Krenuo je Tedy iz svoje Kutine put Zagreba kako bi stigao u Maksimir zapljeskati modrima na treningu. No, tih 70-ak kilometara do metropole ovom su navijaču "zlatnih godina" odužili se na pola dana putovanja jer je bilo vrijeme poplava koje su uništile neki tamošnji mostić... Uglavnom, uspio je stići na 15-ak minuta treninga, naručiti sok i put nazad. Može se samo zamisliti kako je Tedy preksinoć tek slavio iako je i sam u bojkotu...
Slavili su vjerovatno mnogi, ali čini se da su to odlučili zadržati za sebe jer pred klub u koji se kunu na Pleso je došlo; desetak novinara, isto toliko policajaca, dva taksista i - dva navijača. Znači, velika Dinamova tri boda dočekalo je, namjerno ponavljamo, dva navijača. Klub za koji se "gine" prvi je na ljestvici nakon 4. kola, ali su se vratili kao, što bi se reklo, posrani. Nije bilo navijača, tamburaša, a i Zdravka Mamića su molili u Bruggeu da zadrži hladnu glavu u Zagrebu. Tako je i on zakopčan do grlo, doslovno i preneseno, tek mahnuo i ušao u taksi.
- Pitajte dečke. Oni su zaslužili pažnju - tek je poručio.
I to je istina. Oni pažnju doista i jesu zaslužili, ali izgleda da je nemaju kada naprave nešto dobro. Štoviše, nešto odlično. Ali ajde barem su je dobili kod domaćina.
- Znaš, kad Dinamo dođe u Belgiju vidiš koliko je velik klub. Imaju strahopoštovanje prema nama i treba biti ponosan - rekao nam je jedan od putnika iz klupskog čartera nakon slijetanja na Plesu.
Pažnju svoje zagrebačke publike izgleda dobili bi da su možda izgubili tamo gore? Jer Zagreb je nekoć protiv na Plesu srčano slavio i poraz protiv Partizana u Beogradu. Bili smo tamo.
“Pet komada. Pet komada će dobiti u Zagrebu” - derao se tada Silvio Marić navijačima Dinama. Obećanje je ispunio. Puno se toga dogodilo u međuvremenu, istina je, ali čini se da u ovoj priči ima više nepoštenih...