Svaka čast Damiru Milačiću i njegovim Alkarima. Posao koji je Milačić započeo prošle sezone, sada je samo nastavio i premda su u subotu ostvarili veliku pobjedu nad Splitom (105:69), ovi redovi ipak zahtijevaju da se nešto napiše o - Splitu.
Činjenica da je Sinj danas za Split, negdašnjeg trostrukog prvaka Europe, ono što je, recimo, CSKA za Cibonu, nešto je što mora zabrinjavati ako se zna da je taj isti Split još prošle sezone igrao ABA ligu. Koja je za Sinjane još uvijek nešto o čemu sanjaju samo najveći optimisti kraj Cetine.
Znamo da je situacija na Gripama grozna, znamo i da svi najveći dragulji nisu više u klubu, ali isto tako nerazumljivo je to što se događa. Nerazumljivo je i da se na propadanje Splita s adresa nekih institucija gleda olako. Ima tu, zacijelo, krivnje i na splitskom Poglavarstvu, no, možda bi doministar sporta Pero Skansi, dijete Gripa, trebao pokrenuti neku ozbiljniju akciju spašavanja svog kluba.
Pročitao sam neki dan da će svi veterani Splita predati Gradu svoje trofeje kao "simbolički čin". Neka to ne čine, molim! Neka jednom naprave nešto što je u interesu svih. Jer da je u Splitu bilo jedinstva - i to baš u veteranskim redovima - ovo sve se ne bi nikada dogodilo. Ovo je i njima pljuska.
Split je dočekao samostalnu Hrvatsku kao europski prvak, a možda i kao tada najbogatiji klub u Europi. Gdje je sve nestalo? To je samo jedno od pitanja za veteranski korpus na Gripama. I zašto su se godinama ponašali na način da su oni koji nisu bili na vlasti u klubu redovito bili protiv onih na vlasti. U toj zavrzlami, u kojoj su se kupovale "Bukve" i tjerale iz kluba darovite generacije, sve se raspalo.
I danas su na minus 40 u Sinju. Kakva predaja trofeja? Kome, zapravo?!