Hrana i kuhanje silno su filmični. Da nisu, ne bi postojala tolika kuharska TV natjecanja i kulinarski kanali. Kod hrane i kuhanja kamera ljubi baš svaku fazu: jednako su filmični priprema, samo kuhanje, kao i gotovo jelo. Ono što jedino nije filmično jest čin jedenja: na ekranu on uvijek izgleda loše.
Kuhinja u filmu može biti okosnica zapleta (kao u "Jedi, pij, muškarci, žene" Anga Leeja). Može biti faktor karakterizacije. Ili faktor dočaravanja kulture, kao u Scorseseovim gangsterskim filmovima. Hrana - na koncu - može biti i zamašnjak melodrame. A takav je slučaj u filmu "Okus ljubavi" (Le Passion de Dodin Bouffant).
Film francusko-vijetnamskog redatelja Tran Anh Hunga zbiva se u Francuskoj 1889. Počinje...