Iako roditelji uvijek osjete da se u razvoju njihovog djeteta nešto ne odvija kako treba, ponekad će neko vrijeme to negirati sebi i drugima i to je posve razumljiva reakcija. Treba li ih prodrmati, izraziti sumnje, može li to, na kraju krajeva, ugroziti odnos?
Malo je stvari na ovom svijetu teško i zahtjevno kao biti roditelj djeteta s poteškoćama. Dovoljno je da i djetetu tipičnog razvoja naglo poraste temperatura pa da majka i otac izlude od brige. A okolina baš nekako naopako reagira. Ako se previše brinu, govore im iza leđa da skaču za svaku glupost, a ako ne reagiraju, šapuću da nešto nije u redu.
'Ma jel' se tebi čini da s Boškovim malim Jerkom nešto nije u redu', pitao je Saša zajedničku im prijateljicu Nerminu. 'E, baš mi je drago da si to spomenuo', laknulo je Nermini, 'stalno se to pitam i pratim što on o njemu priča i ono kad su bili na rođendanu, ma nekako...Jest da je Jerko još mali, nije mu ni dvije godine, al da baš ništa ne govori, to mi nije jasno.' 'E, vidiš, pitao sam ti ja Boška, onako izokola, priča li Jerko išta, a on kaže da ne priča, al da nije ni njegov brat do treće godine ništa progovorio. Muško je to, kaže, znaš da oni kasnije progovore.' 'Hmm', zamislila se Nermina, 'ma nije to samo da ne govori, meni se na trenutke činilo da me i ne vidi i ne čuje. Ja sam mislila, znaš, da mu nešto kažem. Dvoje djece imam, ne znam točno što nije u redu s malim Jerkom, ali nešto nije. Teško mi je to gledat.' 'A nisam ti siguran, draga moja, kako bi Boško to primio. Čim ja nešto spomenem, i to zamotam u sto celofana, Boško nešto na brzinu odgovori i promijeni temu. Meni se čini da ti oni nešto naslućuju, al da ih je strah. Pa onda što ću, znaš kakva su muška prijateljstva, nema ti tu puno intimne priče.' 'A žena, što mu kaže žena', pitala je Nermina. 'Možda s njom nešto možemo?' Saša je uzdahnuo, odmahnuo glavom, ako ne mogu reći Bošku koji im je prijatelj od desete godine, kako će reći njegovoj ženi, pitao se. 'A i tko smo mi, uostalom, nismo mi neki psiholozi il pedijatri, valjda bi doktor nešto primijetio da nije u redu, pa vode kod doktora. Možda smo i mi umislili.' 'E sad ti negiraš, dragi moj Saša, ako smo vidjeli i ti i ja, onda nešto nije u redu, a ako smo mu prijatelji, reći ćemo.' 'Ja ne bih', reče Saša, 'a ti kako hoćeš.'
I onda su njih dvoje par dana poslije pozvani na blagdansko druženje, ono kad opremite rodbinu pa se posvetite društvu. Jerko je volio kamione, znala je to Nermina pa mu kupila još jedan. Kad je ušla, pozvala ga je, nije se okrenuo. Onda je došla do njega, on joj je uzeo kamion iz ruku i zavrtio mu kotač.
'E baš si pogodila', reče Boško, 'sad će ti on to vrtjeti dok ne zaspe.' 'A neće ga voziti, jel', upita Nermina. Mislim, bilo bi za očekivat da ga vozi, šta ja znam, moji su to vozili. 'Ma pusti ga, zabavit će se on', reče Boško, 'hajd'mo mi za stol.'
Nermina ga je pozvala još par puta, ali Jerko ništa. Onda je pitala Boška čuje li on, a Boško je upalio neku melodiju na mobitelu pa kad se mali Jerko okrenuo i dotrčao do njega, rekao: 'Eto, jel sad vidiš da čuje, jel vidiš!'
Večer je protekla nategnuto, vadile se neke stare teme, neki štosevi iz prošlog stoljeća, a Nermina je vidjela i da nešto nije u redu i da je Bošku jasno i da se boji to reći. 'Eto ti', rekao je Saša kad su izišli, 'vidiš da ne treba ništa govoriti, samo ćemo se posvađat.' 'Ali Saša, netko im treba reći.' 'Pa neka im kaže mater, brat, što ja znam, ne moramo mi, već je i ovo bilo na rubu svađe.'
Ima jedna izreka: Nikad nećeš napraviti kajganu ako ne razbiješ jaja. A u prijateljstvu često znamo hodati po jajima, ispitivati teren, sve nastojeći ne uvrijediti, ne naljutiti, ne oskvrnuti. Teško je biti onaj koji će drugome otvoriti oči, dogode se tada i svađe i raskoli. Iako je malo vjerojatno da će se prijateljstvo zauvijek narušiti, vjerojatno će onaj kome su oči otvorene kad tad zahvaliti prijatelju, u ovakvim se slučajevima isplati riskirati, neke su stvari puno važnije od trenutne nelagode. Ako si pravi prijatelj, riskirat ćeš i prijateljstvo.