­tor aten­ta­ta na Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća. Svo­je­do­bno je iza­zva­la pozornost či­nje­ni­ca da se Per­ko­vić ni­je oda­zvao sud­skom po­zi­vu te se ni­je po­ja­vio na su­du. No­bi­lo ka­že ka­ko Jo­sip Per­ko­vić zbog zdrav­stve­nih ra­zlo­ga ni­je mo­gao da­ti iskaz ka­da je po­zvan, ali je, ka­že No­bi­lo, kao nje­gov od­vje­tnik ta­da upu­tio do­pis u München da je Per­ko­vić u bi­lo ko­je dru­go do­ba spre­man pred hr­vat­skim su­dom da­ti iskaz. No, na­sta­vlja No­bi­lo, ta­da se su­dac oso­bno obra­tio Per­ko­vi­ću s po­zi­vom da u nje­ma­čkoj am­ba­sa­di u Za­gre­bu da svoj iskaz. To je, tvr­di No­bi­lo, ile­gal­ni po­stu­pak jer to zna­či da se ne­gi­ra pra­vo­su­dni su­stav Hr­vat­ske. No, una­toč to­mu, Per­ko­vić je ka­sni­je dao pi­sa­ni iskaz o svo­jim sa­zna­nji­ma o slu­ča­ju Đu­re­ko­vić.

On je opi­sao či­me se SDB tih go­di­na ba­vio. U tom je iska­zu naveo da pre­ma nje­go­vu sa­znan­ju Pra­tes ni­je su­dje­lo­vao u li­kvi­da­ci­ji Đu­re­ko­vi­ća te ne­gi­rao da su on i hr­vat­ski SDB na bi­lo ko­ji na­čin su­dje­lo­va­li u ci­je­lom tom slu­ča­ju, isti­če No­bi­lo.

- Osim to­ga - ka­že No­bi­lo - po­sto­ji i pros­vje­dno pi­smo Jo­si­pa Pre­ko­vi­ća sa­ve­znoj Udbi zbog li­kvi­da­ci­je Đu­re­ko­vi­ća. To je na su­đe­nju po­tvr­dio i Bo­ži­dar Spa­sić, ne­ka­dašnji dje­la­tnik sr­bi­jan­ske Udbe. Uz to, Spa­sić je ne­gi­rao ika­kvu uple­te­nost Per­ko­vi­ća u taj slu­čaj, isti­če No­bi­lo. Pre­ma Per­ko­vi­ću, SDB se tih go­di­na ba­vi­o one­mo­gu­ća­va­njem te­ror­i­sti­čke dje­la­tno­sti hr­vat­ske emi­gra­ci­je ko­ja je bi­la usmje­re­na na akci­je pro­tiv hr­vat­skog tu­ri­zma.

 	 
K. Prates Krunoslav Prates osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog sudjelovanja u ubojstvu Đurekovića. Prates je bio aktivni emigrant, ali ujedno i doušnik Službe državne sigurnosti. Prates je, prema presudi, pomogao u likvidaciji tako što je svome nadređenom Perkoviću dao ključ tiskare u kojoj se dogodilo ubojstvo	Wolf Žestoki tužitelj Njemački savezni tužitelj Wolf-Dieter Dietrich (lijevo) žestoko je napao hrvatske institucije zbog “nesuradnje i opstrukcije” procesa

- U ra­zgo­vo­ru sa su­cem ko­ji me te­le­fon­ski zvao dva pu­ta re­kao sam mu da je Per­ko­vić spre­man svje­do­či­ti o svo­jim sa­zna­nji­ma ve­za­nim uz uboj­stvo Đu­re­ko­vi­ća, ali ni­je spre­man odgo­va­ra­ti na pi­ta­nja ko­ja se ne ti­ču tog slu­ča­ja kao što je nje­gov uku­pni rad u SDS-u, fun­kci­o­ni­ra­nje slu­žbe, me­to­do­lo­gi­ja ra­da, su­ra­dni­čka mre­ža u Nje­ma­čkoj. No, su­dac mi je rekao ka­ko nje­ga baš to za­ni­ma i ni­je po­no­vio po­ziv za sa­slušanje. Da­kle, iz tih su­če­vih ri­je­či odmah se da­lo za­klju­či­ti da su ci­lje­vi su­đe­nje da­le­ko širi od utvr­đi­va­nja odgo­vor­nih za uboj­stvo Đu­re­ko­vi­ća - ka­že No­bi­lo.

No, iz pre­su­de No­bi­lo za­klju­ču­je ka­ko bi nje­ma­čko pra­vo­su­đe mo­glo po­di­ći optu­žni­cu pro­tiv Per­ko­vi­ća.

- Ne znam što će uči­ni­ti nje­ma­čko pra­vo­su­đe, no re­al­na je mo­gu­ćnost da se to do­go­di - ka­že. No­bi­lo tvr­di da je Jo­sip Per­ko­vić spre­man za sud­ski pro­ces ko­ji bi se vo­dio pred po­li­ti­čki ne­pri­stra­nim su­dom i pred - na­gla­sio je No­bi­lo - sva­kim hr­vat­skim su­dom.

- Mi smo za ta­kvo što po­sve spre­mni i po­sve uvje­re­ni u po­vo­ljan ishod - ka­že No­bi­lo.

Cilj suđenja bio je potaknuti lustraciju u Hrvatskoj Prema No­bi­lu, ovaj je pro­ces imao ve­ću po­li­ti­čku ne­go pra­vo­su­dnu di­men­zi­ju. Perkovićev odvjetnik naime ka­že ka­ko ne­ma do­ka­za da je Pra­tes po­či­ni­telj ovog ka­zne­nog dje­la. - Su­đe­nje je ima­lo dru­ge, da­le­ko­se­žni­je po­li­ti­čke ci­lje­ve. U završnoj izja­vi pred­sje­dni­ka sud­skog Vi­je­ća po­trošio je pu­no vre­ma­na na vla­sti­tu per­ce­pci­ju sta­nja u Hr­vat­skoj te je da­vao su­bje­kti­vne po­li­ti­čke kva­li­fi­ka­ci­je ono­ga što se do­ga­đa u Hr­vat­skoj. I to je ra­dio na pri­li­čno ru­žan na­čin. Imam do­jam da je ci­je­li ovaj pre­dmet bio u fun­kci­ji po­ti­ca­nja lu­stra­ci­je u Hr­vat­skoj i po­kušaj re­ha­bi­li­tra­nja po­li­ti­čkih sna­ga ko­je su sta­ja­le oko uki­nu­te sa­bor­ske Ko­mi­si­je za ispi­ti­va­nje žr­ta­va ra­ta i po­ra­ća. Rad te Ko­mi­si­je su­dac je ista­knuo u po­zi­ti­vnom svje­tlu kao na­sto­ja­nje za ra­zr­ješenje Udbi­nih zlo­či­na prem­da, na­sta­vlja No­bi­lo, to uo­pće ni­je bi­la za­da­ća Ko­mi­si­je jer je tre­ba­la ispi­ta­ti žr­tve Dru­gog svjet­skog ra­ta i ne­po­sre­dnog po­ra­ća. Ra­di se o ko­mi­si­ji kojoj je na čelu bio Vice Vukojević i koju je Sa­bor uki­nuo, a me­đu osta­lim ona se pro­sla­vi­la po­da­tkom da je u Ja­se­nov­cu na­stra­da­lo samo nekoliko sto­ti­na Ži­do­va. - Ispa­da da je nje­ma­čki su­dac u svo­joj pre­su­di pri­hva­tio za­htje­ve i pre­po­ru­ke ovdašnje ra­di­kal­ne de­sni­ce ko­ja se u pra­vi­lu po­i­sto­vje­ću­je s ustaštvom - zaključuje No­bi­lo.

Vlado Vurušić