Tehnička suradnica Hrvatskog veterinarskog instituta Angela Bradarić poslala je portalu Morski.hr zanimljivu priču o pronalasku, ali nažalost i vađenju periske na Viru od strane mađarskih turista. Ovaj put, kako piše portal, treba pohvaliti hrvatske institucije, posebno policiju, koja je žurno reagirala.
- Šalje mi kolega Vedran, ronioc iz RK Nautilusa, slike lipe plaže s Vira, ispod slike tekst: "Mađari vade periske!" Skačem ko oparena... pitan "di si?" Lete poruke, iskaču slike..."Rekao sam im da ne smiju, da je zaštićena, da će platit kaznu... ne trzaju! Eno je vanka!" Poruka na desetke, iz svake izbija očaj, nemoć, pitanje..."šta ću sad???" Smirujem salve poruka jednostavno:" Zvat ću policiju!" Ne razmišljam da ne znam ni koga ni gdje??? Zna Google.
Javi mi se dežurni policajac u Zadru, objasnim tko sam i šta radim, u par rečenica predstavim Projekt očuvanja plemenite periske i pitam kome prijaviti ovu devastaciju? Podsjetim na kazneni zakon... sve ukratko... čekam kad će me oladit njegova nezainteresiranost... ali događa se upravo suprotno!!! Čovjek zapisuje moju priču, uzima podatke, gleda tko mu je najbliži da ga pošalje, zamoli me da pošaljem slike na mail, kontakt kolege ronioca... jer poslat će odmah ekipu da privedu Mađare? Ljut je, riječi mu trepere... ali profesionalno kontrolira glas i smirenim tonom me upućuje u postupak. Izaći će odmah na teren! Tipkam mail, šaljem slike, adrenalin me zakucava u crveno...pred očima mi groblja periski stradalih od parazita, polja praznih ljuštura...tipkam brže, ne dam na njih, ne smiju ih uzet! Možda je između koja živa? Možda je ova bila živa? Previše možda...
‘Šokirali se kad su čuli da ih je u Jadranu samo 26 živih!‘
Tipkam Vedranu, pripreman ga da će mu se javit policija za lokaciju, nek bude blizu Mađara, nek im ne dozvoli da je odnesu...! Par minuta kasnije stižu odgovori... "Sad su bili...ali Mađari su je vratili u more... oni su isto ronioci, nisu znali za pomor, nisu znali da je ugrožena vrsta... objasnio sam im ponovo, rekao da stiže policija, upalilo je! "Vedran je održao i kratku edukaciju, policajcima i Mađarima, šokirali su se kad su čuli da ih je u Jadranu samo 26 živih! I oni su kao i mnogi drugi smatrali perisku živom ako strši iz pijeska...Vedran ih je poučio da moraju mahnuti rukom iznad nje da vide je li se zatvara, jer to znači da je živa.
Tako sam bila ponosna, srce ko kuća zapamtio je sve moje rečenice kojima završavam svaki ronilački "brifing". Poslala sam mu odmah edukativni tekst na engleskom, da lakše objasni Mađarima, i to je bio pun pogodak. Sad znaju! Prestao je umor... slike su se obojale, okupala me sreća. Od prve Vedranove poruke, do dolaska policije je prošlo malo više od 20 min! - piše Angela Bradarić.