Vikend-kriminalci: Najviše ih je iz Srbije i Bosne

ZAGREB - Kra­jem ­ovog tje­dna u Ša­pcu u Sr­bi­ji za­po­čeo je pro­ces Stra­hi­nji Rašeti, sr­bi­jan­skom kri­mi­nal­cu optu­že­nom za po­kušaj uboj­stva pri­pa­dni­ka kon­ku­rent­ske kri­mi­nal­ne sku­pi­ne. Su­đe­nju je pri­su­stvo­vao i Din­ko Cvi­tan, ra­vna­telj hr­vat­skog ­USKOK-a, ko­ji je sr­bi­jan­skom pra­vo­su­đu do­nio istra­žne ma­te­ri­ja­le o Rašeti­noj uple­te­no­sti u plja­čku u Spli­tu, s do­ka­zi­ma o to­me ka­ko je šaba­čki kri­mi­na­lac oso­bno s pišto­ljem pra­znio bla­gaj­nu Sre­dišta pošta u split­skom Ko­pi­li­ci u ožuj­ku ove go­di­ne, ka­da je ukra­de­no 15 mi­li­ju­na ku­na.



Ra­vna­telj ­USKOK-a tom je pri­kom za­tra­žio i uhi­će­nje i izru­če­nje Dra­ga­na Mi­ti­ća iz Su­bo­ti­ce, ta­ko­đer ­zbog su­dje­lo­va­nja u ­istoj plja­čki ko­ju su or­ga­ni­zi­ra­li sr­pski i hr­vat­ski kri­mi­nal­ci. Ka­ko do­zna­je­mo, ta dvo­ji­ca po­či­ni­te­lja iz Sr­bi­je po­ve­za­na su s još je­dnim, pla­ni­ra­nim, na­pa­dom na te­ri­to­ri­ju Hr­vat­ske, a to je uboj­stvo pri­pa­dni­ka je­dne sr­bi­jan­ske zlo­či­na­čkje sku­pi­ne ko­ji če­sto bo­ra­vi u Hr­vat­skoj. On je tre­bao bi­ti ubi­jen po­sta­vlja­njem bom­be u au­to­mo­bil u cen­tru je­dnog hr­vat­skog gra­da, što je spri­je­če­no.

Kriminalni turizam

“Vi­kend-ra­zboj­ni­ci” po­sta­ju sve ve­ći ­trend s ko­jim se su­o­ča­va hr­vat­ska po­li­ci­ja. Po­da­ci o ka­zne­nim dje­li­ma ko­je su po­či­ni­li stra­ni dr­ža­vlja­ni od 2005. do 2007. po­ka­zu­ju da naj­ve­ći ­broj ­njih do­la­zi iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne te Sr­bi­je.



Po­li­cij­ske sta­ti­sti­ke bi­lje­že, na­i­me, izra­že­nu mi­gra­ci­ju kri­mi­na­la­ca iz su­sje­dnih dr­ža­va. Je­dnim di­je­lom ri­ječ je o su­ra­dnji zlo­či­na­čkih or­ga­ni­za­ci­ja s po­dru­čja bivše Ju­go­sla­vi­je, ko­je dje­lu­ju “kor­po­ra­ti­vno” i u širo­kom ra­di­ju­su od Var­da­ra pa do Tri­gla­va, no u ve­ći­ni se slu­ča­je­va ra­di o vi­kend-kri­mi­na­lu,  ko­ji či­ne ti­su­će in­di­vi­du­al­nih pri­je­stu­pni­ka u po­tra­zi za svo­jim mje­stom pod hr­vat­skim sun­cem. Po­se­bi­ce lje­tnim…



­Rast kri­mi­nal­ne imi­gra­ci­je po­ra­stao je na­kon uki­da­nja vi­znog re­ži­ma, dok su kon­trol­ni me­ha­ni­zmi za­ka­za­li. Hr­vat­ska je, na­i­me, je­dna od ri­je­tkih eu­rop­skih dr­ža­va u ko­joj ne po­sto­ji oba­ve­zna pri­ja­va bo­rav­ka za stran­ce.





Zvezdan Jovanović, atentator na srbijanskog premijera Zorana Đindića, jedno se vrijeme pojavljivao na području Siska i Gline u ugostiteljskim objektima svojih poznanika Vlade Milankovića i Arse Harčevića, bivših pripadnika MUP-a RH.

Pripadnik surčinskog kriminalnog klana Ljubiša Buha Čume (na slici lijevo) skrivao se u Zagrebu kod svog kuma Vlade Brkića. U  Hrvatskoj pokušava razviti i biznis vezan uz građevinske projekte na moru, a navodno trguje i talijanskom opremom za interijere.

Andrija Drašković, kojeg se u Srbiji sumnjičilo za dva ubojstva (među ostalim i Arkanovo), u Hrvatskoj je, navodno, osnovao nautičku tvrtku te kupio nekoliko nekretnina na moru. Novinar Jutarnjeg lista Dušan Miljuš u ožujku 2006. sreo ga je u hotelu Milennium u Opatiji i napravio s njime intervju. Godinu dana kasnije, Drašković je, zbog sumnje da je upleten u međunarodni lanac šverca cigareta, uhićen u Frankfurtu i izručen Italiji, ali je nakon toga pušten.

Z. Jovanović, atentator na Đinđića skrivao se u Glini
Ljubiša Buha Čume, ‘Surčinac’ se skrivao kod svoga kuma Vlade Brkića u Zagrebu
Andrija Drašković , prije nego što je uhićen, bio je čest gost opatijskih hotela

Pre­ma kro­no­loškim po­da­ci­ma o po­či­ni­te­lji­ma ka­zne­nih dje­la iz dru­gih dr­ža­va, ko­je nam je ustu­pi­lo Ra­vna­telj­stvo po­li­ci­je, kri­mi­nal­ci iz su­sje­dnih dr­ža­va sve pro­gre­si­vni­je dje­lu­ju na te­ri­to­ri­ju RH. Iz tro­go­dišnje sta­ti­sti­ke o “pri­ja­vlje­nim stra­nim dr­ža­vlja­ni­ma za ka­zne­na dje­la“ (od 2005. do 2007.) vi­dlji­vo je da ­broj po­či­ni­te­lja dra­ma­ti­čno ra­ste. U odno­su na 2005., on je ve­ći za 30-ak po­sto, dok je ­broj po­či­ni­te­lja iz su­sje­dnih dr­ža­va ve­ći za oko 50 po­sto.



Naj­ve­ći ­rast bi­lje­že ka­zne­na dje­la gra­đa­na Sr­bi­je i Slo­ve­ni­je, dvi­ju dr­ža­va ko­je se na­la­ze na ula­zu i izla­zu tzv. bal­kan­ske ru­te.



Naj­pri­su­tni­ji tip kri­mi­na­la je kri­jum­ča­re­nje i sve ile­gal­ne akti­vno­sti po­ve­za­ne s ­njim. U pr­vom re­du ri­ječ je o kri­jum­ča­re­nju nar­ko­ti­ka. ­Zbog ka­zne­nog dje­la zlo­po­ra­be opoj­nih dro­ga hr­vat­ska je po­li­ci­ja 2005. pri­ja­vi­la 759 oso­ba, go­di­nu da­na ka­sni­je pri­ja­vlje­no je 926 kri­jum­ča­ra, a 2007. taj se ­broj po­peo na 1222.



U tri evi­den­ti­ra­ne go­di­ne ­broj uhi­će­nih nar­ko­di­le­ra iz dru­gih dr­ža­va po­ve­ćao se za go­to­vo 80 po­sto. Za­ni­mlji­vo je da se u ­istom ra­zdo­blju sma­njio ­broj stra­nih dr­ža­vlja­na pri­ja­vlje­nih ­zbog traf­fi­ckin­ga, odno­sno pro­tu­za­ko­ni­tog pre­ba­ci­va­nja oso­ba pre­ko dr­ža­vne gra­ni­ce. S lanj­skih 121 ­spao je na 108, što je bli­zu bro­ju od pre­klanj­skih 106.

Mafijaški egzekutori

Pre­ma sta­ti­sti­ci MUP-a, po­ve­ćao se ­broj pri­ja­va za teške kra­đe i pri­je­va­re ko­je su po­či­ni­li stra­ni dr­ža­vlja­ni, ali se bi­tno sma­njio ­broj pri­ja­vlje­nih za uboj­stva. S de­vet u 2005. i de­set u 2006., ­broj stra­nih dr­ža­vlja­na ko­ji su u Hr­vat­skoj ne­kog ubi­li sma­njio se na sa­mo 3 u 2007. go­di­ni.



No, to ne zna­či da se nji­hov ­udio ni­je po­ve­ćao u bro­ju tzv. pro­fe­si­o­nal­nih li­kvi­da­ci­ja ­(koje ugla­vnom osta­ju ne­ri­ješene), jer po­li­ci­ja su­mnja ka­ko iza di­je­la ma­fi­jaških uboj­sta­va sto­je egze­ktu­ri iz su­sje­dnih dr­ža­va, ugla­vnom Sr­bi­je i BiH. Me­đu kri­mi­nal­ci­ma je i da­lje pri­su­tna su­ra­dnja u izra­di kri­vo­tvo­re­nih do­ku­me­na­ta, a ­broj uhi­će­nih ni­je bi­tni­je pao.



Naši su­go­vor­ni­ci iz po­li­ci­je upo­zo­ra­va­ju da po­ve­ća­ni po­rast kri­mi­nal­nog tu­ri­zma mo­že­mo oče­ki­va­ti u lje­tnim mje­se­ci­ma, ka­da se otva­ra se­zo­na i za ti­su­će kra­dlji­va­ca, plja­čkaša i pre­va­ra­na­ta iz su­sjed­stva.







Po­li­cij­ska iz­vješća go­vo­re ka­ko je udru­ži­va­nje kri­mi­na­la­ca, plja­čkaša i ubo­ji­ca po na­ru­džbi ne­ka vr­sta re­gi­o­nal­nog tren­da. U sa­mo dvi­je me­đu­na­ro­dne zlo­či­na­čke or­ga­ni­za­ci­je ko­je su ove go­di­ne ­završile u hr­vat­skim za­tvo­ri­ma, nar­ko­sku­pi­ni Stje­pa­na Pr­nja­ta i gru­pi plja­čkaša split­ske pošte, za­te­klo se go­to­vo 80 po­či­ni­te­lja iz ­svih su­sje­dnih dr­ža­va.



Te su kri­mi­nal­ne udru­ge či­ni­li gra­đa­ni Hr­vat­ske, Sr­bi­je, Ko­so­va, BiH i Slo­ve­ni­je. U ­svim di­je­lo­vi­ma bivše dr­ža­ve ra­spo­la­ga­li su s više sta­no­va i au­to­mo­bi­la, ko­ri­sti­li su ra­zli­či­te ban­ko­vne ra­ču­ne i se­fo­ve u ko­ji­ma su skri­va­li pr­lja­vi no­vac, a po­sje­do­va­li su i ve­ći ­broj la­žnih oso­bnih do­ku­me­na­ta iz dr­ža­va ex-Yu, me­đu ko­ji­ma pre­dnja­če hr­vat­ske pu­to­vni­ce. Za­ni­mlji­vi su i ope­ra­ti­vni po­da­ci hr­vat­skih si­gur­no­snih slu­žbi ko­ji go­vo­re o sve ve­ćem bro­ju oso­ba “s do­sje­om” iz ino­zem­stva, ko­je se pri­ja­vlju­ju kao hr­vat­ski gra­đa­ni ili u Hr­vat­skoj po­kušava­ju re­gi­sti­ra­ti tvr­tke i do­ći u po­sjed vri­je­dnih ne­kre­tni­na.

Kriminal se umrežuje

Pre­ma tim izvo­ri­ma, u Hr­vat­skoj već dje­lu­je ne­ko­li­ko tvr­tki či­ji su vla­sni­ci šefo­vi tzv. sur­čin­skog kla­na, je­dne od vo­de­ćih zlo­či­na­čkih or­ga­ni­za­ci­ja u Sr­bi­ji. Mi­lan Na­ran­čić Li­mun i Lju­biša Bu­ha Ču­me, u Sr­bi­ji svo­je­do­bno osu­mnji­če­ni za na­ru­če­ne li­kvi­da­ci­je i š­verc ko­ka­i­na, već ne­ko­li­ko go­di­na na­sto­je ula­ga­ti u tu­ri­zam i ne­kre­tni­ne na te­ri­to­ri­ju Hr­vat­ske. Na­ran­čić je za­in­te­re­si­ran za tr­go­vi­nu po­ker-au­to­ma­ti­ma na po­dru­čju Opa­ti­je, Za­dra, Spli­ta i Du­bro­vni­ka, ­gdje sva­ko lje­to obna­vlja pre­go­vo­re s ho­te­li­je­ri­ma i vla­sni­ci­ma lo­kal­nih ka­zi­na, dok se Lju­biša Bu­ha in­te­re­si­ra za ula­ga­nja u gra­đe­vin­ske pro­je­kte na mo­ru te na­vo­dno tr­gu­je ta­li­jan­skom opre­mom za in­te­ri­je­re.



An­dri­ja Draško­vić, ko­jeg se u Sr­bi­ji su­mnji­či­lo za dva uboj­stva ­(među osta­lim i Ar­ka­no­vo), u Hr­vat­skoj je, na­vo­dno, osno­vao na­u­ti­čku tvr­tku te ku­pio ne­ko­li­ko ne­kre­tni­na na mo­ru. Bra­ća Go­ran i Zo­ran Po­po­vić, ko­je se su­mnji­či­lo za uboj­stvo no­vi­na­ra Jo­va­na Ćuru­vi­je i otmi­cu po­du­ze­tni­ka Dušana Kr­sto­vi­ća, na­mje­ra­va­li su ku­pi­ti ho­tel u Do­njem La­pcu, ­gdje su im se, na­vo­dno, su­prot­sta­vi­li lo­kal­ni sr­pski po­li­ti­ča­ri…



Hr­vat­ske si­gur­no­sne agen­ci­je upo­zo­ra­va­ju ka­ko se re­gi­o­nal­ni si­tni i kru­pni kri­mi­nal vi­dlji­vo pre­mre­žu­ju, pri če­mu ne­ma­ju ozbilj­ni­jih pre­pre­ka. In­te­gra­ti­vne pro­ce­se u re­gi­ji oči­to ­opet vo­di uli­čna avan­gar­da.



Većina analitičara i najveći dio javnosti slažu se da je razina javne sigurnosti u Hrvatskoj u posljednjih nekoliko godina drastično pala. Ubojstva, pljačke, paleži, krađe, otmice, sve vrste nasilja od maloljetničkog i obiteljskog do spolnog i nacionalističkog, kaotizirali su naše gradove, a nije drugačije ni u provinciji, odakle stižu vijesti o teroru i najužasnijim ubojstvima iz crne kronike. Stari policajci, nekada pouzdani čuvari metropole, tvrde da noćni život Zagreba nikad nije bio opasniji. Patrole sve teže pokrivaju tzv. problematična okupljališta, jer se ona koncentrično šire, od suburbije prema centru. Nekad su to bili Dubrava i Kolodvor, sad su to glavna šetališta, Jarun i Zrinjevac, a iza ponoći i svi ostali kvartovi…



Mladež odlazi naoružana u klubove, gdje vikend ne prođe bez jurnjave autima, masovne tučnjave ili ubojstva. Pristojan svijet naročito izbjegava nekadašnja pitoma šetališta u zelenilu. Noćne šihte sa psima su primjetno kraće - u klasičnu šetnju izvode se samo krvoločne pasmine. Rat je bitno promijenio socijalnu sliku gradova i njihov karakter, a u posljednje vrijeme ponovo nas najnormalnije zlostavljaju i susjedi.

Pala razina javne sigurnosti, a u Zagrebu noćni život opasniji no ikad

Gordan Malić