Okružili su nas rasporedivši se sa svih strana. Jedan od dječaka imao je svežanj kopriva u rukama. ‘Bosanci‘, rekao je...

Tog sam popodneva, kao i inače, sišla niz stepenice i zaputila se do podruma. Moj brat, za glavu manji od mene, koračao je iza. Zgrada u kojoj se nalazio naš stan bila je roza i jako stara. Već je bila poprilično načeta puno prije nego što se, kasnije, cijela srušila u potresu. Haustor se trusio i vlaga mu je rastapala zidove. U zgradi je, osim nas, živjela čudna skupina ljudi od kojih se većine ne sjećam. Znam da je tamo bila jedna žena koja je uzgajala ljute papričice u plastičnim kanticama za plažu te njezin muž koji je na nas često vikao iz kojekakvih razloga. Jednom nas je taj čovjek proganjao jer smo se igrali njihovim blatom i kanticama, a kasnije je bacio svog psa kroz prozor s drugog kata jer je lajao. Nisam još bila išla u školu. Dane sam provodila crtajući, vozeći bicikl i ig...