Ono kad se vratiš s posla, umoran, malo gladan, a opet ne baš toliko da bi se bacio na neko žešće kuhanje pa onda zapravo ne pojedeš ništa. Ali uto se dogovoriš s prijateljicom da skokneš do nje. I ona ti napiše “Nemoj ni slučajno ništa jesti prije nego što budeš dolazila.” Pa je bespogovorno poslušaš. Teško žabu u vodu natjerati.
A ona te dočeka s najboljim mogućim tramezzinom. I još ti poslije ispohuje bazgu i donese je pred tebe s kuglicom sladoleda od vanilije. Poslije prvog radnog dana nakon povratka s mini godišnjeg bolje ne može.