Povratak tapeta

    AUTOR:
    • Jutarnji.hr

  • OBJAVLJENO:
  • 22.11.2008. u 11:35

Što je za­je­dni­čko našim ba­ka­ma, Ji­mu Mor­ri­so­nu i Osca­ru ­Wildeu? Si­gur­no sa­da s ne­vje­ri­com mo­zga­te po­pri­li­čno si­gur­ni da smo nešto ­ovdje po­mi­ješali. Odgo­vor je za­pra­vo vr­lo je­dno­sta­van i kri­je se u je­dnoj ri­je­či - ta­pe­te.

Apso­lu­tne kra­lji­ce u ure­đe­nju do­mo­va se­dam­de­stih go­di­na ko­je je, uz ­njih, obi­lje­ži­la gla­zba Do­or­sa i ul­tra­kra­tka mi­ni­ca kao vo­de­ći odje­vni pre­dmet di­zaj­ne­ri su obo­ža­va­li pa će­te ta­ko od ge­ne­ra­ci­je ko­ja je odra­sla u tom ra­zdo­blju če­sto ču­ti da su joj naj­ra­ni­ja sje­ća­nja iz dje­tinj­stva ve­za­na uz kri­ča­ve ta­pe­te i ne­djelj­ni ru­čak kod ba­ke.

No, ni­su svi bi­li ta­ko oduševlje­ni nji­ma. Sla­vni ir­ski knji­že­vnik ­Oscar ­Wilde po­znat po ­svom ci­ni­zmu do­slo­vno je mr­zio zi­dnu ta­pe­tu u so­bi 16 pa­riškog ho­te­la ­L’Hotel. Je­dnom je pri­go­dom re­kao: “Ova ta­pe­ta i ja smo u dvo­bo­ju na ­smrt i ni­ka­da se ne­će­mo za­vo­li­ti. Ili će oti­ći ona ili ću oti­ći ja.” Ubr­zo na­kon to­ga je ­umro i ta­ko ta­pe­ti osi­gu­rao po­bje­du u tom ne­o­bi­čnom ra­tu.

Za­po­sta­vlje­ne ti­je­kom osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na, ta­pe­te su, sa­svim ne­pri­mje­tno, po­no­vno ušle u naše do­mo­ve. Do­duše, u pu­no ­ljepšem i ra­zno­li­ki­jem izda­nju. Nji­hov po­vra­tak i po­no­vni bo­om bio je za­pra­vo i oče­ki­van jer im je osno­vna za­da­ća da kra­se zi­do­ve ko­ji za­u­zi­ma­ju naj­ve­ću ­površinu u sva­koj pro­sto­ri­ji pa nji­hov di­zajn uvi­jek pr­vo upa­da u oči.

Čak i ako je svu­da uo­ko­lo lu­ksu­zni na­mještaj, bu­di­te si­gur­ni da ako zi­do­vi ne izgle­da­ju do­bro, do­jam ci­je­log pro­sto­ra bit će ba­rem upo­la sma­njen. ­Zbog to­ga se ta­pe­te mo­ra­ju ku­po­va­ti pa­žlji­vo jer po­grešno oda­bran uzo­rak mo­že zna­či­ti je­dno­smjer­nu kar­tu za ­smrt ci­je­log in­te­ri­je­ra.

Pr­vo što se mo­ra­te za­pi­ta­ti ­jest ka­kav ­stil pre­vla­da­va u so­bi u ko­joj će ta­pe­te bi­ti. Su­vre­me­ni? Ru­sti­kal­ni? Ma­ro­kan­ski? Re­tro? U ko­joj je bo­ji na­mještaj? U pra­vi­lu, ni­jan­se, uzo­rak i tek­stu­ra zi­dnih ta­pe­ta ne bi tre­ba­le bi­ti ni to­li­ko teške ni to­li­ko je­dno­sta­vne da ne mo­gu po­sti­ći do­jam ka­kav ste za­mi­sli­li.

Na­kon što ste odlu­či­li što že­li­te, na­pra­vi­te po­pis pet naj­bo­ljih di­zaj­na i za­tra­ži­te od ne­ko­li­ko pro­i­zvo­đa­ča ­(Meblo, A&A In­te­ri­or, De­ko­ri MV, Te­pih ­land, Mer­kur, Ki­ka...)    uzor­ke ko­je ste oda­bra­li. Kad ih pri­mi­te, za­li­je­pi­te ih na zid na ne­ko­li­ko da­na da uvi­di­te ko­ji naj­bo­lje odgo­va­ra vašem sti­lu.

Pri­je na­ba­vlja­nja bor­du­ra ili ta­pe­ta va­žno je vi­dje­ti u ka­kvom su sta­nju zi­do­vi. Po­sto­je ne­ki ma­li tri­ko­vi ko­ji će ubla­ži­ti si­tu­a­ci­ju ako ni­je sve u ide­al­nom sta­nju.

Pri­mje­ri­ce, ne­ra­vni zi­do­vi izgle­da­ju pu­no bo­lje kad su pre­kri­ve­ni ta­pe­ta­ma s na­glaš­enim pru­ga­ma, a one s cvje­tnim mo­ti­vi­ma mo­gu efi­ka­sno pre­kri­ti pu­ko­ti­ne ili za­ma­ski­ra­ti ne­u­o­bi­ča­jen ­oblik pro­sto­ri­je. Zi­do­vi­ma s ve­ćim ne­savršeno­sti­ma naj­bo­lje će pri­sta­ja­ti   ta­pe­te ko­je su imi­ta­ci­ja ne­kog dru­gog ma­te­ri­ja­la, pri­mje­ri­ce mra­mo­ra ili dr­va.

Ka­da ra­zmišlja­te o vr­sti ta­pe­ta, mo­ra­te uze­ti u ­obzir i sa­mu pro­sto­ri­ju. Ako na­mje­ra­va­te obno­vi­ti dne­vni bo­ra­vak i bla­go­va­o­ni­cu, iza­be­ri­te tra­di­ci­o­nal­ne pa­pir­na­te ta­pe­te ­(koje su če­sto i naj­je­fti­ni­je). Za zi­do­ve či­ja se ­površina mo­ra la­ko oči­sti­ti po­put zi­do­va u ku­hi­nji, ku­pa­o­ni­ci ili dje­čjoj so­bi, tre­ba­li bi­ste oda­bra­ti vi­nil-ta­pe­te ko­je su traj­ni­je i izdr­žlji­vi­je od pa­pir­na­tih, ali ima­ju vi­sok ­udio PVC-a pa ne­ga­ti­vno utje­ču na oko­liš. Že­li­te li svo­jem do­mu po­da­ri­ti lu­ksu­zni­ji ­izgled, odlu­či­te se, pak, za tek­stil­ne (na pa­pir­na­tu po­dlo­gu na­no­se se  pa­muk, svi­la, ju­ta, lan…).

Di­gi­tal­na era pred­sta­vi­la nam je ci­je­lu pa­le­tu za­ni­mlji­vih ta­pe­ta. Ima za­i­sta sva­če­ga - od ­onih s fo­to­gra­fi­ja­ma i ge­o­me­trij­skim di­zaj­nom do tro­di­men­zi­o­nal­nih. Uzor­ci su ja­ko ap­strak­tni pa ta­pe­te više na­li­ku­ju na sli­kar­sko pla­tno ne­go na de­kor. U svi­je­tu su tre­nu­tno ve­li­ki hit ma­gnet­ske ta­pe­te ­(sadrže mo­ti­ve ko­ji se, po vašoj že­lji, mo­gu sta­vlja­ti bi­lo ­gdje na po­dlo­gu) i po­kre­tne ta­pe­te kod ko­jih se sli­ke iz­mje­nju­ju iz sa­ta u sat.

Ka­da oda­be­re­te vr­stu i uzo­rak ta­pe­te, naj­pri­je iz­mje­ri­te pro­sto­ri­ju da bi­ste zna­li ko­li­ko će vam to­čno ro­la tre­ba­ti. No, ne­moj­te pre­tje­ri­va­ti. Uo­sta­lom, i stru­čnja­ci će vam re­ći da naj­ljepše izgle­da­ju in­te­ri­je­ri u ko­ji­ma je  sa­mo je­dan zid de­cen­tno oblje­pljen atra­kti­vnom ta­pe­tom.


Iva Novak

Izdvajamo