Kažu da čokoladu vole svi, a oni koji tvrde da je ne vole kriomice je jedu. Ja je volim u svim oblicima i sa svim začinima pa možda baš i nisam idealna osoba za raspravu o toj teoriji. Nikad, ali baš nikad neću odbiti finu čokoladnu tortu, kremu od čokolade, puding od čokolade, ma i najmanju mrvicu te delicije. Kada sam znala čitati kako majstori slastičarstva savjetuju stavljanje samo prstohvata soli u čokoladu, nekako sam to ignorirala. Jer, nije mi to baš sjelo otprve.
A onda sam, sasvim slučajno, radila čokoladnu tortu i u sekundi se odvažila da i ja stavim sol i u tijesto i u kremu. Dala sam si vremena - ako ne bude ukusno, da stignem napraviti drugi kolač. I s tom sam mišlju krenula u pripremu. Torta je, naravno, ispala savršeno. Zbog tog malog eksperimenta nisam imala strpljenja čekati toliko dugo da kolač bude dobro ohlađen. Odrezala sam komad torte i probala.
Okus je bio fantastičan, intenzivan, neodoljiv. Krema se topila u ustima, a biskvit je bio pjenast. Itekako se osjetila razlika u okusima torte koju sam pravila prije i ove nove, s malo soli. Ta zrnca soli na poseban način istaknu pun okus kakaa. Otad mi je sol uvijek pri ruci kad radim slastice. I to ne samo čokoladne, nego i kad radim dizana i prhka tijesta. Nedavno sam radila kremu od vanilije u koju sam stavila sjemenke iz mahune.
.jpg)
Očistila sam njezinu unutrašnjost, no samu mahunu vanilije nisam mogla tek tako baciti. Stavila sam je sa strane s mišlju da ću je već nekako iskoristiti. I dosjetila sam se: u manju teglicu stavila sam do pola kuhinjsku sol, dodala mahunu vanilije i zatvorila. Nakon nekoliko dana dobila sam aromatiziranu sol s okusom vanilije, kojom oplemenjujem sve slastice, a pogotovo one s čokoladom.