Rene Bitorajac: Nasilni navijač i besposličar koji bezosjećajno mlati svoju djevojku

Zagrebački glumac Rene Bitorajac raznovrsnom je glumačkom CV-ju, koji obuhvaća 20-ak filmova i 30-ak kazališnih predstava, nedavno dodao još jednu ulogu, onu zagrebačkog navijača Krpe u filmu “Metastaze” Branka Schmidta. U filmu o poslijeratnoj Hrvatskoj, koji je nakon kazališne predstave adaptiran prema romanu Ive Balenovića, za zagrebačkoga glumca to je ujedno i prva glavna uloga. Unatoč ulogama Nine u Oscarom nagrađenom filmu “Ničija zemlja” te u filmovima “Kajmak i marmelada” i “Kako je počeo rat na mom otoku”, široj publici Bitorajac je najpoznatiji kao Dr. Kunić, Kumerle ili Zurka, navijač iz onih najgledanijih, televizijskih projekata. Nakon jednogodišnje pauze, uskoro se na male ekrane vraća Kumerle iz “Bitangi i princeza”, ali obožavateljima Renea Bitorajca najprije prethodi film “Metastaze”, koji će uskoro početi igrati u hrvatskim kinima. A tko je Krpa? Nasilni navijač i besposličar, spreman potući se u svakom trenutku, bilo da se radi o ugledu njegova ratnog puta ili Srbima čiji ga spomen uvijek iznova inspirira na provalu nasilja. U međuvremenu mlati svoju nesretnu životnu suputnicu, koju tumači Jadranka Đokić, ili baca banane po tamnoputim nogometnim igračima na stadionu.



• U ‘Metastazama’ ste ostvariuli vašu prvu glavnu ulogu u filmu. Jeste li zadovoljni poslom?



- Ia­ko su u fil­mu tri-če­ti­ri ra­vno­pra­vna li­ka, za ni­jan­su me ima više pa se moj lik vo­di kao gla­vni. Ne­ka i to imam u bi­o­gra­fi­ji. U po­slje­dnje vri­je­me če­sto mo­že­mo vi­dje­ti do­bar hr­vat­ski film. Ovaj bi mo­gao po­di­ći gra­ni­cu. Dru­ga­či­ji je od svih i vje­ru­jem da će na­ći svo­ju pu­bli­ku ko­ja će na­po­kon oti­ći u ki­no na do­ma­ći film, a ne če­ka­ti ko­pi­ju na divixu.



• Ulo­ga no­go­me­tnog na­vi­ja­ča če­sto se po­ja­vlju­je u vašoj glu­ma­čkoj ka­ri­je­ri. Čak se i u re­kla­ma­ma naj­češće po­ja­vlju­je­te u na­vi­ja­čkom kon­tek­stu. Je li vam to do­sa­di­lo?



- Ni­je če­sto i ni­kad ni­je u pr­vom pla­nu. Osam­de­set po­sto muška­ra­ca za ne­ko­ga na­vi­ja. Ka­ko Ro­bi, ta­ko i Kr­pa, do­duše ma­lo češće.



• U ko­jem ste za­gre­ba­čkom kvar­tu odra­sli i ko­li­ko ste bi­li akti­van na­vi­jač?



- Odra­stao sam u Cen­tru. Ni­kad ni­sam bio za­lu­đen na­vi­ja­njem. Odu­vi­jek sam pra­tio i igrao no­go­met. I da­nas igram. Odem na sta­di­on i ja­ko se ve­se­lim eu­rop­skim i svjet­skim pr­ven­stvi­ma te do­broj uta­kmi­ci na te­le­vi­zi­ji.



• Ni ulo­ge ra­bi­ja­tnih ti­po­va ni­su vam stra­ne. Je li za to pre­su­dan fa­ktor ‘frizura’?



- Gla­vu sam obri­jao pri­je de­set go­di­na i otad mi če­sto nu­de ta­kve ulo­ge. Ne­mam s tim pro­ble­ma, što­više, ta­kve ulo­ge če­sto tra­že ener­gi­čnost i nešto više od izgo­va­ra­nja tek­sta. No, bi­lo ko­ja ulo­ga, ako je do­bro na­pi­sa­na, ni­je za ba­ca­nje. Po­zi­tiv­ci i ne­ga­tiv­ci još su mi ne­gdje na po­la-po­la po odra­đe­nom.



• Je li vam Ja­dran­ka Đo­kić opro­sti­la one ma­sni­ce ko­je ste joj za­da­li u ‘Metastazama’?



- Za­pra­vo se ni­smo ni­ti vi­dje­li, ni­ti ču­li još od završetka sni­ma­nja. Mo­že bi­ti da ni­je. No, za to je bi­la za­du­že­na naša naj­ja­ča šmin­ke­ri­ca - Sla­vi­ca.



• Spo­mi­nja­li ste mno­go za­je­dni­čkih glu­ma­čkih pro­ba za film Bran­ka Schmid­ta. Ka­kva je bi­la atmo­sfe­ra na se­tu?



- To je isklju­či­vo glu­ma­čki film. Ni­je bi­tan pej­zaž, ne­ma scen­skih efe­ka­ta, ništa ne ide na uštrb glu­me i di­na­mi­ke fil­ma. Zbog ta­kve si­tu­a­ci­je i Ru­ljan­či­će­ve ka­me­re iz ru­ke, ni­kad u to­li­koj ko­li­čni vi­đe­ne kod nas, pro­be smo odr­ža­va­li i pri­je po­če­tka sni­ma­nja i pri­je sva­ke sce­ne jer je 80 po­sto fil­ma ra­đe­no po prin­ci­pu je­dna sce­na - je­dan ka­dar. Bi­li smo odli­čna eki­pa.



• Po­če­tkom mje­se­ca pro­sla­vi­li ste 37. ro­đen­dan. Je li vas ne­ki dar po­se­bno oduševio?

 

- Ja se ve­se­lim si­tni­ca­ma. Ni­kad ro­đen­dan ni­sam gle­dao kroz da­ro­ve. Nas 18 sje­lo je u li­jep re­sto­ran i do­bro se za­ba­vi­lo. Di ćeš ljepšeg po­klo­na?



• Po ulo­ga­ma se ne bi re­klo da ste sa­mo­za­taj­na Ri­ba. Do­mi­ni­ra li to ne­ki pod­znak ili ste pri­va­tno po­tpu­no dru­ga­či­ji od ono­ga što mo­že­mo vi­dje­ti na ekra­nu ili pla­tnu?



- Au­to­bi­o­gra­fi­ju još ni­sam sni­mio, ni­ti igrao u ka­za­lištu. Vje­ro­ja­tno sam dru­ga­či­ji od li­ko­va, ali u sva­ki une­sem nešto svo­je ili u sva­kom na­đem ma­lo se­be. Ne­da­vno je je­dan no­vi­nar na­pi­sao da sam se pre­više uži­vio u ulo­gu pa je bi­lo pre­više vjer­no, što kao ni­je do­bro... U pod­zna­ku sam Va­ga, ali kaj to zna­či, ne znam.  



• Stu­di­ra­li ste u ge­ne­ra­ci­ji s Lu­ci­jom Šer­be­dži­jom, Višnji­ćem, Ta­ri­kom, Ni­nom Vi­o­lić. Je­ste li već ima­li ka­kav re­u­ni­on?



- Lu­ci­ju sam po­slje­dnji put vi­dio pri­je go­di­nu da­na, Višnji­ća pri­je dvi­je i pol, Ni­nu pri­je šest mje­se­ci, a Ta­ri­ka ju­čer. No, bi­lo je nas još u toj kla­si pa se če­sto vi­dim i sa Sašom Bu­ne­tom. Od ko­li­jev­ke pa do gro­ba, me­ni je bi­lo ljepše stu­dent­sko ne­go đa­čko do­ba.



• Prošla go­di­na ni­je vam završila baš naj­bo­lje jer ste zbog po­ža­ra bi­li eva­ku­i­ra­ni iz zgra­de. Je li bi­lo šoko­va?



- Bi­to­raj­ca eva­ku­i­ra­li va­tro­ga­sci!!! To je sve bi­lo pre­na­bri­ja­no. I ni­sam sa­mo ja ži­vio ta­mo, va­tra je svi­ma bi­la bli­ža ne­go me­ni. Ni­ka­kve pa­ni­ke i, hva­la Bo­gu, ni­ko­me ništa ni­je bi­lo.



• Usko­ro kre­će sni­ma­nje ‘Bi­tan­gi i princeza’. Ro­bi se vra­ća na ma­le ekra­ne?



- Dok pro­du­cent ne po­tpiše s tel­kom i Ro­bi s pro­du­cen­tom, ništa. No, pre­ma po­slje­dnjim in­for­ma­ci­ja­ma, to bi se usko­ro tre­ba­lo do­go­di­ti. Već je na­pi­sa­no de­se­tak sce­na­ri­ja, od če­ga sam i ja ra­dio na dva. Eki­pa je spre­mna, i Ka­zo će do­ći se­bi.



 

• Spo­mi­nja­li ste da ste kao sa­mac bi­li do­sta pe­dan­tni. Ko­ja su vaša za­du­že­nja da­nas, kad je ri­ječ o ku­ćan­skim po­slo­vi­ma?



 - Znao sam da će­te mi s pi­ta­nji­ma po­če­ti ho­da­ti po sta­nu, ali ako to ne­ko­ga zbi­lja in­te­re­si­ra, ja mo­gu sve, stvar je do­go­vo­ra, a zna­mo se do­go­vo­ri­ti.



• Kroz ko­je vas ulo­ge naj­češće do­ži­vlja­va­ju po­tpu­ni ne­znan­ci na uli­ci: kao Ro­bi­ja, Zur­ku ili ne­ko­ga tre­ćeg?



- Du­go sam bio dr. Ku­nić, Zur­ka je bio kra­tak i ja­san, a sad sam Ro­bi ko­ji ta­ko­đer već pa­u­zi­ra je­dnu go­di­nu. Ali mo­ram pri­zna­ti da me če­sto i pre­po­zna­ju pa mi vi­knu ‘Rene’!  



• Je­ste li ne­da­vno bi­li na Ba­laševi­će­vu kon­cer­tu u Ke­rem­pu­hu, ono za ‘do­bra sta­ra vremena’, odno­sno u spo­men na vaš in­ter­vju s njim kad ste ima­li 14 go­di­na?



- Ni­sam bio. Ne bi on me­ne pre­po­znao, a ni ja nje­ga. Du­go se ni­smo vi­dje­li.



• Ure­đu­je­te li sa­mi svoj si­te re­ne­bi­to­ra­jac.com?



- Ne, ali šaljem naj­no­vi­je in­for­ma­ci­je de­čki­ma ko­ji to ra­de. Vo­lio bih zna­ti sam pr­čka­ti po to­me, ali ni­sam od softwarea. Ipak, pre­ko te stra­ni­ce do­bi­vam be­zbroj ma­i­lo­va i ta­ko ko­mu­ni­ci­ram s lju­di­ma ko­ji me pra­te. Tru­dim se odgo­va­ra­ti svi­ma, pa ma­kar i s dva mje­se­ca za­kašnje­nja.



• Dr. Glu­mi­čić vam je svo­je­do­bno ma­lo ‘podigao’ nos. Pla­ni­ra­te li još ko­ju estet­sku ope­ra­ci­ju?



- Za­sad ne. Že­na mi ka­že da sam joj zgo­dan.





‘Moj sin Gabriel ima vlastiti motor s naljepnicom kluba’



• Kako najčešće provodite vrijeme sa sinom? Jeste li ga već odveli na koju nogometnu utakmicu?  



- Naše tekme zasad igramo u parku.



  • A provozali na motoru?



- Ima svoj motor s naljepnicom našeg motorističkog umjetničkog društva ‘The Actors’, jako je ponosan i sam se vozi. Tri kotača, tri kotača...



 • Bi li Gabriel uskoro mogao dobiti maloga bracu ili seku?



- Zašto ne bi mogao?



 • Sugerira li vam supruga Ana što ćete obući ili ste sami svoj stilist?



- Pomogne kad zapnem. Pa katkad pomažem i ja njoj.



 • Idete li sa suprugom zajedno u shopping?



- Koji shopping? Kriza je.

Oče vim stopama

Marijana Sever