Bila i Bily nisu imali sretan početak života. Rođeni su ljetos na Visu i koristit ćemo eufemizam kada kažemo da se njihovom dolasku na svijet nitko nije obradovao. Za njih je ravnateljica Dumovca Tatjana Zajec saznala sasvim slučajno, jer je tamo ljetovala. Do njenih je ušiju došlo da je netko usmrtio gotovo cijelo leglo mačića: preživio je samo jedan, a drugi je bio napola živ, jedva pokretan. Netko je njihova mala tijela bešćutno uzeo i mlatio po zidu. Tako su joj rekli.
Naravno da je odmah otišla po njih i pokupila ih. Kako je na Visu bila s biciklom, a i nije se odmah vraćala za Zagreb, krenula je prema trajektu s namjerom da nađe prijevoz za malce.
- Bila je kolona puna automobila. Mi smo išli od jednog do drugog pokazujući im mačiće u kartonskoj kutiji, koju su nam dali u dućanu. Svima su bili jako slatki, ali nitko ih nije htio prevesti. Organizirala sam prihvat u Zagrebu, ali nitko nije htio barem toliko pomoći da ih samo poveze sa sobom. Onda sam rekla: dobro, idu sa mnom. Na biciklu, dalje po Jadranu, jer sam imala rezervirano par smještaja s prijateljima i nikako se nisam mogla vratiti u Zagreb, a prijevoz nisam našla - priča Tatjana.
Čim je došla na kopno, u Šibeniku je otišla do veterinara, gdje su napravljene rendgenske snimke. Utvrdili su da ozlijede malene Bili nisu ozbiljne te da će prohodati. Propisali su joj fizikalnu terapiju. Pošto je i Tatjana veterinarka, znala je što raditi. Mačići su tako s njom u kutiji na biciklu putovali Jadranom.
- U jednom trenutku smo bili u kući koju smo unajmili i ja sam ostavila društvo jer idem Bili micati nožice. Svi prijatelji znaju kakva sam, ne mogu okrenuti glavu kad je životinja u nevolji, pa se nisu začudili što imam sa sobom mačiće ni što im treba terapija - priča Tatjana, koja je mačke nakon što se vratila u Zagreb dovela k sebi doma. Tamo su i ostale, a zbog potreba fotkanja ih je dovela u Dumovec.
- Stalno nam u sklonište, iako smo mi službeno samo za pse, dolaze neke mačke u lošem stanju i onda njih stalno oglašavamo, a ovih dvoje sirotih ništa. Stvarno mi je žao zbog toga, jer su divni i mazni. Jedini je uvjet da idu skupa, jer su jako vezani jedno uz drugo. Mnogi ne znaju, ali za mačke koje žive u stanu je najbolje da imaju društvo, tako da sigurno nitko neće požaliti što ih je uzeo - zaključuje Tatjana, koja se nada da će uskoro pronaći savršen dom za njih.