Peru Kvesića znao sam jako dugo, još dok sam bio angažirani gimnazijalac, ali zapravo nismo se previše družili. On je imao svoj krug frendova, ja svoj i ta dva se nisu osobito preklapala. Osim toga, Pero je bio pisac, što je meni tada bilo još nedostižno, šezdesetih je u zagrebačkom Omladinskom tjedniku pisao o svemu, pa i o filmu, ti su mu tekstovi bili posebno dobri, jer bi se prihvatio nekog vesterna, na primjer, "Šerifa u New Yorku" (Coogan‘s Bluff) s Clintom Eastwoodom, i napravio nešto između eseja i filmske kritike. Dakako, pozitivno intonirane, jer čemu se upuštati u tako nešto ukoliko ti se film ne sviđa.
Sedamdesetih sam razvio vlastite projekte i Peru sam dosta rijetko viđao, osim toga pročitao sam da je tada boravio u Americi,...