“Gentleman” je pizzeria u Kraljevićevoj ulici i dom Rudija Belina, jednog od najvećih Dinamovih nogometaša svih vremena.
Ime lokala potpuno odgovara Belinovu karakteru. Živio je kao džentlmen, igrao je aristokratski nogomet, kao trener nikada nije povisio ton. Kada se vratio iz Iraka, gdje je bio izbornik Sadamove reprezentacije, nikada nije otkrio detalje života u Bagdadu. Diskretan, samozatajan, ali i srdačan, prebolio je sve nesreće koje su ga pogađale i dočekao 73. rođendan. U srijedu, 4. studenoga. U kolicima, ali vedar i uz poštapalicu - ti bokca...
Već u osam bio je pred televizorom. I kada je Pivarić centrirao kao Beckham u najboljim danima, a Hodžić pogodio za Dinamovo vodstvo, u “Gentlemanu” je nastao - kaos.
- Bravo Jožek, bravo Bosanac - razvukao se Belinu osmijeh od uha do uha...
Kada je Fortounis zapucao 11-erac, čak se i Belin uzbudio:
- Sad ih treba kazniti, dotući, sad kad su na koljenima...
Kada je Dinamo progutao gol u 90. minuti, svi smo potonuli. I svi su, pa čak i Belin, rekli - netko je prokleo Dinamo. No, što ćemo sad?
- Da sam trener, odmah bih u prvu momčad doveo Šempera i Brekala. Zašto čekati, zar i Čerček nije kao tinejdžer participirao u pobjedi nad Leedsom u finalu Kupa velesajamskih gradova? - sugerirao je Branko Gračanin, dok je društvo čekalo “putnu”, čašu žuči, koja Dinamo ne zaobilazi već 40 i nešto godina.
Ražalostio je rezultat i Belina na njegov 73. rođendan. Opraštali smo se uz poznatu zagorsku poštapalicu, “a kaj se može, tak’ je kak’ je!”.