Praznik rada mnogi od nas su proveli, kako i pristoji, neradno. Odmarali smo se na kaučima, pola dana nešto jeli, malo odspavali. Mnogi nisu čak ni izašli na druženje, što nam je do pandemije bio običaj, nego su ostali doma. A što se doma radi? Leži.
Nisu u tome usamljeni, nimalo. I životinje su, barem one koje to mogu, na sličan način provele prvi dan svibnja. Ona koja nas je oduševila je svinja Matilda, jedna od stanovnica našičke Farmice. Za razliku od nekih drugih svinja na Farmici, koje su taj dan odlučile provesti radno (znači, kaljužajući se, prekopavajući vrtove njuškom ili igrajući se s drugim svinjama), Matilda je odabrala nešto drugo. Ona je legla. I zahrkala. Prilično glasno zahrkala, mora se priznati.
Svi koji su Matildu upoznali znaju da ona, baš kao i druge svinje, ima svoj stav. Ako nešto neće napraviti, nema nikakve šanse da je se motivira. Ako je vani hladno, istrči iz kućice, obavi što mora i zbriše unutra. Nema nade da će je bilo kakvo maženje ili tepanje navesti da vani boravi duže nego mora. Takva je, eto, Matilda. Totalno svoja. Pošto je prvi dan svibnja odlučila provesti tako da je digla papke u zrak nasred Farmice i zahrkala poput pravednika, ne mareći na svijet oko sebe, treba je podržati u tome.
Matilda, na kraju krajeva, radi samo ono što hoće. Od nje bi i mi mogli puno naučiti. Premda bi možda, na radost naših ukućana, mogli malo tiše hrkati od nje.