Govorili su nam "vidit ćete, biće u Sinju svita i na reprizu Alke dosta, skupit će oni svi opet". Govorili su i oni drugi, "vidit ćete, bit će svita za prebrojati na prste, prknit će to, izdušit će to, ipak je ovo repriza". Najbolje će vam dvojbu oko broja posjetitelja u nedjeljno sinjsko prijepodne razriješiti nervoza nekih od rijetkih pečenjara u gastro-kutku pustog sinjskog parka, piše Slobodna Dalmacija.
Onog trenutaka kada se malo prije podneva na ražnju zavrti niti 20 janjaca i odojaka, onda znate koja je sinjska ura. A takva je da je nekima od majstora roštilja izmamila uz nervozu i priličnu mrzovolju. Nisu očekivali veliku rađu, ali bogme nisu se ni nadali ovakvom prijepodnevnom debaklu. Posla im je za 80 posto manje u odnosu na prošlu kišnu nedjelju. Od onih nekoliko koliko su se sjatili iza ražnja, polovini je zato pala roleta na oči kada smo ih upitali kako im ide posao. To se niti osmjehnulo nije, to je odmah izbacilo lavinu neraspoloženja i kritika, to se uskopitalo.
To bi da se najradije s nedjeljnim jutrom nije ni sjatilo u park, kao brojni drugi njihovi kolege. Ali šta je, tu je, janje im se ipak zavrtilo, oni su na naša pitanja odgovorili siktanjem kroz zube. Ajmo reći da smo shvatili kako se nadaju malo izdašnijem poslijepodnevu i jačem priljevu ljudi nakon Alke i tijekom večernjeg koncerta. Bude li i dalje ovakva atmosfera, mrvu pečenog to prodati neće. Kolege im malo poviše bili su i pristojniji i finiji i razgovorljiviji.
- Da, manje smo mesa na ražanj stavili, oprezni smo s obzirom da je ispala neočekivana situacija, nismo znali kako će se ljudi ponašat, oće doć, neće doć, a vidite, nema ih. Lako možeš falit, a to je onda minus. Pa smo bili mudri, nek iđe polako, pa kako se situacija bude razvijala. Bolje pomalo pa kako ispadne. Najgore je da nema kiše i da meso ne propade. Da smo diplomati, rekli bi, situacija je neizvjesna, ali i očekivana. Da je bio normalni dan, sve bi ovdi gorilo. Ljudi su za prošlu nedilju bili isplanirali dolazak, uzeli godišnje odmore, rezervirali apartmane. A onda je sve propalo. Puno pekača nije ni došlo, izdušili su nakon svih ovih događanja. Umorili smo se, brate, treba malo odmorit. Skupljaju se snage za Veliku Gospu, tad ćemo se opet pojaviti u većem broju. A danas šta uvatiš, uvatiš, cijena je kao i uvik, odojak kilo 35 eura, janjetina 45 - kažu nam pekači, koje je na dan kada je Sinju u toplinskom valu gorjelo nebo i zemlja oko ražnja dočekala temperatura od barem 50 stupnjeva. Pakao živi.
Ništa ugodnije nije bilo ni na sinjskim ulicama. Što je hlada našlo, hlada se čvrsto držalo. Piju se kave, sokovi, žeste, komentira se situacija, priprema se narod za svečani ručak, za popodnevno alkarsko nadmetanje. Zadesila nas je prilično neuobičajena situacija za Sinj, ovolikog broja slobodnih sjedalica na štekatima kafića odavno vidjeli nismo. Ali zato kod Mare Uštipak posla ima kao u priči, sa svih strana čujemo: "Daj, Mare, uštipak vrući, daj dva; ajde, Mare, za po doma." Tko god da kod Mare radi, bogme će se brzo usukati, što od stalnih skakanja, što od vrućine oko pečenjare koja baca vrelinu na sve strane. Ništa Mari ne smeta.
- Bilo svita, ne bilo svita, ja sam na svom radnom mjestu. Ako radni dan traje 24, ja sam za posal spremna 25. I to je tako kod mene uvijek bilo i bit će - veli vridna Mare.
Stiže brzo podne, ulice se prazne, štekati su opustjeli. Gosti usitno pazare na štandovima s nakitom, prodaju se najbolje oni svečarske tematike. Čeka se popodne i izlazak na ulice. Sve je stalo, temperatura je neizdrživa. Evo i štanda s voćem, mami na ovakvu žegu. Mislimo se za smokve. Koliko kilo?
"Sedam eura." Je li dobro čujemo, da, dobro čujemo.
O, Gospe Sinjska, skupo li je u tvom gradu na ove svečane dane.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....