Mali broj štakora može se pohvaliti dobrim životom, no Smrada nije među njima. Taj štakor živi u srpskom azilu u naselju Draževac i, sudeći po svemu, imao je sreće. Ne samo zbog toga što je živ i zdrav u odrasloj dobi, nego i zbog mjesta na kojem živi.
- Spasila sam ga od zmije koja ga je namjeravala pojesti. Da budem iskrena, na početku je bio jako bojažljiv. No, s vremenom se naučio na ljude, tako da se naše vrste više ne boji. Jednako se tako naučio na pse i mačke, s kojima se druži kao da su ista vrsta - kaže nam volonterka prihvatilišta.
Smrada je ime dobio nedugo nakon spašavanja, kada je bio sav bolestan i jadan. I sasvim malo smrdljiv. No, čim se oporavio, uredio se, jer su štakori čiste životinje koje paze na svoju higijenu. Sad Smradi ime više ne odgovara kao u prvim danima, ali se zadržalo, pa ga tako odmilja zovu.
- Jako je inteligentan, sve je brzo shvatio i zaista nas jako dobro razumije. Jedina slabost mu je salama, koju mu redovito priuštimo. Svi smo se jako vezali uz njega i jako ga volimo - dodaje volonterka.