Dnevnik samoizoliranog intelektualca: Misao o vlastitoj smrti, što sam stariji, lakše primam

Nisam dosad pisao o smrti kao književnoj i filozofskoj temi negoli zgodimice zato što je ovaj dnevnik ionako i kronika umiranja.
Nisam pisao opširnije i zato što se libim iznositi vlastit doživljaj smrti, koji mi se doima odviše nametljivim pa i, rekao bih, razmetljivim. No ipak ću ga iznijeti, možda koga ohrabri.

Doživljaj svoj smrti, mutan, kao i u svakoga živog, ipak donekle umijem artikulirati, zato što mi se staza kojom kročim odnekud čini sve poznatijom. Sve i da hoću, smrti se više ne mogu toliko uplašiti koliko sam je se jednom ili više puta već bio preplašio. Naime, čini se da sam prestar da ponovim doživljaj.

Svi su ratnici braća, osim zločinaca, koji nisu braća nikome. Svi smo braća, brat ti je i onaj protiv kojeg si se borio. Braća smo jer nas veže iskustvo...