Par dana prije ovog toplinskog vala laganim korakom sam prošetala dijete do trešnjevačkog placa.
Trebale su mi mrkve i skuta i trešnje… Ma svašta nešto.
Bila je subota, i iako je subota zapravo koma dan na placu jer od gužve ne možeš kupovati i pregledavati štandove u miru, subota je i dan kada je ponuda robe apsolutno najbogatija. Subotom obično naiđem na stvari koje nikad prije nisam probala, subotom se obično s placa vratim sa svačim što nisam planirala kupiti.
Tako sam i ovaj put naišla na štand s ljubičastim, žutim i narančastim mrkvama. Baš sam takve htjela za svoj rižot od mrkve, a i za baby kašice. Pa sam ugledala i krasni domaći češnjak… a onda sam ugledala i nju, šarenu ciklu.
Guglanje me prosvijetlilo da se radi o staroj sorti cikle chioggia – nisam pronašla hrvatski naziv. Totalno ludo izgleda ta cikla, skoro kao neki slatkiš. Ciklu i inače volim jako, a cikla koja izgleda kao slatkiš može jedino biti još bolja. Kupila sam jednu samo za probu,a gospođa prodavačica me odmah upozorila da je ne kuham. Rekla mi je da ona najbolja sirova na salatu.
Idealno!
Ionako je vruće za bilo kakvo dugo kuhanje.