Svaki dan, nekako u isto doba ogladnin - tamo negdi oko jedne ure popodne uhvati me debuleca Tako je bilo i danas za vrijeme bojkota trogovina u Hrvatskoj. Na moju žalost, moj trbuj nije bojkotira glad, pa sam mora postat štrajkbrejker i otići nešto kupit za ubacit u kljun.
I tako, uđen ja u svoju kvartovsku pekaru, a u njoj ni žive duše, osin dvi simpatične i uvik nasmijane prodavačice.
- Šta nema van nikoga u butigu, upitan ih ja.
- Nema sada, ali jutros ih je bilo gomilu svita. Dolazili su pojist burek. Navalili su na burek isto ka da ga nikad nisu izili, odgovara mi jedna od njih.
- Znači navalili na burek u doba bojkota?
- Je, ali znaš li šta je najzanimljivije? To, šta niko od tih šta su jutros kupovali nije iz ovog kvarta. Nikada, ali baš nikad nije niko od njih uša u ovu našu pekaru.
Pitali smo njih nekoliko odakle su? A, oni su odgovarali kako su iz drugih kvartova, ali da tamo jutros ne kupuju, kako ih ne bi ko vidija - pričaju mi uglas dvi prodavačice.
Osin šta su neki priznali da su došli iz drugih kvartova, prodavačice su ih prepoznavale i po jednom pitanju.
- Puno njih je pitalo koliko kod nas košta burek. Kada bi im dali odgovor rekli bi kako je kod nas jeftinije, nego kod njih u njihovoj pekarnici, zaključile su moje dvi sugovornice.
Eto, glad ne pita za bojkot, pa u doba gladi i bojkota nije teško ni noge protegnit sve do drugog kvarta. Jer ipak je burek važniji od bojkota.
Komentari
0