NEVJEROJATNA PRIČA NIJEMOG PASTIRA IZ DALMATINSKE ZAGORE Ne govori, ali piše: 'Penzioner sam i sada čoban, stoka me spasila, s njom sam opet oživio'

Ivan ne govori. Ivan piše. Slova su sav njegov govor. Puno slova, jer Ivan ne bježi od razgovora, piše Slobodna Dalmacija. Dapače.

Čim smo se rukovali, Ivan vadi blok papira i kemijsku olovku. Drži ih pod košuljom, čuva, kao što žene iz dalmatinskih sela u ređipetu čuvaju šudariće.

"Ljudi, želin van dobar dan i ugodan boravak u selu Koprivnu, kod Ivana Didaka", piše, pa kida papirić i nudi ga vašim reporterima.

Ruka mu je tvrđa od kamena, mišić na mišiću, a ten kao u Maje Šuput.

- Opa, ide se u teretanu, u solarij... - hvatamo ga u đir.

Smije se. Drago mu, a kojem 63-godišnjaku ne bi bilo drago ovakav kompliment dobiti, piše Slobodna Dalmacija.

"Meni petnaest godina u Sinju uoči Gospe niko nije moga slomit ruku, niko, a da vidiš koji je sve ljudi bilo", piše, s gušt...