Ukoliko ste na Sarajevo film festival počeli dolaziti u ovom mileniju, na štošta ste se morali naviknuti. Glavni je problem bio manjak prostora za projekcije. Silom prilika, glavna dvorana postalo je Narodno pozorište u kojem je po ugledu na Cannes improviziran tzv "crveni tepih", u jutarnjim satima tu su prikazivani filmovi u službenoj konkurenciji, uglavnom za novinare, da bi se ponovili navečer, kad su nagrnuli svečano odjeveni gledatelji. Oko popodneva bilo je tu prostora i za izvanredne projekcije, ali to nije bilo obavezno. Široka publika uživala je u kinu na otvorenom, tzv. Metalcu, a u slučaju kiše svi bi se preselili u još neuređenu Skenderiju. Dom sindikata preko puta ugošćavao je filmove za posebne ukuse, uostalom kao i kino Meeting Point, koje se nalazilo s...