Preksinoć su u HNK stigle “Črne maske” slovenskog skladatelja Marija Kogoja.
O njima se - još za produkcije u ljubljanskom Cankarjevom domu osamdesetih godina podigla velika medijska buka. S pravom, jer neobičnost te opere, kaže se središnje u slovenskom opernom stvaralaštvu, zaslužuje pažnju.
Zaslužuje pažnju
I kada ne biste pročitali podatak da je Marij Kogoj skončao u umobolnici, nešto čudno bi vas povuklo da posumnjate na toj tankoj granici između ludog i normalnog.
Pred publikom se u HNK našla ozbiljna produkcija mariborskog Teatra - ansambla predvođenog redateljem Janezom Burgerom i mladim i perspektivnim dirigentom Markom Hribernikom - suočena s teškom i nevjerojano rastresitom, ali i nadarenom partiturom.
Sve te zakučaste “note” je ponosno i savjesno iznijela producija mariborske Opere. Za sve one koji nisu do sada vidjeli “Črne maske” ovo je bilo zanimljivo upoznavanje s ekspresionističkim izrazom Marija Kogoja.
Kabaretski način
Puno je tu muških likova, glavni Lorenzo ( Jože Vidic), čija uloga nosi petinu nesmiljenih pjevačkih napora. Košmar u stvarnosti ili pak u njegovoj glavi na neki kabaretski način ili lažno pompozan, zorno donosi predstava u svemirskoj, funkcionalnoj scenografiji Numena i Ivane Radenović i prezentnoj kostimografiji Alana Hranitelja.