Nije lako ovih dana u osječkom azilu. Zbog raznih ozljeda i korone nedostaje im čak šest ljudi, tako da je zaista teško raditi na jednak način kao do sada. Uz to, broj ostavljenih pasa je sve veći, a brojni njihovi štićenici imaju zdravstvenih problema ili su nađeni u lošem stanju. Da sve bude još gore, nakon tri godine pojavio se parvo virus, pa su započeli borbu s njim. Kako to već biva, imali su njihovi štićenici i drugih zdravstvenih problema: rakove, operacije... Tako im je zadnjih šest mjeseci, no zadnji su dani najgori. Vikend koji je iza nas njima je bio vikend iz noćnih mora.
- Jedna naša radnica je slomila palac, druga ima smrtni slučaj u obitelji. Dođu nam još dva psa: jedan ogroman, drugi kost i koža. Ne znam gdje smo ih stavili, jer pucamo po šavovima koliko smo puni. Taman nas 'podigli' volonteri i udomljenja, obavili puno posla, kad ono, stiže auto pred Azil. Ljudi iz Zagreba našli psa. Što ćemo, izvukli smo transporter, stavili ga u kancelariju. Kad ono, zovu nas da je tu u Nemetinu, kod njih, ostavljena kujica - pričaju nam iz azila.
Svaki dan stižu loše vijesti: jedan pas ima krvi u stolici, kolegica ima koronu... Dok u Dumovcu, azilu u Zagrebu, korona znači manje napuštenih pasa, u Osijeku je, čini se, obrnuto.
- Naših 180 pasa ne pita, njima svaki dan mora biti ista rutina. Oni moraju biti nahranjeni, 30-ak ih je na medicinskoj hrani, na terapijama, moraju kod doktora, moraju biti istrčani... Sve ima da im štima. A nama fali ljudi. Uz to, i Ksemba, naša maskota, je bolesna. Ima pankreatitis. Sve se nakupilo. Ne volimo kukati, mi sve okrenemo na pozitivu, ali sad nam je zaista teško - kažu.
Kako im pomoći? Svi koji mogu, neka dođu izvesti pse u šetnje, kako bi rasteretili radnike koji se onda mogu baviti drugim stvarima. Pse se u šetnju može izvesti svaki dan od 10 do 18 sati. Može se i kumovati psima - minimalna donacija je 50 kuna, Šapnuli su nam i da Ksemba ne bi odbila neku Low fat gastro konzervicu medicinske hrane.