Testirano: pistacije

Na oko slabije - potuljeni, sivkasti pistaći, premda još među krupnijima. Bitno teže se otvaraju. Okus? A gdje je okus? Gorkasto. Okus jako slanih koštica od šipca, ali pistacija nigdje. U ustima prašnjavo. Čađavo. Ko da poljubiš rudara nakon smjene. Prašina leti na sve strane dok ih otvaraš, a osjeća se i u ustima. Ili je to neka fina sasušena plijesan? Bojim se da je… Ovo je jako, jako dugo stajalo u nekom skladištu. Vrlo tužno. Prosječna ocjena: 1+

A vidi njih što su uredne. Ali malo stisnute štreberice. Tvrđa ljuska, teže se otvaraju. Vau. Unutra ima jarko zelenih, to je divno. Nekima fali soli. Okus jak, bogat, ali su dosta krte, kao da su ih pekli na vrelom zraku. Često naletiš na neke neotvorive. Ali ako ih uspiješ otvoriti, okus odličan. Toliko su slatke da su više za baklavu nego za kino. Hrskave, poticajne, ma skroz okej. Ocjena: 3+, -4.

‘Uh, brabonjčići. Ružni, crni, mali, ko uvele kapare, ko neeksplodirane kokice…’ A takvog su i okusa. Skroz prepečene. Spaljeni pistacio. Pistaći-ugljen. A usto i sitne do bola. Instant ti nabiju stres. Kvaliteta varira. Dva dobra zrna, tri loša. - Ma meni su baš sve loše. Gorko. Skureno. Niš. - Zalutala mi je jedna odlična… ali ne mogu više takvu naći… Veće su ti šanse da dobiješ na lotu nego da među ovima naletiš na neku dobru. Moraš biti jako gladan da se ovim baviš. Ili već ozbiljno podnapit. Ocjene: -2 do 2+

Ove su impresivne. Lijepe velike, izgledaju kao one biljke mesožderke iz filma. Krupne, jedre, divno… Lako se otvaraju. I okus - totalno osvježenje. Jako hrskavo, fino, djeluju prirodno. ‘Osjećam neku herbalnost, neke trave, zeleno…’ Prvi pravi okus pistacije. - Djeluju zdravo i svježe, imaju i slatkoću, nisu preslane, ovoga bih pojela pola kile… - Ja bi to dosolio. Ali ja i ćevape solim, tak da nema veze… Na očigled nestaju u zdjeli. Kušaci ozbiljno prionuli. ‘Divne. Jako, jako dobre. Šminka među pistacijama. Pistacije iz Bonkulovića. Čisti glam snack.’ Ali frajerski. Ocjena: petica.

Jako otvorene, nađe se i ovih golih, to mi je super. I krupne. Obećavaju. Mmm, ne. Povukle su vlagu. Kao da su lagano užegle. Tvrde i preslane, odmah ti izranjavaju usta. Aftertaste je koma. Čisti podrum. Kaj je ovo - Nataša Kampusch pistacio? Debela sol izvana, vlaga iznutra. A da su osušene pravilno, ne bi bile tako loše. Fali im sunčanja. Ocjene: jedan, minus dva.

Pazi koji ljepotani! Čiste i krupne pistacije. Hrskave, to je super. Ali aroma? Kao da je pored limuna raslo. Okus razočarava. Prazno. Jednostavno fali sočnosti. Ovo je kao date s manekenkom. Izvana hrskavost i obline mrak, a iznutra suho. Plus, kvaliteta varira. Odjednom naletiš na jedan raskvašeni, rancig, gorak i užasan. Ovi kao da su samo dotjerani za pistu. Ocjene: na oko 4, okus jedva dvojka.

Gle kak su ove fino šarene! Djeluju zanimljivo. Da, i okus jako dobar. Sočne, slatke, najslađe od svih koje smo probali. Nije ih zgazila sol. Okus kao da imaju zafrig. Neka mast, neka dubina, cijeli obrok u jednom plodu. Ovu su pistacije koje raspiruju maštu - može se svašta s njima. ‘Nasjeckala bi ih na rižoto, od njih bi napravila sladoled, samljela bi ih pa u prah uvaljala neke zdrave energetske kuglice od sušene smokve recimo…’ Nisu superhrskave, to im je jedini minus. Ali okus je zarazan. Što ih više jedeš to su bolje. Ljubičaste, zelene, izgledaju kao grah. Zabavne. Ženske. Jak, dubok okus, koji djeluje skroz egzotično. Neki Orijent, neka Afrika, jako dobro. Minus pet.

Ovo su postrojbe pistaći-vojske. Sve iste ko mućak mućku. Ajme. Mokro! Jako stari i loši. Ove su valjda iz poplavljenog podruma. Kakvo razočaranje. Izgledaju fenomenalno zdravo, ali okus takav da te odmah uhvati bronhitis. Najgori. Žrtva pistaća. Umorni, neslani, prastari. Ovi su svima ostalima automatski podigli ocjenu za jednu stepenicu. Kupiti samo da glume plastično voće na stolu. Ovo nije pis-taćo. Ovo je vor-taćo. Jedinica. Ma, nula.

Lijepi i veliki, nabildani. Ovo je sorta biftek-pistaćo. Okej, pukla mi je plomba već na prvom. Slano-kiselo. Ali nije loše. Ogromni, džinovski, jako nabrijanog okus. Za slanokusce ekstremiste. Hard core pistacio. Ultimativni junk, one koje ne možeš prestati jesti. Dobro bi išle nakon kokica, kad ti je jezik već skroz drven. Vrlo kvantitativni. Masivni. Mašala pistaćo! Debelo, masno, za Amerikance, superhskavo, i preslano, skroz too much, ali dobro. Jedna kila, jedno poluvrijeme. Jako konkretno, za tekmu i pivo. Četiri plus.

A ne, još jedne ružnjikave, sivkaste. Djeluju mrtvo. Isto spaljene. Ali okus im je više po lješnjaku, baš zagoreni lješnjak. Ne daju se otvoriti, baš ide jako teško. ‘Da ne gledam, ne bih znala što jedem. Može biti bilo što. Ima okus čak i po krumpirima. Da definitivno neki škrob, neko brašno. Aftertaste koma. Kao da sam cuclala koru od krumpira. Pokušali su to zamaskirati obilnim soljenjem. Nije upalilo. Jako loš okus koji te dugo prati. Variraju od srednje žalosti do duboke tuge. Ocjena: -2