Čitajući Alice Munro mogli biste pomisliti da niti jedan život nije sasvim običan, jednoličan u svojim predvidljivim usponima i padovima. Njezini su likovi žene naizgled običnih života, ispod kojih redovito čuči neka dramatična linija. Ako su i provincijske kućanice, priča o njima razvija se tako da ništa nije predvidljivo, ispod na prvu mirna života krije se materijala, možda, i za cijeli roman, makar je to Alice Munro ispisivala u formi kratke priče.
Čitajući komentare ispod teksta o bebi koja je ostavljena u zaprešićkoj kanti za smeće sledila sam se koliko je ljudi pokazalo krajnju okrutnost i pozvalo na linč majke tog djeteta. Mi o majci, zasad, ne znamo ništa, nemamo pojma što ju je i je li uopće nju navelo na taj grozni čin....