Zaista ima nečeg posebnog u Čačku.
Ovaj stari grad, smešten u zelenoj dolini Zapadne Morave kojom ta reka odvajkada mirno klizi te uzbudljivo meandrirajući probija Ovčarsko-kablarsku klisuru, okružen je mnogobrojnim prirodnim lepotama. Uz arheološke lokalitete, banjska lečilišta, razne kulturne i istorijske znamenitosti, tu su i manastiri Žičke eparhije (“Srpska Sveta Gora”), razasuti po obodima Ovčara i Kablara, koji svojim neobično melodičnim nazivima - Blagoveštenje, Vavedenje, Uspenje, Sretenje itd. - moćno svedoče o istančanosti i lirskoj lepoti srpske srednjovekovne manastirske kulture.
Reč je o malom gradu od osamdesetak hiljada stanovnika, ali koji uistinu ima toliko toga čime može da se podiči. Mnogobrojni Čačani poznati su širom Srbije i regiona, pa i dalje. Dragoslav Mihajlović Točak i Bora Čorba dostojni su predstavnici grada na Moravi u plejadi nekadašnjih YU rock heroja, što ne umanjuje čak ni kasnije otužno političko posrnuće ovog drugog u alkoholom natopljen nacionalšovinizam. Odavde je i glumica broj jedan naše mladosti - Sonja Savić. Reditelji Puriša Đorđević i Miša Radivojević takođe su iz Čačka, kao i jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena Dragan Kićanović. Trenutni srpski patrijarh Irinej, konceptualni umetnik De Stil Marković, narodni heroj Ratko Mitrović - sve Čačanin do Čačanina. Iz ovog grada je ukleti pesnik srpske moderne Vladislav Petković Dis, kao i najbolja srpska slikarka istog perioda Nadežda Petrović. Odavde potiče i sjajni savremeni kantautor nadasve duhovitog pseudonima - Kralj Čačka.
Čačak je poznat po nenadmašnoj visprenosti njegovih građana koji su tradicionalno skloni jezičkim kalamburima barem onoliko koliko su skloni dobroj šljivovici. Poznat je i po prelepim ženama kakvima, kažu, nadaleko nema ravnih.
Čačani su čuvene lokalpatriote, pokatkad hvalisavci bez premca, ali ko bi im na tome zamerio.
Je l’ imaju “Borac iz Čačka”?
Imaju.
Je l’ imaju “Međunarodnu rakijadu” (ok, ne baš u samom Čačku već u obližnjim Pranjanima, ali svejedno)?
Imaju.
Kad smo već kod toga, imaju oni i nekoliko visokocenjenih vrsta šljive divnih naziva poput: “Čačanska lepotica”, “Čačanska rodna” i - moj omiljeni - “Čačanska najbolja”.
Dakle, malo li je?
Baš kao što grad Njujork uživa čast da je opevan u evergrinu “New York, New York” iz 1977. (u jednako popularnim verzijama Lize Minnelli i Franka Sinatre), grad Čačak takođe uživa čast da je opevan u prvom hitu Lepe Brene “Čačak, Čačak” iz 1981.
Sigurno pamtite čuvene početne stihove ovog ranog i seminalnog praturbofolk dela: “Grdi mene dragi moj/što ja ne znam rock and roll/ hoće rock a ja jok/volim samo Čačak”. Ili barem onaj njegov legendarni refren: “Čaaačak, Čaaačak/ šumadijski rock and roll/to je život moj i tvoj/oj Moravo oooj!”
Čačanima je mnogo kasnije pripala jedna možda još bizarnija čast sličnog tipa, kad je riječki band Let 3 2006. godine objavio svoj sedmi album pod nazivom “Bombardiranje Srbije i Čačka”.
U Čačku su, kako sami Čačani kažu, “pečenjare na svakom ćošku, kladionice su odmah do pečenjara, dok taksi-društava ima više nego taksi-vozila”.
A tu je, naravno, i autentični “kralj Čačka” lično - čuveni Velimir Velja Ilić.