Vrijeme kad smo Đorđe Matić (Zagreb, 1970.) i ja bili mladi, reklo bi se: ne znam kad sam upoznala Đorđa Matića. Danas kažem - ne znam kad sam na FB-u zapratila Matića. Relativno nedavno, to znam, kao i to da sam batrgajući se po postovima zadnje počela čitati ono što je od njega najbolje - poeziju.
No, Đorđu Matiću ovih je dana izišao roman "Niotkuda s ljubavlju" (Naklada Ljevak) o njegovu iskustvu emigracije od 1991. do 2019. Raspad Jugoslavije, Amsterdam, preživljavanje, reference na Krležu ("On je moj učitelj", kaže Matić), na Crnjanskog, Miljkovića, Cervantesa, Okudžavu; esejističke zasjede o muzičarima, o Štuliću ili o Spinozi, potraga za ljubljenom Mašom, koja možda postoji, a možda i ne... bez kukanja i patetike, obavezno,...