Kad su mi bile tri ili četiri, a pitali me - Mirjana, što želiš postati? Pa, mama, naravno! Svima smiješno, svima pametno, buci-buci... Kolica, bebe i, nadasve, njihova odjeća, krpice koje ispuštaju konce na tepih svud oko mene... Ali potrajalo je to, pa još u prvom razredu svako jutro osluškujem i mazim najdražu bebu Tatjanu, jer znam da će, jednom, (preko noći) oživjeti. To više nije bilo buci-buci, pa me na kraju nešto kao... poslalo na razgovor kod učiteljice, srećom, rad me imala... Ne prođe dugo, čitatelj to očekuje, pa belles lettres zauze najvažnije mjesto u mom životu, a tek Kritička teorija, slogan Ma-Ma-Ma i rečenice poput "O čemu se ne može govoriti, treba šutjeti"...!
E, ali nije bilo kod svih tako, pa Barbara Bourek u...